Nikad nedeljom? | Evropa | DW | 09.12.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Hrvatska

Nikad nedeljom?

Nakon što je Ustavni sud već dvaput ukidao zabranu rada nedeljom, u Hrvatskoj je pokrenuta nova inicijativa za slobodnu nedelju. Pokretači tvrde da znaju kako da obezbede da nova zabrana i ne stigne do Ustavnog suda.

Mora li baš i nedeljom prodavnica da bude otvorena?

Mora li baš i nedeljom prodavnica da bude otvorena?

Dugogodišnji franjevački aktivist i borac za neradnu nedelju fra Bože Vuleta uopšte nije obeshrabren činjenicom da je Ustavni sud već dvaput (2004. i 2009. godine) ukidao zabranu rada nedeljom. „Ovaj ćemo put uspeti“, uverava Vuleta, inače potpredsednik Franjevačkog instituta za kulturu mira, udruženja koje stoji iza prvog pokušaja zabrane rada nedeljom, ali i najnovije inicijative.

Vuleta objašnjava da su dosadašnje zabrane rada nedeljom padale na Ustavnom sudu jer su „pređašnji  zakoni kojima je zabranjen rad nedeljom pisani tako da mogu pasti na Ustavnom sudu“, što, kako kaže, potvrđuju i tadašnji akteri tog procesa. „Ali ako zaista postoji politička volja i ako postignemo široki društveni konsenzus, onda takav zakon zasigurno ne bi ni završio na Ustavnom sudu, a kamoli da bi ga Ustavni sud poništio“, uveren je Vuleta, glavni koordinator inicijative „Hrvatski savez za nedjelju“ koja će osnivačku skupštinu imati početkom sledeće godine.

Dosadašnje zabrane pale su na Ustavnom sudu jer je zaključeno da propisivanje zabrane rada nedeljom ne opravdava proklamovani cilj zaštite radnika zbog previše izuzetaka, što je ostale trgovce stavljalo u neravnopravan položaj. Kako bi sprečio takav ishod, Vuleta poziva na dijalog i saradnju sve zainteresovane, poručujući da su otvoreni i za razgovore o izuzecima kao što su recimo trgovine u turističkim mestima.

Pročitajte još: Srbija - država se kocka, a radnici trpe

Za sada je iza inicijative stalo 16 udruženja i ustanova, među kojima su sve četiri sindikalne krovne organizacije, Hrvatski karitas, Centar za promociju socijalnog nauka Crkve, a inicijativu su podržali i predstavnici nemačkog Katoličkog radničkog pokreta i austrijske Katoličke socijalne akademije i Saveza za nedelju.

Saradnja uprkos ideološkim razlikama

„Čudimo se što se o ovom pitanju nije oglasilo nijedno udruženje koje se zauzima za prava žena u društvu, što je neverovatno i nepojmljivo. Nadam se da će ženske udruženja u 'Hrvatskom savezu za nedjelju' prepoznati svoje mesto kako bismo se zajednički zauzeli za obespravljene u našem društvu, a vidimo da su i u tom segmentu žene najranjivija grupa“, kaže Vuleta. On poziva na saradnju „uprkos ideološkim razlikama“.

Boze Vuleta kroatischer Franziskaner

Bože Vuleta

Naš sagovornik odbacuje interpretacije prema kojima je ova inicijativa „politička akcija“ i novo „bojno polje“ Crkve. „Reč je o stereotipima koji se teško iskorenjuju. Mislim da je ovde reč o elementarnim i egzistencijalnim ljudskim pravima i potrebama i kada bismo to prevideli mislim da bismo izdali svoju ljudsku odgovornost“, smatra Vuleta.

On odbacuje i tumačenja da je njihov cilj da odkvuku građane iz šoping centara u crkve. „Nemamo apsolutno nikakvih iluzija da će ljudi sada tobože navaliti u crkve i da ćemo mi skupljati novac koji su oni trošili u tržnim centrima. Smešno je i naivno tako nešto uopšte pomisliti.“

Ovaj franjevac uverava da je najvažniji cilj inicijative pomoć ljudima koji su prisiljeni da rade nedeljom, a za taj rad nisu adekvatno plaćeni. „Povišica od svega nekoliko kuna za takav rad je ponižavajuća. Nedelja je dan zajedništva i neophodna je da bi porodica mogla da bude zajedno.“

Zaštititi dostojanstvo rada

Franjevački institut za kulturu mira naručio je nedavno istraživanje javnog mnijenja čiji rezultati pokazuju da više od 70 odsto građana smatra da je zajednička nedelja jako važna za porodicu, dok 60 odsto ispitanika zatvaranje šoping centara nedeljom uopšte ne smatra problematičnim. Vuleta stoga zaključuje da su vrednosti slobodne nedelje „snažno prisutne u svesti građana“, navodeći i katastrofalno demografsko stanje u Hrvatskoj kao dodatan razlog da se zabrani rad nedeljom.

Pročitajte još: Srpski sindikalci između fotelja i radnika

„Jer najviše je mladih žena koje rade nedeljom u dobi kada mogu rađati. Umesto da slobodnom nedeljom dobiju priliku da budu sa svojom decom, one su često pred dilemom da li uopšte zatrudneti i ući u brak. Puno je onih koji rade na određeno vreme, što donosi nesigurnost. Zato samo želimo da se ljudima omogući temeljna ljudska sloboda i da slobodnom voljom mogu o svemu tome odlučiti“, argumentuje Vuleta.

Marina Škrabalo, građanska aktivistkinja koja vodi fondaciju „Solidarna“, naglašava da je oko ove inicijative „ambivalentna“. Načelno smatra da je svaka inicijativa koja zauzdava ekonomski režim koji sistematski razgrađuje radnička prava „itekako dobrodošla“. Misli da je dobro da se katolički motivisane inicijative fokusiraju na socijalne i ekonomske probleme, a ne imaginarne svetonazorske konstrukte.

No takođe smatra da bi bilo bolje razgovarati o zaštiti dostojanstva rada u celini, a ne samo o zaštiti slobodne nedelje. „Problem je što je inicijativa postavljena previše usko i svodi se na zabranu rada nedeljom, iako znamo da postoji jako puno profesija koje moraju da rade nedeljom i da su možda puno veći problemi dužina smena, noćni rad i nestalan rad. Dodatan je problem što je Hrvatska tradicionalno društvo i zato se bojim da će ova inicijativa samo dodatno afirmisati retradicionalizaciju. Zato sam ambivalentna, iako pozdravljam otvaranje prostora za dijalog“, kaže Škrabalo.

Postupno ukidanje rada nedeljom

Davor Ivo Stier, kroatischer Abgeordnete im EU-Parlament

Davor Štir

Kada je reč o reakciji zvaničnih struktura na novu inicijativu zabrane rada nedeljom, Vuleta je optimističan. Ohrabrujuća je, kaže, najava državnog sekretara za demografiju Marina Strmote prema kojoj Vlada smatra da rad nedeljom treba regulisati i postupno ukinuti. No kako je reč o izjavi još iz marta, pokušali smo od Strmote dobiti direktan odgovor. Kako Strmota ni nakon tri dana nije odgovorio, naposletku smo o ovoj temi zatražili stav političkog sekretara HDZ Davora Štira, koji se ni do sada nije libio da javno izražava demohršićanske vrednosti.

Ogradivši se da govori samo načelno, jer HDZ i Vlada još nisu doneli stav o tome, Štir je podržao ovu inicijativu, naglašavajući da bi, uz razumljive izuzetke, „trebalo zaštititi načelo neradne nedelje“. „To je načelo, u većoj ili manjoj meri, zaštićeno i u Evropi, a treba videti kako to pitanje kod nas treba regulisati, jer kada ima previše izuzetaka, onda se i razvodnjava ideja neradne nedelje. To bi bilo dobro ponajpre zbog zaštite žena koje i najčešće rade nedeljom“, kazao je Štir za DW. On je tako postao prvi otvoreni pobornik nove inicijative za neradnu nedelju među vladajućima.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM