Noć kada su ubijane knjige i istorija

Sarajevska Većnica je najreprezentativnije zdanje iz austrougarskog perioda. Ova građevina u pseudomaorskom stilu namenski je podignuta za sedište sarajevske Gradske uprave. Gradskom poglavarstvu predata je na korišćenje 20. aprila 1896. godine. U metropolama zapadnih zemalja, Većnica je bila poznata i kao simbol svojevrsne bosanskohercegovačke autonomije u okviru moćnog austrougarskog carstva. U zgradi je, uoči samog atentata 28. juna 1914. godine, boravio i austrougarski prestolonasljednik Franc Ferdinand.

U vreme bivše Jugoslavije 1949. godine, Većnica je ustupljena na korišćenje Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci BiH. Mnoge generacije studenata upravo su u ovoj zgradi sticale svoja znanja. Mirela Huković-Hodžić je u zimu 1991. godine u čitaonici Većnice spremala ispit iz filozofije proučavajući dela Sokrata, Platona, Aristotela, Hegela, Kanta, Ničea... Seća se dana kada je Većnica izgorela. „Ratne strahote su izazivale bol, mučninu i bes, ali kada sam videla Većnicu u plamenu, od šoka sam zanemela. Tek mi je onda postalo jasno šta je stvarni cilj. Namera onih koji su pucali bila je ubiti, spaliti Većnicu, kako bi se zauvek pokidale spone i tragovi našeg zajedničkog života“, kaže Mirela Huković-Hodžić.

Dogodilo se to u noći između 25. i 26. avgusta 1992. godine. Većnica je bila meta artiljerije sledbenika Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića, odnosno, Vojske Republike Srpske (VRS) i bivše Jugoslavenske narodne armije (JNA). Pogođena mnoštvom projektila, zapaljena je i porušena. Malo je knjiga spašeno iz vatre. Uništeno je više od 80 posto knjižnog fonda i dokumenata koji su svedočili o istoriji BiH. Oko tri miliona knjiga i tri stotine unikatnih rukopisa neprocenjive vrednosti zauvek je izgubljeno. Većnica je tako ponovo postala simbol, ovoga puta simbol nove dimenzije rata u BiH, simbol urbicida.

Pokušaj brisanja svesti

Još u vreme granatiranja Većnice, broj ubijenih i prognanih u ratu merio se desetinama, odnosno stotinama hiljada. Iako su do tada već bili počinjeni brojni zločini nad nedužnim ljudima, Sarajlije je zapanjilo i ubijanje Većnice. Mnogi su sa nevericom gledali kako ostaci izgorelih listova, kao „crne ptice“ lebde nad Sarajevom. Književnik Valerijan Žujo je zapisao: „Ova crna ptica, zapravo je nagoreli list, jedan list iz velike knjige u kojoj su zabeleženi ponos i mizerija, usponi i sunovrati, slave i tuge Bosne i Sarajeva. Ta je knjiga čuvana kako i valja, u Narodnoj biblioteci BiH, u nekadašnjoj gradskoj Većnici... Suština priče o biblioteci jeste u njenoj dragocenosti i nezamenjivosti, isto toliko koliko i u monstruoznom porivu onih koji su iz teških oruđa pucali u knjige.“

Pozorišni reditelj, književnik i kritičar Gradimir Gojer veruje da je granatiranje Većnice bio pokušaj zatiranja svesti o civilizacijskom odnosu naroda na ovom području prema civilizacijskom motivu za život. „To je bio i pokušaj brisanja svesti o nama samima, Bosancima i Hercegovcima i BiH kao mestu zajedničkog življenja svih njenih naroda. Kada uništite pisani trag o civilizacijskom kodu koji pripada svim tim nacijama koje su tvorile državu BiH, onda praktično uništavate civilizacijski kod jedne države kakva je BiH. Dakle, zatiranjem svega onoga što bi moglo svedočiti da je na ovim prostorima postojala civilizacijska matrica svih naroda i građana BiH, brisanjem takve matrice, dušmani ove zemlje pokušali su sa zemljopisa izbrisati i BiH. To im je, na žalost, dobrim delom i pošlo za rukom, za izvesno vreme. Međutim, na duži rok to je nemoguće jer svest postoji i u živim ljudima, ne samo u pisanim dokumentima“, kaže Gojer.

Dubravko Lovrenović, istoričar i ministar kulture i sporta u Vladi Kantona Sarajevo, seća se dana kada je granatirana sarajevska Većnica. „Otišao sam do Većnice i pratio pokušaje spašavanja neprocenjivog kulturnog blaga koje se nalazilo u tom prelepom zdanju. Na žalost, ti pokušaji su samo malim delom urodili plodom. Danas, 20 godina nakon tog događaja, BiH više nije onakva kakva je bila tog dana kada je Većnica gorjela. Sada se obnova ovog zdanja privodi kraju i nadam se da će obnovljena Većnica ponovo simbolizovati multikulturni duh BiH i Sarajeva. Većnica nije bila nikakav vojni cilj, a njeno stradanje treba staviti u kontekst opšte tragedije ove zemlje i Sarajeva koje je spaljivanjem Većnice i knjižnog fonda apsolutno izgubilo jedan od svojih znakova kulturnog identiteta“, kaže Lovrenović.

Dve decenije u ruševinama

U BiH je danas teško pronaći odgovor na pitanje zašto se tako dugo čekalo na obnovu Većnice. Od kraja rata u Sarajevu su, gotovo preko noći, nicali velelepni objekti, građevine različitih namena, simboli nekih novih društvenih vrednosti. „Lista razloga za takvo stanje ide na adresu kako pojedinaca tako i institucija, ali ja osnovni razlog vidim u neefikasnosti sistema uspostavljenog u Dejtonu koji forsira institucionalnu hiperinflaciju u BiH. To je sistem u kojem niko ne odgovara nikome. Činjenica je da je Gradska uprava Sarajeva na čelu sa gradonačelnikom Alijom Behmenom učinila maksimum i ubrzala proces obnove sarajevske Većnice“, tvrdi Lovrenović.

Gradimir Gojer misli da nijedna vlast u posleratnoj BiH nije imala svest o značaju Većnice za kulturnu prošlost, sadašnjost i budućnost ove države. „Do obnove Većnice nije došlo i zbog naivnih sporova oko njene namene. Nažalost, dokoni političari iz aktuelne vlasti i danas se bave pitanjima da li će to biti gradska kuća reprezentativog karaktera ili mesto na kojem će se polagati kulturna istorija, odnosno knjige i kulturno pamćenje ovoga tla. Smatram da Većnica treba da bude reprezentativni objekat koji će svedočiti o kulturnom kodu naroda i građana BiH“, kaže Gojer.

Prema mišljenju stručnjaka iz Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika BiH, na obnovu Većnice se tako dugo čekalo i zbog kompleksnog graditeljskog zahvata. Komisija je Većnicu proglasila nacionalnim spomenikom, čime je određena i njena buduća namena. Kako je prvobitna funkcija zgrade bila administrativna, Većnica će biti korišćena kao reprezentativni objekt Gradske uprave. Pošto je u njoj bila smeštena i Nacionalna biblioteka, Većnica će zadržati i funkciju biblioteke. Obnova Većnice bi, prema planovima gradskih vlasti, trebalo da bude završena do aprila 2014. godine.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odg. urednik: Nemanja Rujević