Nikad izvini | Politika | DW | 29.12.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Perl Harbor

Nikad izvini

Japanski premijer Šinzo Abe nije se u Perl Harboru izvinio Americi za napad od pre 75 godina. To je izazvalo olakšanje u konzervativnim krugovima u Japanu koji negiraju krivicu svoje zemlje u Drugom svetskom ratu.

Kamikaze-Flieger (picture alliance/ZUMA Press)

Japanske kamikaze

U ranim jutarnjim satima 7. decemera 1941. krenuo je prvi talas napada na američku vojnu bazu Perl Harboru na havajskom ostrvu Oahu. Na kraju su Japanci uništili ili oštetili brojne ratne brodove i avione američkih oružanih snaga. Poginulo je više od 2.400 pripadnika američke vojske i više od 60 Japanaca. Napad na Perl Harbor naveo je SAD da se vojno uključe u Drugi svetski rat koji se završio atomskim udarima na Hirošimu i Nagasaki u avgustu 1945. godine.

Šinzo Abe je u utorak (27.12) zajedno sa Barakom Obamom položio venac na spomenik žrtvama u Perl Harboru. On je prvi japanski premijer koji je posetio taj spomenik. Šinzo Abe je tom prilikom izrazio svoje „iskreno i večno saučešće", zahvalio se Americi na spremnosti za pomirenje, naglašavajući da su dve nekada neprijateljske države postale bliski saveznici: „Strahote rata ne smeju se nikada više ponoviti."

Ostao veran liniji

Izrazi saučešća, želja za još boljom budućnošću, najava produbljivanja bezbednosne saradnje. „U suštini, Abe je ostao veran liniji koju je prošle godine sam postavio pred američkom Kongresom i koju je Barak Obama pratio tokom posete Hirošimi ove godine", kaže Jun Okumura sa Instituta Mejđi za Međunarodne poslove u Tokiju.

Šinzo Abe se dakle nije izvinio za ono što se desilo 7. decembra 1941. godine. „Siguran sam da su neki u SAD zbog toga ljuti – baš kao što je i u Japanu bilo ljutih jer se Obama nije izvinio u Hirošimi", navodi Okumura. „Ali Abe je dao ono što su želeli onima koji više nisu zainteresovani za pitanje krivice, već žele dobre odnose između Japana i SAD u budućnosti."

Abeovim ponašanjem, međutim, nisu zadovoljni samo oni koji bi da gledaju u budućnost, već i oni koji itekako žive u prošlosti, ultra konzervativni krugovi japanskog društva. „Zašto bi on uopšte trebalo da se izvini?", pita se recimo Hiromići Moteki, predsednik takozvanog Društva za širenje istorijskih činjenica. Izvinjenje bi, kaže on, značilo reviziju istorije.

Izmišljena istorija

Moteki i njegovi istomišljenici smatraju da su Sjedinjene Države prve napale već u julu 1941. godine kada je Vašington Japanu uveo ekonomske sankcije. Osim toga, Moteki se brani od optužbi da je Japan Perl Harbor napao iznenada: za to što je japanska objava rata Sjedinjenim Američkim državama u Vašington stigla tek nakon napada, krivo je neefikasno Ministarstvo spoljnih poslova.

USA Barack Obama und Shinzo Abe auf dem USS Arizona Memorial in Honolulu

Saučešće, ne i izvinjenje - Obama i Abe u Perl Harboru

Društvo za širenje istorijskih činjenica je prilično uporno u pobijanju istorijskih optužbi protiv Japana: Posle opsežnih istraživanja, kaže Moteki, došlo se do zaključka da je Kina 1937. pokrenula Drugi kinesko-japanski rat, koji se obično zove Japanska invazija. Isto tako tvrde da nije ni bilo masakra u Nankingu u kojem su Japanci ubili oko 200.000 kineskih civila i ratnih zarobljenika. Hiljade žena, Kineskinja i Korejanki koje su zvali žene za utehu nisu bile žrtve silovanja i robinje, već dobro plaćene prostitutke – tako kažu japanski tvrdolinijaši.

Okupacija Koreje je bila, dodaju, „neizbežna" zato što tamošnje kraljevstvo i onako nije moglo da sačuva nezavisnost pa je ono pod japanskom vlašću procvetalo. Umesto Japana, za ratne zločine bi trebalo optužiti SAD – za bacanje atomskih bombi na kraju rata.

To što japanska istoriografija Japan vidi kao agresora, posledica je jakog uticaja Tokijskih procesa koje su sile pobednice organizovale posle rata, smatra Moteki. „Levičarski" mediji u kombinaciji sa nastavnim planom i programom su prevarili generacije Japanaca, isprali im mozak kako bi mogli da poveruju u ono što im je servirano. „Ako u odnosima sa drugim državama Japan želi da krene napred, mora konačno ispraviti pogled na istoriju", dodaje Moteki.

Gledajući u budućnost

U Kini se na sve to gleda sasvim drugačije: „To da će se odlaskom u Perl Harbor platiti sav dug iz Drugog svetskog rata su puste želje", rekla je Hua Čunjing, portparol kineskog Ministarstva inostranih poslova. Ne treba zaboraviti da je Kina bila glavno poprište rata protiv fašizma u Istočnoj Aziji. „Kineski narod je dao velike žrtve za ovu pobedu", rekla je Hua. Bez pomirenja sa Kinom i drugim zemljama koje su pretrpele japansku invaziju, Japan neće moći da ostavi iza sebe ovaj deo svoje istorije.

Barem u pogledu SAD, verovatno je upravo to ono što je japanski premijer hteo da uradi. Delovalo je kao da posetama Hirošimi i Perl Harboru Abe stavlja tačku na vremena u kojima je – prema njegovom mišljenju – previše energije gubljeno na gledanje unazad. Umesto toga, on želi da ulaže u vezu koja je od ključnog značaja za bezbednost i ekonomsku budućnost dva naroda. „Za neke ljude ono što je bilo nikada neće proći", kaže Okumura. „Ali, čak i ako ožiljci ostaju zauvek, ova dva govora su možda pomogla da rane zarastu."

DW.COM