Nije lako postati Nemac

U 2010. godini je preko 100.000 migranata dobilo nemački pasoš – 5,7 odsto više nego prethodne godine, objavio je Savezni zavod za statistiku u četvrtak. No, to je još uvek znatno manje nego pre deset godina, kada su uvedene nove mogućnosti za dobijanje nemačkog državljanstva. Tada su statistike pokazivale da je preko 180.000 ljudi dobilo nemački pasoš.

Statistički podaci pokazuju da su migranti, koji danas postaju nemački državljani, mahom mladi i da već duže vreme žive u Nemačkoj. Konkretnije: ljudi koji su prihvatili nemačko državljanstvo u 2010. godini u proseku su stari 30 godina, a već petnaestak godina žive u Nemačkoj. Najveću grupu, kao i prethodnih godina, oko 26.000, čine doseljenici iz Turske, slede ih migranti iz Srbije i Crne Gore, te iz Iraka i Poljske.

Ne žele da se odreknu starog državljanstva

Merjem Čelikol iz Turske zajednice u Hamburgu vodi projekat dobijanja državljanstva u toj severnonemačkoj metropoli i zna zašto doseljenici oklevaju da zatraže nemački pasoš. S jedne strane, kaže, vrlo je važan faktor „staro“ državljanstvo kojega se doseljenik mora odreći ako želi da dobije nemačko: „To je deo njegove životne priče. Ako su mu se roditelji doselili iz neke zemlje, a on ovde živi u drugoj ili trećoj generaciji i odluči se da prihvati nemačko državljanstvo jer kaže ‘ovde živim, želim tu i da ostanem i osećam se kao deo ovog društva i ove zemlje, ali još uvek sam delom i ono što su moji roditelji, to je moje poreklo ili poreklo mojih roditelja’ – onda je za mnoge odricanje od tog dela razlog da ne podnesu zahtev.“

Gubitak starog državljanstva, objašnjava Čelikol, može čak imati i pravne posledice poput gubitka prava na nasledstvo u zemlji porekla.

Dvojno državljanstvo podstiče integraciju

Psiholog Debora Meler već godinama na Univerzitetu u Kelnu istražuje temu migracija, pa između ostalog i identifikaciju migranata u Nemačkoj. Iz rezultata istraživanja koje je radila, jasno proizlazi da se osobe koje smeju da imaju oba državljanstva – staro i novo – snažno identifikuju sa obe kulture, i sa nemačkom i sa kulturom zemlje porekla.

„To su vrlo važni rezultati jer su prvi ovakav empirijski dokaz. Vlada, naime, uvek argumentuje da je posedovanje više državljanstava prepreka u izgradnji povezanosti s nemačkom državom“, kaže Melerova. Većina predstavnika doseljeničkih grupa stoga traži da se u Nemačkoj uvede neograničena dozvola dvojnog državljanstva. Trenutno je to moguće samo ako zemlja porekla doseljenika ne želi da otpusti iz državljanstva.

Pragmatični razlozi

Brojne migrante odbija i komplikovani postupak primanja u nemačko državljanstvo. Zainteresovani moraju da ispune tuce formulara, pribave raznorazne potvrde, polože test znanja i jezika, a ne smeju da primaju nikakvu vrstu socijalne pomoći.

Oni koji se ipak odluče da se upuste u složenu i dugotrajnu proceduru, obično – osim povezanosti sa Nemačkom – imaju vrlo pragmatične razloge, na primer slobodu putovanja po inostranstvu. !Pravo glasanja igra isto važnu ulogu. Ljudi koji ovde žive kažu: 'I ja želim saodlučivati, i to ne samo na privatnom, nego i političkom planu’“, objašnjava Merjem Čelikol.

Sloboda putovanja, rada, izbora – sve to olakšava nemački pasoš. Ali on, na žalost mnogih migranata, nije i garancija da će biti prihvaćeni u nemačkom društvu. „Bilo je ljudi koji su mi rekli da se kod njih ništa nije promenilo – ime im Nemci i dalje ne mogu izgovoriti, a kasnije im onda postaje jasno da ipak nisu u potpunosti priznati kao Nemci“, kaže Merjem Čelikol.

Autor: Nils Nauman / Dunja Dragojević
Odg. urednik: Nemanja Rujević