Nikad objavljene slike užasa | Politika | DW | 17.07.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nikad objavljene slike užasa

Oleg Vtulkin je bio prvi fotograf na mestu pada aviona na liniji MH17 u kojem je poginulo 298 putnika i članova posade. Godišnjica u njemu budi teške uspomene. Kaže da ne voli da gleda svoje fotografije.

Pogledajte video 01:35
Trenutno na programu
01:35 min

Krivi su oni drugi

Oleg Vtulkin je bio u svom rodnom gradu Torezu u istočnoj Ukrajini 17. jula prošle godine, kada je čuo neuobičajenu buku. „Čuo sam jaku eksploziju i šištanje“, rekao je on za DW. „Onda sam krenuo u tom pravcu, počeo da telefoniram okolo i saznao da se avion srušio u blizini Grabova.“

U roku od pola sata Vtulkin je stigao u selo udaljeno oko deset kilometara i otkrio da je prvi fotograf na mestu nesreće. „Prvi put samo doživeo tako nešto. Dakle, bio sam šokiran. Nisam mogao da radim normalno, da fotografišem. Samo sam stajao tamo, potpuno zbunjen. Onda sam počeo da slikam. Niko drugi nije bio tu da to uradi.“

Ukraine Fotograf Oleg Vitulkin

Vtulkin većinu fotografija drži samo na svom računaru

Kada je Vtulkin stigao na otvoreno polje nadomak zaseoka Grabova, olupina aviona se pušila. Avion malezijske aviokompanije na letu iz Amsterdama u Kuala Lumpur izgubio je kontrolu na nebu iznad istočne Ukrajine. Svih 298 ljudi je izgubilo život. Razmere tragedije nisu odmah mogle da se sagledaju. „Kad sam stigao bilo je vatrogasaca i vojnika. Najokrutnija stvar koju sam video“, kaže on i gubi glas. „Kad sam prišao leševi su se dimili. Sve je gorelo.“

Vtulkin je fotografisao, boreći se sa sobom. „Bilo je stvarno užasno, nisam želeo da budem tamo. Ali kao fotograf, morao sam sve da dokumentujem. Morao sam da fotografišem za istoriju. Ali, emotivno je to bilo veoma teško. Video sam ljudska tela i tamo je bio miris, miris truleži, kao u mrtvačnici. Bilo je toplo i leševi su ležali na otvorenom.“

Godinu dana kasnije, Vtulkin prvo mora po računaru da traži fotografije koje je snimio tog dana. Nikada nije pokušao da ih proda. Većina je previše eksplicitna da bi bila objavljena, održava iznenadnu i besmislenu surovost smrti putnika i posade.

To nisu slike kojih Vtulkin želi da se seća. „Iskreno rečeno, pokušavam da ih ne gledam“, kaže on. „To se retko događa. Bolje je ne videti te fotografije.“ Vtulkin pokazuje slike, objašnjavajući kako je gledao i fotografisao dok su vatrogasci gasili vatru i dim se udaljavao od olupine, dozvoljavajući mu da slika detalje, uključujući lične isprave koje leže na zemlji.

„Ono što me je najviše dirnulo“, kaže on ukazujući na uznemirujuće slike tela deteta, „je jedna devojčica koja je ležala tamo na putu. Malo dete, mrtva devojčica. Imam decu, tako da mi je bilo veoma teško da to gledam.“

Uprkos svemu što je doživeo, Vtulkin je nastavio karijeru kao fotograf, pridružio se novonastalim pobunjeničkim medijima. Ali, dan kada se desila nesreća MH17, ostao mu je u sećanju, kao dan kada je sukob u istočnoj Ukrajini, koji je pogodio toliko ljudi oko njega, pogodio i ljude širom sveta.

Audio i video