Niz propusta u belgijskoj istrazi

Kulturni, finansijski, ali i politički problemi u Belgiji ometaju borbu protiv terorizma. Mediji su nakon terorističkih napada izvestili o nizu grešaka u istragama.

Erdoganovo upozorenje

Javnosti je lice Ibrahima El Bakrauija postalo poznato već na sam dan napada. Na snimcima nadzornih kamera sa briselskog aerodroma vide se atentatori samoubice sa koferima u kojima su se nalazile eksplozivne naprave.

Ali u tom trenutku je El Bakraui u stvari trebalo da bude u zatvoru, prebacio je belgijskim vlastima turski predsednik Redžep Tajip Erdogan dan nakon napada u Briselu. Naime, turske snage bezbednosti su 29-godišnjeg Belgijanca još prošlog juna uhapsile na tursko-sirijskoj granici, identifikovale ga kao džihadistu i nekoliko dana kasnije ukrcale u avion za Amsterdam. Turske vlasti su osumnjičenom za terorizam dozvolile da sam odluči u koju zemlju želi da otputuje.

Turska je 14. jula 2015. obavestila nadležnu osobu u belgijskoj ambasadi u Ankari o hapšenju El Bakrouija i njegovom progonu iz zemlje. Prema navodima belgijskog ministra unutrašnjih poslova Jana Jambona, nadležni službenik je tek nakon nekoliko dana tu informaciju prosledio u Belgiju. I tako je El Bakraui sa aerodroma u Amsterdamu mogao neometano da otputuje u svoju domovinu Belgiju.

Nadležnom službeniku u ambasadi je dakle trebalo nekoliko dana da prosledi informaciju, a njegovim nadređenima je trebalo više meseci da bi El Bakrauija identifikovali kao mogućeg teroristu. Njegovo ime se tek 12. januara 2016. pojavilo na spisku „opasnih osoba“. Šesnaestog marta su i američke službe bezbednosti upozorile Holandiju na opasnost koju predstavljaju braća El Bakraui.

Na graničnoj kontroli na aerodromu u Amsterdamu, El Bakrauija nisu mogli da identifikuju samo kao mogućeg teroristu, već i kao počinioca krivičnog dela koji je u bekstvu. On je u Belgiji 2010. osuđen na deset godina zatvora zbog učešća u oružanoj pljački i ranjavanja jednog policajca. U jesen 2014. uslovno je pušten iz zatvora – očigledno uprkos negativnom mišljenju zatvorske uprave. Već u proleće 2015. prekršio je uslove za prevremeno puštanje na slobodu i otada mu se gubi svaki trag. No odluka o puštanju na slobodu ukinuta je tek krajem avgusta 2015.

„Belgijski policijski rat“

Salah Abdeslam najverovatnije je jedini atentator koji je preživeo napade 13. novembra u Parizu. Bezbednosne službe mesecima su po čitavoj Evropi tragale za tim 26-godišnjim stanovnikom Brisela marokanskog porekla. Ali da su samo poslale upit policiji grada Mehelena, trideset kilometara udaljenog od Brisela, bile bi već prošlog decembra na pravom tragu. Tada je, naime, policija u Mehelenu dobila preciznu informaciju iz Abdeslamovog okruženja. Adresa u Molenbeku, na kojoj je uhapšen 18. marta, bila je poznata već u decembru 2015. godine.

Šef policije u Mehelenu taj teški propust opravdao je „internom greškom“ u obradi podataka, koju bi sada trebalo da razjasni jedan nezavisni istražitelj. Lauret Onkelinks, predstavnica opozicije u belgijskom parlamentu, pretpostavlja da loš protok informacija između konkurentskih policijskih stanica nije slučajan. Ona taj propust naziva „policijskim ratom“.

Bombaška laboratorija usred Brisela

U mnogim stranim medijima briselska četvrt Molenbek naziva se leglom terora. Zbog napada u Briselu sada se u centru pažnje našlo još jedno mjesto: Šaerbek. Neposredno nakon napada u Parizu tamo se nedeljama krio glavni osumnjičeni Salah Abdeslam. I u pripremi terorističkih napada u Briselu Šaerbek igra ključnu ulogu. Tu su atentatori proizveli eksploziv na jedinom naseljenom spratu zgrade koja se obnavlja nakon što je promenila vlasnika. U stanu je pronađeno 15 kilograma gotovog eksploziva i više upaljača. Tu je bilo i 150 litara acetona i 30 litara vodonik-peroksida koji pokazuju da su atentatori planirali dodatne napade.

Do danas nije razjašnjeno zašto vlasti sve to nisu uočile ranije. Mada je navodno jedan komšija već ranije obavestio policiju o neobičnim aktivnostima na gornjem spratu. Policajci su proveravali te navode, ali nisu bili u stanu, ispričao je novi vlasnik zgrade.

Simbol problema Belgije u borbi protiv terorizma je jedan zakon: između 21 sat uveče i pet sati ujutru ne smeju da se obavljaju pretresu. Belgijski parlament je ove nedelje tu odredbu ukinuo. A da su belgijske vlasti nedovoljno pripremljene za borbu protiv terorističke pretnje, pokazuje još jedan detalj: prema informacijama novinske agencije Rojters, računari atentatora poslati su u SAD kako bi američki FBI obradio informacije koje su pronađene u njima.