Novi evropski pristup – šansa za BiH

Suština novog evropskog pristupa Bosni i Hercegovini nije promena ili odustajanje od postojećih ključnih uslova, među kojima su sprovođenje presude „Sejdić-Finci“ i uspostavljanje mehanizma koordinacije, već menjanje rasporeda poteza, od lakših ka težim. Cilj je, kako ističu zvaničnici Evropske unije, učiniti BiH funkcionalnijom i operativnijom i približiti je evropskoj porodici naroda, rečeno je nakon sastanka ministara spoljnih poslova država članica EU u Briselu u utorak (18.11).

Predsedavajući Komisije za evropske integracije Parlamenta BiH Halid Genjac smatra da je poruka evropskih ministara veoma značajna i da se radi o „pruženoj ruci BiH“. „U prvi plan su stavljene ekonomske reforme koje bi trebalo da omoguće privredni rast i zapošljavanje. Svesni smo da BiH nije dobila povlašćene kriterijume i da su glavni uslovi još uvek tu. Samo je promenjen redosled poteza kako bi se uvažio značaj ekonomskih, ali i težina političkih reformi. Od lidera u BiH traži se da potpišu dva dokumenta: obavezu da će osigurati funkcionalnost na svim nivoima vlasti za sprovođenje potrebnih reformi i set reformi partnerski dogovoren sa Evropskom komisijom. Kada ta dva dokumenta budu potpisana, stupiće na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju“, rekao je Genjac za Federalnu televiziju.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik nedavno je rekao je da će podržati nemačko-britansku inicijativu „ukoliko ona ne zadire u ustavne nadležnosti RS“. „Svaka inicijativa koja bi dovela do daljeg kretanja ka EU je dobra, ukoliko uvažava ustavno-pravni poredak u BiH, pravo odlučivanja i nadležnosti različitih razina vlasti“, rekao je predsednik RS. On je dodao da je neuobičajeno da se ta inicijativa predlaže bez konsultovanja predstavnika vlasti u BiH, već uz podršku određenih nevladinih organizacija.

Povoljnije političke okolnosti

Politički analitičar i projekt-menadžer Centara civilnih inicijativa (CCI) Adis Arapović podseća da je većina inicijativa koje su dolazile iz EU, američke administracije ili sa drugih međunarodnih adresa, u Bosni i Hercegovini prolazila uspešno „samo onda kada je politička elita imala jasan, partikularni motiv, odnosno interes, ili ako je inicijativa išla uporedo sa nekim efikasnim pritiskom ili ucenom“. „Sve druge inicijative koje su računale na odgovornost ili državničku svest, propadale su već u prvim koracima, od tzv. aprilskog paketa ustavnih reformi iz 2006. godine, do inicijative američke ambasade za reformu Ustava Federacije BiH iz 2013. godine. Strategija štapa i šargarepe jedina je koju političku elitu BiH može da učini odgovornom u pogledu sopstvene zemlje i nacije. Tako je i sa britansko-nemačkom inicijativom koja upravo postaje oficijelna politika EU prema BiH“, kaže Arapović za Dojče vele.

On ističe da bi drugačiji omer političke moći u BiH mogao da utiče i na drugačiju političku praksu u budućnosti. „To znači da u političkoj vlasti u BiH nema više nijednog igrača koji presudno utiče na proces donošenja odluka u kontekstu evrointegracija, kako je to negativno radio Milorad Dodik u proteklih osam godina, uz latentnu podršku zvaničnog Beograda i Moskve. Sada su okolnosti i spolja i iznutra drugačije i interesi Zapada i progresivnih snaga u BiH krajnje su komplementarni, pri čemu nema prepreke koja se neće moći preskočiti, uz dovoljno veliku šargarepu i jak štap“, ističe Arapović.

Šta o nemačko-britanskoj inicijativi misle građani Sarajeva? Za E.F. je važno da se novim pristupom ne menjaju ključni uslovi pristupa BiH Evropskoj uniji.

„Ostaje obaveza rešavanja pitanja prava manjina koje je istaknuto u slučaju 'Sejdić –Finci'. Želim da kažem da sam se na poslednjem popisu stanovništva izjasnio kao Bosanac i Hercegovac i ne želim da se zbog toga osećam kao manjina! To pitanje jednakopravnosti mora se rešavati nakon rešavanja ključnih ekonomskih problema, jer samo siti, zadovoljni i zaposleni građani BiH mogu bistre glave da rešavaju pitanje naroda i nacije. Podržavam tu inicijativu i mislim da je to odlična prilika za BiH“, kaže E.F.

„Čula sam za inicijativu, ali zaista ne znam detalje. Zapravo, više ni sama ne znam koja je to inicijativa po redu i šta nam može doneti“, Ističe L.H.S.

V.I. misli da u skorije vrijeme neće biti sprovedena presuda „Sejdić-Finci“. „Iz Evrope su i ranije stizale razne poticajne inicijative, ali ja ne vidim neke velike promene među novoizabranima u zakonodavnoj vlasti, tako da ne očekujem da će biti u stanju da prevladaju podele koje su ranije stvorene“, kaže V.I.

Važne su i političke reforme

Politički analitičar Pejo Gašparević razume zašto Evropska unija u prvi plan ističe ekonomske reforme, ali smatra da su i političke „jednako važne“. „Ideja da se sprovedu reforme na svim nivoima države je možda i najznačajnija u celoj toj priči, jer se time otvara mogućnost da i Hrvati u BiH steknu institucionalnu ravnopravnost nakon čega više ne bi mogli da budu preglasavani, niti bi se moglo ubuduće dogoditi da im drugi izaberu člana Predsedništva BiH kao što je to bio dva puta slučaj sa gospodinom Željkom Komšićem. Ravnopravnost Hrvata u BiH doprinijela bi stabilizaciji prilika u BiH“, kaže Gašparević za Dojče vele.

Gašparević je svestan činjenice da nemačko-britanska inicijativa ima i svoju geopolitičku dimenziju. „Nemačko-britanska inicijativa dolazi u vreme zaoštravanja krize u Ukrajini. Sa rasplamsavanjem ukrajinske krize jačaju i ambicije Rusije da pojača svoj uticaj na Balkanu, odnosno u Srbiji i Bosni i Hercegovini preko Republike Srpske, a to onda znači odvraćanje Srbije i RS od ulaska u Evropsku uniju i NATO. Takav razvoj događaja, po svoj prilici, neprihvatljiv je za Zapadne sile pa se čini da Evropska unija kroz nemačko-britansku inicijativu pokušava da geopolitički odgovori na Balkanu ruskim pretenzijama prema tom delu Evrope“, naglašava Gašparević.