Nove šanse za generaciju 50+

Dok druge agencije za zapošljavanje za nezaposlene, starije od 50 godina, na raspolaganju imaju svega jednog ili dvoje saradnika, Sarlous je još 2008. godine angažovao deset osoba. „Mi smo odmah osnovali ceo tim - 50plus. Deset posebno školovanih saradnika se od tada brine isključivo za starije nezaposlene osobe kojima je na tržištu rada još teže nego drugima“, kaže Margret Kun, šefica ove agencije. Ona dodaje da je reč o oko 1.200 osoba, koje su već godinama bez posla i po pravilu bez kvalifikacija.

„Jednu trećinu smo već uspeli da zaposlimo, barem toliko da im poslodavac plaća sva socijalna osiguranja“, kaže ponosno Kun. Međutim, ona dodaje da je jedan od problema motivacija ljudi. „Nije reč o tome da su oni vremenom izgubili volju, već o tome da su u godinama bez radnog mesta izgubili samopouzdanje. Njih muče strahovi – šta se od mene traži? Mogu li uopšte da radim? Imam li dovoljno kvalifikacija?“, kaže ona. Stoga je jedan od najvažnijih delova savetovanja i pomoći koju pružaju pomenuti suradnici, upravo ohrabrenje, a tek onda eventualne dodatne kvalifikacije.

Iskoristiti šansu

Jedan od starijih građan, koji su se odlučili na novi korak u životu jeste Uve Lajst. Po zanimanju moler, ali nakon jedne nesreće, više nije mogao da radi. Usledila je prekvalifikacija, radna mesta na ograničeno vreme, otpuštanje i na kraju – nezaposlenost. Ali sa ovakvom sudbinom 53-godišnjak nije želeo da se pomiri. Tražio je dalje, učio i na kraju stigao do crkvene socijalne ustanove u Zarluisu, koja se brine (neprofitno) za osobe obolele od demencije.

Uz pomoć programa „50plus“, Lajst trenutno pohađa jednogodišnju školu za negovatelja starijih osoba. Vratila mu se nada. „Sada sam pronašao ono što sam tražio. Svako zna da u Nemačkoj imamo nedostatak negovatelja, stoga mislim da imam dobre šanse“, kaže on i dodaje da računa s time da će po završetku školovanja i prakse ostati da radi u ovoj socijalnoj ustanovi.

Njegove nade potvrđuje i Silvija Robert. “Starije osobe imaju veliko životno iskustvo i saosećanje. Stoga osobe starije od 50 godina zapravo imaju mnogo više prednosti nego mlađe osobe, posebno u domenu negovateljske delatnosti. Osim toga, do sada smo imali i vrlo dobra iskustva kada su mlađi i stariji zajedno radili”, kaže Robert, šefica ove crkvene ustanove.

Kalmund kao “ambasador” inicijative

U međuvremenu su se ovoj inicijativi priključile i pokrajine Severna Rajna Vestfalija, kao i Hesen. Time je ovo jedna o najvećih inicijativa u Nemačkoj. Ono što je posebno zanimljivo jeste da se ovde nisu udružile samo razne socijalne ustanove, već i mnogobrojna preduzeća. “I ona su shvatila da se u svakom slučaju isplati ponovno zaposliti osobe koje su nekada bile na tržištu rada”, priča Margret Kun.

Ipak, ona dodaje da im je još uvek potrebna velika pomoć političara. „Kako bismo još lakše na neki način doprli do njih, kao i do većih preduzeća, uspeli smo da pridobijemo mnoge poznate ličnosti. Jedan od njih je bivši fudbalski menadžer, Rajner Kalmund. Ovaj 65-godišnjak uprkos godinama još uvek radi i vrlo je aktivan“, navodi Kun.

Kalmund, čiji je životni slogan uvek bio „Ne brbljati već raditi!“, svoj najnoviji neprofitabilni angažman komentariše ovako: „Ja sam imao sreće i stajao takoreći na svetloj strani života. Mislim da bih morao da doprinesem i vratim jedan deo društvu, pogotovo starijima…“. Prema njegovom mišljenju, upravo starije osobe su veliko bogatstvo za svako preduzeće. Osim toga, radna energija ionako ne zavisi od životnog doba. „A kada mladi i stariji zajedno i s međusobnim poštovanjem rade, iz toga može nastati samo uspeh, privredni uspjeh. Zato želim da dam svoj doprinos ovoj inicijativi“, kaže Kalmund i dodaje – „Na kraju krajeva, mladi su brži, ali starijima je poznata prečica!“.

Autor: Manfred Bem/ žt
Redakcija: Jakov Leon