Nova nemačka politika na Balkanu?

Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer sastao se u ponedeljak (26.5.) u Sarajevu sa najvišim zvaničnicima Bosne i Hercegovine. Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović i članovi Predsedništva Nebojša Radmanović i Željko Komšić informisali su ministra spoljnih poslova Nemačke o stanju u poplavljenim područjima u BiH i iskazali zahvalnost Vladi u Berlinu za solidarnost i novčanu pomoć za prevladavanje situacije izazvane poplavama u regionu. Ministar Štajnmajer je u tom kontekstu izjavio da Nemačka ima obavezu da pomogne BiH i da će se njegova zemlja u narednom periodu snažnije i aktivnije angažovati na procesu približavanja BiH i celokupnog zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

Sa ministrom spoljnih poslova Nemačke o situaciji u BiH nakon katastrofalnih prirodnih nepogoda i evroatlantskom putu BiH razgovarao je i predsedavajući Veća ministara BiH Vjekoslav Bevanda. On je rekao da je BiH doživela nezapamćenu prirodnu katastrofu zbog koje je gotovo 950.000 ljudi pomereno iz svojih domova. Ministar Štajnmajer rekao je da se treba pobrinuti da ljudi ne izgube radna mesta i informisao Bevandu da je Nemačka izdvojila pet miliona evra u Fond Evropske unije kako bi se omogućilo malim i srednjim preduzećima da obnove svoj rad.

Dodatna sredstva za otklanjanje mina

Štajnmajer je dodao da će Nemačka izdvojiti i dodatnih milion evra za otklanjanje mina i drugih eksplozivnih sredstava sa poplavljenih područja. Nemački ministar spoljnih poslova interesovao se i za napredak BiH na evroatlantskom putu. Bevanda je upoznao Štajnmajer sa ispunjavanjem uslova iz Mape puta s posebnim osvrtom na Mehanizam koordinacije i sprovođenja presude Sejdić-Finci.

Predsedavajući Veća ministara BiH zahvalio je kancelarki Angeli Merkel i nemačkom narodu na izrazima saučešća građanima BiH koji su u nedavnim poplavama izgubili svoje najmilije. „To pokazuje da nismo sami u ovim teškim trenucima i da je Nemačka istinski prijatelj BiH“, rekao je Bevanda.

Ministar spoljnih poslova BiH Zlatko Lagumdžija rekao je ministru Štajnmajeru da su ljudi u BiH tokom poplava pokazali „toliki stepen solidarnosti, da se u ova teška vremena videlo da ne postoje ni etničke, ni verske, ni entitetske razlike“. „Možda je ovo šansa koju ne smemo da propustimo, šansa da ujedinimo zemlju, šansa da se ujedinimo na način na koji su se ujedinili ljudi u ovoj zemlji kada su pomagali jedni drugima u proteklim danima“, rekao je Lagumdžija. Šef diplomatije Bosne i Hercegovine dodao je da u tom procesu očekuje i pomoć Nemačke. „Siguran sam da ćemo tu pomoć i dobiti“, izjavio je Lagumdžija.

Najava susreta balkanskih lidera u Berlinu

„Mi takođe veoma cenimo kako su se ljudi u Bosni i Hercegovini držali, kako su pomagali jedni drugima, nastojeći da reše tu situaciju. To daje nadu da oni i prilikom obnove, kada bude trebalo ponovo izgraditi kuće i puteve, neće zaboraviti tu solidarnost“, rekao je ministar spoljnih poslova Nemačke nakon susreta sa Lagumdžijom.

Frank-Valter Štajnmajer je najavio da će 28. avgust u Berlinu biti organizovan sastanak zvaničnika država zapadnog Balkana na kome će se razgovarati o budućim perspektivama. „Radujem se što će i BiH biti deo toga“, dodao je Štajnmajer.

Mnogi u Bosni i Hercegovini, ali i van nje, od nemačke diplomatije, sa ministrom Štajnmajerom na čelu, očekuju aktivniju politiku na Balkanu kako bi se države regiona, uključujući i BiH, bržim tempom kretale kao evroatlantskim sistemima. Međutim, politički analitičar Zekerijah Smajić kaže da se u ovom trenutku može govoriti samo o „kontinuitetu evropske politike prema BiH“ započetom još u februaru 2014. godine, nakon propasti pregovora o provođenju presude Sejdić-Finci.

„Evropska unije tada je odlučila da stavi u fokus ono na šta je trebalo da se fokusira još 1995, a to je ekonomija, socijalna politika i zapošljavanje, dakle upravo ono što se ovih dana i potencira na Forumu za prosperitet i zapošljavanje u BiH“, rekao je Smajić za BH radio 1. „Voleo bih da Nemačka bude lider nove evropske politike prema BiH, jer bi tada uspeh bio neminovan. Prirodno je da jedna odgovorna članica Evropske unije poput Nemačke dođe na poprište prirodne katastrofe kakvu je preživela BiH, ali to ne znači da se radi o nekom radikalnom zaokretu evropske ili nemačke politike prema Bosni i Hercegovini“, ocenio je Smajić.