Nova epizoda u ratu narko-mafije | Politika | DW | 07.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nova epizoda u ratu narko-mafije

Hapšenjem Omara Trevinja u mrežu meksičkih vlasti uhvatila se još jedna "velika riba" iz klana narko-mafije. A to bi moglo dovesti do novih borbi za moć među kartelima. Kraj borbe protiv narko-kartela nije na vidiku.

Šefove kartela u Meksiku zovu "capo". Jednog velikog su bez ijednog ispaljenog metka ove sedmice uhvatili meksička policija, vojska i marinci. Omar Trevinjo alias "Z-42" bio je poslednji ustaljeni vođa kartela "Los Zetas", poznatog po svojim brutalnim ubistvima. Sam Trevinjo se nedavno hvalio kako je odgovoran za 1.000 likvidacija. Preračunato u evre, vlasti su nudile nagradu od 1,8 miliona za informacije koje mogu da pomognu u hapšenju ovog narko-bossa.

Rezidencija uhapšenog narko bosa

Rezidencija uhapšenog narko bosa

Trevinjo je druga "velika" riba u mreži meksičkih vlasti u samo nekoliko dana. Prvo se u nju uhvatio vođa takozvanih Vitezova templara Servando Gomez Martinez, alias "La Tuta". Ali za stručnjaka za istraživanje korupcije sa njujorškog Univerziteta Kolumbia Edgarda Buskaglia nakon ovih hapšenja Meksiko neće odahnuti: "Karteli funkcionišu kao preduzeća. Kad jedan od direktora ode, zameni ga drugi." Ekonomista i pravnik Buskaglia istražuje strukture kartela već godinama. On polazi od toga da će se nakon hapšenja dva bosa, karteli prvo podeliti u manje ćelije: "A njih će onda preuzeti preostali veliki karteli."

Puno malih umesto malo velikih kartela

Ginter Maihold istražuje organizovani kriminal na katedri Aleksandra fon Humbolta u Meksiku. Za njega ovaj trend bez imalo sumnje ide u pravcu daljeg osipanja velikih kartela. "Pre 10 godina postojalo je sedam velikih kartela, danas verujemo da ima oko 14 manjih i srednjih organizacija te vrste."

Meksički predsednik u poseti kod engleske kraljice

Meksički predsednik u poseti kod engleske kraljice

"Zemlja se nalazi u krizi poverenja i verodostojnosti", rekao je meksički predsednik Enrike Penja Nieto tokom posete Engleskoj. Stručnjak za istraživanje korupcije Buskaglia veruje kako postoji vrlo malo političko interesovanje da se kriza poverenja korenito reši. "Političari, lokalne elite i karteli - svi su oni povezani."

Politolog Maihold slaže se sa ovom teorijom. "Šteta koja nastaje zbog organiziovanog kriminala je za meksičko društvo i za njegov ugled u svetu vrlo velika." Pri tome je i pritisak na meksičku vladu u inostranstvu - pre svega u Americi - ogroman. Hapšenje dvojice narko-bosova su stoga, smatra Maihold, zaista veliki uspeh. "Vođa Vitezova templara u poslednje vreme je sve više preuzimao kontrolu nad saveznom državom Mihoakanom i takoreći zamenio držav. Zato ovo hapšenje ima veliku simboličku vrednost."

Veliko hapšenje

Veliko hapšenje

Legalizacija kartelskog biznisa?

Narko-biznis je u međuvremenu samo jedna u nizu unosnih poslovnih grana kartela. Buskaglia navodi 21 ilegalnu aktivnost kojom se oni bave. Među njima su šverc oružja i ljudi, otmice, piraterija. Prljavi novac se onda "pere" preko legalnih preduzeća. Tako nastaju kartelske imperije. Pre godinu dana su meksičke vlasti uhvatile vođu kartela Sinaloa Guzmana zvanog "El Chapo". Guzmanova imovina se procenjuje na milijardu dolara. Više meksičkih medija nedavno je postavilo pitanje: "A gde je taj novac?" Do sada su meksičke vlasti zaplenile samo brojne luksuzne automobile i gotovo 50 Guzmanovih kuća. Ali najveći deo njegove imperije: preko 280 preduzeća u ukupno 11 zemalja ostao je netaknut, tvrdi Buskaglia. "Članovi Guzmanove familije plaćaju porez na ime tih firmi. Ako država želi da bude dosledna, morala bi da se koncentriše i na sve strukture, a ne samo na hapšenja." A upravo za to, smatra Buskaglia, nedostaje politička volja.

Maihold veruje da će Meksikanci još dugo patiti pod organiziovanim kriminalom. "Karteli ne mogu da nestanu dokle god postoji potražnja za njihovim kriminalnim uslugama." Važno je, smatra on, da se razvije model u kojem će se karteli odreći nasilja i političkog uticaja. "Kolumbija je dobar primer." Ovde je država razbila velike kartele i sada biznis kontroliše nebrojano mnogo manjih organizacija. "Ove bebe-karteli su se, za razliku od velikih kartela, jasno distancirali od uticaja u politici i primeni nasilja." Od početka narko-mafijaških ratova u Meksiku je poginulo više od 60.000 ljudi. "Primećujemo da nasilje nakon klimaksa u 2011. Jenjava ali delimično", tvrdi Maihold i konstatuje da je Meksiko od kolumbijskog scenarija još uvek udaljen više svetlosnih godina.

DW.COM

Reklama