Nova nada za Libiju | Politika | DW | 22.04.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nova nada za Libiju

Smrt stotina izbeglica koje su stigle iz Libije, ponovo aktuelizira pitanje sukoba u toj zemlji. U mirovnim pregovorima bi uskoro mogao da bude postinut značaja napredak što bi možda moglo da smanji i talas iseljavanja.

Libyen Verhandlungen zwischen rivalisierenden Parlamenten Sondergesandter Bernardino Leon

Specijalni izaslanik UN Bernardino Leon u razgovoru sa predstavnicima oba libijska parlamenta

Nakon najnovije tragedije u kojoj su stotine izbeglica izgubile život na Sredozemnom moru, pozivi za pomoć iz Libije ne prestaju. I u ponedeljak (20.4.) italijanska obalska straža primila je istovremeno brojne pozive u pomoć. Jedan od njih stigao je sa brodića na kojem je bilo do 150 putnika, a koji se nalazio na oko 50 kilometara od libijske obale. Jedan drugi upućen je sa jednog nešto većeg broda sa oko 300 putnika na palubi. Oba su bila u opasnosti. Svakodnevno se na takvim brodovima nalazi i do hiljadu ljudi koji ovih sedmica, iz dana u dan, spasavaju i pripadnici obalske straže, ali i mornari sa trgovačkih brodova.

Većina izbeglica svoj put započinje u Libiji. Od početka ustanka i ubistva predsednika Moamera el-Gadafija 2011. Godine, situacija u toj severnoafričkoj zemlji dramatično se pogoršala. Od pre dve godine zemlja se nalazi u građanskom ratu.

Libyen Kämpfer der selbsternannten Regierung

Borci „Libijska zore“

To je stvorilo dve različite vrste izbeglica. Na jednoj strani brojni, pre svih mladi Libijci, pokušavaju da napuste zemlju i stignu do Europe. Oni u Libiji u dogledno vreme ne vide više budućnost. Na drugoj strani, neke džihadističke grupe aktivne u toj zemlji, razvile su široku mrežu u subsaharskom regionu i to koriste i za krijumčarenje ljudi. Većina izbeglica biva iz Sudana prebačena u grad Kufru na jugoistoku Libije. Odatle odlaze dalje do Kirenajke na Sredozemlju. Tako je haotično stanje u toj severnoafričkoj zemlji znatno povećalo talas izbeglica.

Mirovni razgovori mogli bi da rezultiraju dogovorom

Protekle nedelje je Bernardino Leon, specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Libiju, govorio o mogućoj stabilizaciji političke situacije u Libiji. Mirovni pregovori, održani pod njegovim rukovodstvom su, kako je rekao, vrlo blizu toga da bude postignut konačni dogovor. Ukoliko se ta najava obistini, to bi moglo da ima posledice i po talase izbeglica u čitavoj zemlji.

Od avgusta 2014. godine, Leon je pokušavao da za pregovarački stol dovede brojne političke aktere u zemlji. On je primoran da posreduje između različitih frakcija i tabora. Libija, naime, trenutno ima dva parlamenta, koji jedan drugom osporavaju legitimitet. Jedan je Nacionalni kongres u glavnom gradu Tripoliju. Na činjenicu da stanje bezbednosti nije pod kontrolom ni nakon dve godine, libijski birači dali su jasan odgovor: na parlamentarnim izborima u junu 2015. godine izašlo je samo 15 odsto građana s pravom glasa.

Borbe za vlast i uticaj

Parlament je ipak nastavio s radom, ali mu je deo članova osporio legitimitet i osnovao sopstvenu vladu. Zbog toga se deo starog parlamenta preselio u grad Tobruk koji na istoku Libije, gde vode stari-novi parlament. On je i dalje priznat od strane većine država. U Libiji je, međutim, samo on sporan, pre svega zato što je parlament počeo vojno da deluje protiv uglavnom umerene islamističke milicije koja je udružena u savez „Libijska zora“.

Symbolbild - Flüchtlingsboot Mittelmeer

Mnogi svoj izbeglički put ka Evropi zuapočinju iz Libije

Naravno, i njihovi protivnici imaju veliku podršku u stanovništvu. U tim sukobima nije reč o religijskim pitanjima, već o učešću u političkoj i ekonomskoj moći. Samo prošlog petka (17.4), u sukobima između tih grupa, život je izgubilo najmanje 20 osoba.

Borbe između tih grupa dovele su do vakuuma u obavljanju vlasti što koriste džihadističke grupe poput Al Nusra fronta i „Islamske države“. Ti drugi neprestano skreću pažnju na sebe čineći strašna dela – nedavno je objavljen video-snimak u kojem se vidi kako teroristi IS ubijaju oko 30 etiopijskih kršćana. Reč je o radnicima na privremenom radu u Libiji.

Zbog svega toga, pregovori bi zaista predstavljali uspeh ukoliko bi na kraju doveli do toga da bude formirana vlada koju bi priznale sve grupe stanovništva u Libiji.

Rad na novom Ustavu

Paralelno s mirovnim pregovorima, od polovine 2014. godine zaseda i Ustavna komisija. Ona bi trebalo da u naredna četiri meseca predstavi rezultate svog rada. Naravno, kako je rekao predsednik komisije Ali Tarhuni, brojne tačke još uvek su otvorene. On objašnjava da se najveći deo članova izjašanjava protiv centralizovane države, ali je još uvek nejasno kako bi to federalno uređenje trebalo da izgleda. Takođe, ni pitanje direktnog ili indirektnog izbora predsednika još uvek nije rešeno, kaže predsednik komisije.

Libyen - Ali Tarhouni

Ali Taruni, predsednik Ustavne komisije

Otvoreno je i pitanje u kojoj meri bi libijski pravni sistem trebalo da bude zasnovan na šerijatu. Reč je o teškim pitanjima, utoliko pre što se rasprave o njima odvijaju u okruženju koje je sve samo ne podsticajno. „Pisati Ustav u sred rata i u podeljenoj zemlji je veoma, veoma teško“, kaže Turani. „Mora biti uzeto u obzir svako gledište, svaki region. To, naravno, neverovatno otežava rad, ali mi smo još uvek zajedno i razgovaramo“, kaže Turani.

I kada je reč o Ustavu, ali i kada su u pitanju mirovni pregovori, u obzir je potrebno uzeti mišljenja i interese svih uključenih strana i usaglasiti ih. Zato panarapski dnevni list „Al arabi al džaded“ zaključuje da će proteći još dosta vremena dok libijska kriza ne bude konačno okončana.

Reklama