Nije šija nego vrat?

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je da Evropska unija nije tražila od Srbije da prizna Kosovo da bi dobila EU kandidaturu, ali su beogradski zvaničnici to demantovali. Ministar policije Ivica Dačić je na to odgovorio narodnom izrekom „nije šija nego vrat“, i pojasnio da „od Srbije nije formalno traženo da prizna nezavisnost Kosova, ali ako prihvatimo sve što je traženo onda to nije daleko od toga“. Ministru policije se pridružio i Predsednik Srbije Boris Tadić, koji je rekao kako je pred Srbiju, uoči odluke o statusu kandidata, bio postavljen zahtev da implicitno prizna nezavisnost Kosova, odricanjem od Rezolucije 1244, što je Srbija odbila i ostala bez statusa kandidata 9. decembra.

Nije Dačić naivan...

Jelko Kacin i Ivica Dačić govore različite političke jezike, kaže za Dojče vele dr Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka. U slučaju Jelka Kacina to je formalni i birokratski jezik, a Ivica Dačić pokušava da sagleda konsekvence određenih političkih odluka, ocenjuje Cvetićanin:

„Ne radi se ovde samo o terminološkoj zbrci. Pred Srbiju je stavljen jedan uslov, koji se odnosi na regionalno predstavljanje Kosova na skupovima mimo Rezolucije 1244, koji na neki način vodi neformalnom priznavanju Kosova. Odnosno, to je jedan uslov koji kida i poslednju vezu između Srbije i Kosova. U tom smislu je Ivica Dačić nastupio kao veoma vešt političar, jer je shvatio da više nema vremena za formalni i birokratski jezik, i šta su posledice nekih odluka“.

Bankrot jedne politike

Predsednik Naprednog kluba Čedomir Antić smatra da je sramota govoriti neistinu sa pozicija visokih funkcionera Evropske unije, ali da je to nešto na šta Srbija ne može da utiče. Problem je što je u Srbiji bankrotirala politika prema Kosovu, koja je verovala da može da balansira na toj igli puta ka EU i nepriznavanja Kosova, kaže Antić:

„Ja znam da u Srbiji, osim politike Demokratske stranke Srbije (DSS), i nema neke druge alternativne politike, a politika DSS-a je dokazano neuspešna. Problem je što mi i ne možemo dobiti alternativnu politiku ukoliko ne priznamo bankrot dosadašnje politike. Meni se čini da sada pred izbore i Dačić i Tadić bilduju patriotizam. Dakle, sada govore od nas se formalno tražilo to i to, iako se to od početka realno tražilo. Tako da mislim da za početak treba priznati bankrot jedne politike, pa da onda vidimo šta da radimo.“

U nastavku: Kosovo po uzoru na Bosnu

Kosovo po uzoru na Bosnu

Tokom proteklih godina pojavljivali su razni predlozi za rešavanje problema Kosova, od predloga o podeli Kosova, koji je zastupala Srbija, pa do nekih predloga koje su iznosili inostrani predstavnici. Međutim, nakon što su srpski političari sve više ubeđeni da se od Srbije zapravo samo traži priznanje Kosova i ništa više od toga, postavlja se pitanje da li više smisla predlagati bilo kakve nove planove ili predloge za rešavanje problema Kosova.

Neven Cvetićanin smatra da ima, jer Kosovo bez priznanja Srbije, i zbog odnosa snaga u Savetu bezbednosti, ne može da stekne punu državnost. Cvetićanin u tom smislu iznosi ideju o podeli suvereniteta:

„I što je naprosto prisutno u Bosni i Hercegovini. To znači da bi se suverenitet delio između međunarodne zajednice, kosovskih Albanaca i kosovskih Srba. Na taj način bi i kosovski Srbi i kosovski Albanci podelili taj suverenitet sa međunarodnom zajednicom, jer je činjenica da Kosovo nije samostalna država, čak ni albanska, već je to neka vrsta protektorata. Tako da bi se za Kosovo uveo model Bosne. Što znači da bi to bio jedan vrhovni entitet, podeljen na dva manja entiteta, srpski i albanski, koji bi imali određene nadležnosti, a supervizor nad svim tim bi bila međunarodna zajednica“.

Istorijski sporazum

Čedomir Antić takođe ocenjuje da uvek postoji i neka treća varijanta, i da nije besmisleno iznositi nove planove za rešenje problema Kosova:

„U ovom trenutku bi bilo dobro da vođe naših parlamentarnih političkih stranaka najpre sednu, u organizaciji predsednika države, i razgovaraju šta je izlaz. Jedini koristan izlaz za Srbiju je istorijski sporazum sa kosovskim Albancima i podela Kosova i Metohije“.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković