Nova era umesto smaka sveta

Pripadnici drevnog naroda Maja posmatrali su položaj zvezda i kretanje Sunca i Meseca. Oni su proučavali klimatske cikluse, dužinu dana i noći, izmenjivanje kišnih i sušnih perioda. Po tome su odredili trajanje godine, koju su podelili na 18 jedinica od po 20 dana. Na kraju svake godine dodavano je još pet svetih dana, posvećenih razmišljanju o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Tako je kod Maja godina trajala 365 dana – dakle isto kao i po našem kalendaru.

Povratak u budućnost

Ali Maje nisu samo narod iz davno prošlih vremena koji je svojevremeno živeo u građevinama čije ostatke danas obilaze turisti iz celog sveta. U Gvatemali, zemlji u Srednjoj Americi, pripadnici Maja i danas čine većinu stanovništva. Oni govore sopstvenim jezikom, bave se ratarstvom na sličan način kao i njihovi preci pre više od hiljadu godina i bore se za preživljavanje u ovom modernom globalnom svetu.

I dok se širom Evrope mnogi brinu zbog proročanstva kalendara Maja koji navodno predviđa da će 21. decembra ove godine biti smak sveta, Maje iz Gvatemale na sve to gledaju krajnje opušteno. Seljanka Marija Mateo ni u kom slučaju ne veruje da predstoji neka katastrofa. Naprotiv, ona je uverena da ima razloga za nadu: „Mi stvarno verujemo da će doći do promene, ali ne na određeni datum. Svaki čovek može da doprinese toj promeni. Ljudi moraju stvarno da počnu da štite prirodu. Narod Maja, a pre svega žene, moraju da se ujedine i zajednički bore za našu Majku Zemlju.“

Početak nove epohe

Za astronome starih Maja jedna sunčana godina bila je jedinica jednog daleko dužeg ciklusa, tzv. baktuna. Svaki baktun trajao je 400 godina. Maje su verovale da je vreme počelo pre točno 5.200 dana i time 13. baktun završava 21. decembra ove godine. Tada počinje nova epoha, u kojoj mnogi Maje očekuju poboljšanje svojih životnih uslova. Sociolog Virgilio Alvarez, direktor latinoameričkog Fakulteta društvenih nauka FLASCO, smatra da su mediji zapadnih zemalja uzeli kalendar starih Maja kao povod za egzotično izveštavanje u kojem se ne radi o stvarnom životu današnjih Maja već o čistom folkloru.

„Ponekad se Maje predstavljaju krajnje romantično, kao siromašni i divlji Indijanci kojima bi trebalo pomagati sve dotle dok na glavama nose ukrase od perja. Ali međunarodni koncerni su u toku globalizacije kao novu potrošačku grupu otkrili upravo indigene narode. Oni sada žele da im prodaju stvari poput mobilnih telefona ili laptop-računara. Istovremeno je, naročito u Evropi, nestala solidarnost s Latinskom Amerikom. I to iako je Evropa snosila veliki deo odgovornosti za uništavanje drevne kulture Maja“, smatra sociolog Alvarez.

Duhovne vođe pripadnika Maja u Gvatemali izrazili su svoju zabrinutost, ali i nadu za novu epohu u zajedničkoj izjavi: „Svet govori o uništenju prirode, o posledicama klimatskih promena, o nestajanju raznolikosti vrsta. Mi Maje neposredno osećamo promene klime. Više od 80 odsto našeg naroda živi u siromaštvu. Velike korporacije kradu naša brda, šume i reke, grade hidroelektrane, bave se rudarstvom, vade naftu ili sade monokulture. Naša prirodna bogatstva se otuđuju, naša prava krše, isto kao i pre 400 godina, kada je počeo 13. baktun.“

Nada u bolju budućnost

Jedan od potpisnika izjave je i pripadnik naroda Maja Vitalino Similoks. On je sveštenik prezbiterijanske crkve i vrlo zanimljiva ličnost iz novije istorije Gvatemale. Godine 1998. bio je kandidat za potpredsednika države. Tada je vodio političku kampanju zajedno s dobitnicom Nobelove nagrade za mir Rigobertom Menčuom. On s novom epohom povezuje nadu u okončanje ere patnje. Tada bi, napokon, trebalo da počne doba isceljenja. „Duhovne vođe kažu da se svaki čovek rađa sa nekim darom. U prošlom baktunu rođeno je naročito mnogo talentovane dece. To daje nadu u ponovno oživljavanje matematike, nauke, astronomije i umetnosti starih Maja. Zato nije iluzorno verovanje da će Maje s vremenom ponovo ojačati“, predviđa Vitalino Similoks.

Autori: Andreas Boueke / Andrea Jung-Grim
Odgovorni urednik: Ivan Đerković