Nova faza trke u naoružavanju | Izbor iz štampe | DW | 13.05.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Nova faza trke u naoružavanju

Novi protivraketni sistem NATO koji je danas (13.5.) pušten u rad u Rumuniji, Rusija smatra pretnjom. Zapadna vojna alijansa tvrdi da sistem nije usmeren protiv Rusije, ali u to malo ko veruje.

„U mestu Deveselu, 180 kilometara jugozapadno od Bukurešta, u četvrtak je, posle dve i po godine gradnje, puštena u pogon rumunska komponenta protivraktenog sistema NATO“, piše švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung: „Sistem koji su razvile SAD bi trebalo da pravovremeno prepoznaje napad raketa kratkog i srednjeg dometa i da uništava te rakete van Zemljine atmosfere. Sistem će dopuniti jedna radarska stanica u Turskoj, komandna centrala u bazi američke vojske Ramštajn u Nemačkoj, ratni brodovi opremljeni odbambenim raketama i radarskim sistemima, kao i protivraketni sistem postavljen u Redzikovu u Poljskoj. Sa gradnjom te baze, koja bi trebalo da bude završena 2018, počinje se u petak (13.5.)“

„Alijansa je 2010. odlučila da evropski deo svoje teritorije zaštiti protivraketnim sistemom koji seže od Grenlanda do Azorskih ostrva. Razgovori o uključivanju Rusije u projekat su propali. Reagujući na primedbe Moskve, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je u Rumuniji rekao da protivraketni štit nije usmeren protiv Rusije i da nema uticaja na nuklearno zastrašivanje. Prema tvrdnjama NATO sistem uopšte ni ne bi bio podesan za zaustavljanje raketa regionalne sile. Stoltenberg je podvukao da je stacioniran samo mali broj odbrambenih raketa, a da se one nalaze predaleko na jugu ili preblizu Rusije. Rumunski izvori prenose da u bazi Deveselu ima 44 rakete.“

„U Moskvi su pokušaji da se umiri Rusija – bezuspešni. Predsednik Odbora Dume za odbranu admiral Vladimir Komojedov, okarakterisao je protivraketni štit kao direktnu pretnju. Ne 100 odsto, već 1.000 odsto je tačno da je baš Rusija na nišanu, rekao je on prema navodima agencije Interfaks. Rusija je na stanovištu da bi vojna baza u južnoj Vlaškoj, postavljena 1953, mogla biti korišćena za ispaljivanje raketa sa nuklearnim bojevim glavama. Trn u oku Rusa su i jaki radari koji mogu da ranije registruju ispaljivanje interkontinentalnih raketa. A to znači prednost za NATO. Jedan portparol predsednika Putina je najavio mere kojima će biti garantovana bezbednost Rusije – ali ih nije opisao. Pre toga je Kremlj saopštio da će na Krim stacionirati eskadrilu teških bombardera, a glasno se razmišlja i o naoružavanju enklave Kalinjingrada, kao i o instaliranju sistema za rano upozoravanje i odbranu na Arktiku“.

Rumänien Nato Raketenschild Abwehrbasis in Deveselu

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg (u sredini) sa rumunskim zvaničnicima u Deveseluu

„Već u petak bi trebalo da počne gradnja još jedne raketne baze“, piše nemački javni servis ARD na svom internet-portalu: „Moskva već duže zamera da je sistem uperen protiv Rusije, jer bi mogao da smanji njenu sposobnost za izvođenje nuklearne odmazde. To su i SAD i NATO stalno demantovali, ali pretnja na koju se oni pozivaju, naime: Iran, posle postizanja nuklearnog sporazuma sa Teheranom – više nije takva pretnja. Stručnjaci smatraju da se Teheran ne interesuje za rakete koje mogu da pogode mnogo dalje ciljeve od Bliskog istoka – nema jakih dokaza da Iran aktivno radi na razvoju raketa srednjeg ili interkontinentalnog dometa. Tako nešto se ne radi tek tako, smatra Mihael Eleman sa londonskog Međunarodnog instituta za strateške studije.“

„NATO pojačava prisustvo svojih jedinica u Istočnoj Evropi – doduše, u skromnom obimu, ali to je kao politički simbol vrlo primetno. Moskva reaguje sličnim gestovima na svojoj zapadnoj granici. Iznad Baltičkog mora, dve strane su tokom proteklih meseci više puta pokušavale da se međusobno zastraše – borbenim avionima i brodovima. Pored zveckanja konvencionalnim oružjem, sada bi moglo da dođe i do novog izdanja trke u nuklearnom naoružavanju. Još krajem prošle godine, Rusija je, reagujući na predstojeće puštanje u pogon protivraketnog sistema NATO u Rumuniji, zapretila razvojem novih interkontinentalnih raketa koje će biti u stanju da probiju svaki protivraketni štit, kao što je to rekao komandant ruskih raketnih jedinica Sergej Karakaev“.

„Političari u Berlinu i Vašingtonu se sve više brinu da bi Rusija mogla da izađe iz ugovora IFN o nuklearnim raketnim sistemima srednjeg dometa. Pogotovo kada se zna da bi protivraketni sistemi NATO mogli da budu usavršeni – a to u Moskvi može da stvori osećaj pretnje. Čitava ova eskalacija je mogla da se izbegne. Još 2007, ruski predsednik Vladimir Putin je ponudio Zapadu saradnju na planu protivraketnih sistema. U tu saradnju je trebalo da bude uključena i ruska radarska stanica u Gabali (Azerbejdžan). Američki stručnjaci su obišli tu stanicu i zaključili da je zastarela i neupotrebljiva. Iako je Moskva stavila u izgled modernizaciju stanice, ponuda je odbijena.“

DW.COM

Reklama