Nov šahovski potez Asada?

Donaukurir (Ingolštat) tako piše da je „ovo mogao da bude veliki potez Kofija Anana: primirje u Siriji, predsednik Asad koji razgovara sa protivnicima režima. Ali to su samo želje Zapada. Asadovi protivnici tu više nemaju iluzija. Bez pomoći spolja, sirijski pobunjenici moraju da sami osvajaju grad za gradom, ulicu za ulicom. To može da potraje – ukoliko uopšte uspe. Jer, Asadov klan je opsednut vlašću poput Gadafija i najbolje se razume u surovo gušenje protesta.“

Rajniše post (Diseldorf) o Asadovom prihvatanju mirovnog plana piše kao o njegovom „šahovskom potezu“.

„Možemo samo da se divimo upornosti i spretnosti sa kojima dela Kofi Anan. Sada je Asadov režim prihvatio njegov mirovni plan. Kraj borbi, hitan prekid pokreta vojske i upotrebe teškog oružja kao i svakodnevna dvočasovna ‚humanitarna pauza' za snabdevanje stanovništva i evakuaciju povređenih – sve to zvuči vrlo dobro. Ali, dosadašnje iskustvo sa diktatorom navodi na skepsu. Njegov pristanak je verovatno samo novi šahovski potez sa ciljem da dobije na vremenu i da optuži opoziciju za užasne masakre. Jer, pravi problem sa Ananovim planom nisu obustave vatre ni humanitarni koridori. To je zahtev za političkim dijalogom. Teško je zamisliti da će se on ostvariti – posle svega što se desilo. Ako je razjedinjena sirijska opozicija u jednom složna, onda u zahtevu da Asadova klika ode sa vlasti. Vreme je da diktatorove sile-zaštitnice, Rusija i Kina, to konačno shvate. Mir za Siriju je moguć samo bez Asada.“

Zidvest prese (Ulm):

„Asad je sam sebi doneo izvesno olakšanje kada je, posle dugog natezanja, prihvatio Ananov mirovni plan. Ali, postoje velike sumnje u to da će diktator sa reči preći i na dela. Kakve je sve reforme dosad najavljivao – i posle toga puštao svoju armiju da i dalje puca. Ako ovaj put bude poslušao Ananove zahteve ispostavljene u ime svetske zajednice, moraće da povuče svoje jedinice i tenkove iz svih stambenih područja, da pusti zatvorenike na slobodu, da novinarima obezbedi slobodan pristup, i da počne razgovore sa opozicijom o budućoj podeli vlasti. A onda ljude u Siriji više niko neće moći da zadrži. Izbiće veliki gnev koji će zbrisati Asada.”

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) piše da je još dok su Ujedinjene nacije javljale da je Asad prihvatio Ananov mirovni plan, “sirijska armija još pucala na pobunjenike. Jer, Asad jeste beskrupulozan, ali nije glup. Iza njegovog popuštanja se verovatno krije hladnokrvna kalkulacija. Prva tačka Ananovog plana od šest tačaka predviđa saradnju svih u političkom procesu. Sirijski predsednik može računati s tim da se opozicija nikada neće upustiti u razgovore s njim.”

O papinoj poseti Kubi Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) piše:

"Poseta Benedikta XVI toj zemlji povezana je sa prevelikim očekivanjima „a on ne može sve da ih ispuni. Režim želi da se predstavi u što boljem svetlu, opozicija želi da je crkveni poglavar podrži u nastojanjima da se sprovedu političke reforme. Kubanci, koje je steglo siromaštvo, nadaju se da će papa kritikovati američku blokadu koju oni vide kao izvor svojih ekonomskih nedaća. A katolici se nadaju da će crkve dobiti veću ulogu u kubanskom društvu. Papa ne može da ispuni sva ta očekivanja (…) ali bi bilo dosledno da se prillikom ove posete sreo sa predstavnicima kubanske opozicije i onima koji su politički progonjeni. Upravo zbog toga što su mnogobrojni kritičari režima pred njegovu posetu uhapšeni da bi bili sprečeni protesti, papa je mogao da na taj način pošalje jaku poruku.“

Pasauer noje prese (Pasau):

„Alojz Glik, predsednik Centralnog komiteta nemačkih katolika, žalio se da su se mnogi katolici povukli iz politike. Dobro je što se u isto vreme Benedikt XVI na početku svoje posete Kubi pokazao kao politički papa. Njegovo neuvijeno zalaganje za slobodarsko društvo, njegova molitva za one koji pate i koji su u zatvorima, i njegova ocena da je marksizam prevaziđena ideologija – šta čovek može više da poželi?“

Priredio: Saša Bojić

Odg. urednica: Ivana Ivanović