Novac izvučen iz radničkog džepa

Posle godina u kojima su plate stagnirale, sada bi radnicima trebalo omogućiti udeo u ekonomskom uspehu. Dobici i kapitalna dobit između 2003. i 2007. godine povećali su se za više od trećine. Plate radnika su, međutim, porasle samo za 4,3 odsto. Norbert Brandner, parlamentarni državni sekretar u nemačkom Ministarstvu rada kaže da se ta situacija sada menja:

„Svi zaposleni, od portira do rukovodilaca, ubuduće bi trebalo da imaju mogućnost učešča u poslovanju firme čijem su uspehu doprineli svojim radom. Tako bi trebalo da profitiraju od ove nove zakonske mogućnosti".

Poreske olakšice

Ukoliko radnici budu ulagali novac u sopstvena preduzeća, ubuduće će ta preduzeća da im uplaćuju više novca kao dodatak na štednju za životno osiguranje ili sopstvene nekretnine. Čekaju ih i neke poreske olakšice. Forsira se i udruživanje firmi u fondove za učešće radnika – to bi trebalo da otkloni rizik da radnik koji ostajne bez radnog mesta u slučaju da preduzeće bankrotira ostane i bez novca koji je uložio u to preduzeće.

Truli kompromis

Za opoziciju su ove mere nedovoljne. Političar Stranke slobodnih demokrata, Frank Šefler, čitav ovaj paket mera naziva komplikovanim i trulim komromisom.

"Planirane olakšice ne mogu ni izdaleka da izjednače sume koje je ova vlada porezima i povećavanjem raznih izdataka naprosto izvukla iz radničkog džepa".

Radnicima dati premije

Liberali strahuju da će učešće radnika u poslovanju firme da se odvija nauštrb penzionog doprinosa. On smatra da bi učešće radnika bilo mnogo uspešnije ukoliko se nagradi isplatama premija povezanih sa uspehom firme. Demohrišćanski poslanik, Eduard Osvald, ne slaže se s tim, tvrdeći da nove mere znače socijalno partnerstvo i povećanje emotivne vezanosti za preduzeće - koje je dobro za motivaciju.

" Moraju da uslede dalji koraci. Svima je jasno da nam je na raspolaganju strogo određen finansijski okvir. Ali ovaj zakon je šansa da se ponovo osnaži vizija Ludviga Erharda – imovina za sve".

Ako ne zbog Erharda, viziju bi trebalo osnažiti već i zbog poređenja sa drugima. U Nemačkoj samo dva odsto radnika ima učešće u kapitalu svojih preduzeća. U drugim zemljama Evropske unije to važi za 15 do 30 odsto radnika.