„Nije hrišćanski davati lažnu nadu potražiocima azila“

DLF: Posebni izbeglički centri za potražioce azila, ukidanje finansijske podrške, proglašenje još tri balkanske države „sigurnim zemljama porekla“. To je politika bavarsko Hrišćanske-socijalne unije (CSU) kojom treba da se postigne ograničavanje takozvanog talasa izbeglica. To je politika. Ali sme li tako da izgleda hrišćanska politika jedne hrišćansko-socijalne stranke? O tome pričamo sa Alojzom Glikom, koji je imao važne funkcije u CSU, a sada je predsednik Centralnog komiteta nemačkih katolika. Gospodine Glik, odlučivati o zahtevima za azil prema poreklu ljudi umesto prema njihovim ličnim sudbinama – nije li to stigmatizacija tih ljudi?

Alojz Glik: Ja u tome ne vidim stigmatizaciju. Ovde se radi o tome da se koncentrišemo na nekoliko centara kako bismo brže donosili odluke o azilu. To je, inače, predlog koji sada prihvataju i druge pokrajine u Nemačkoj.

Ali copyright stiže iz Minhena, zar ne?

To je tačno. Ali to ne čini predlog pogrešnim, kao što ga neće učiniti ispravnijim to što ga prihvata i recimo gospodine Krečman (premijer Baden-Virtemberga iz stranke Zelenih, prim. red). Kod izbeglica sa Zapadnog Balkana je procenat u kojem dobijaju azil ispod jedan odsto. Kada se posmatra kontekst, imamo veliki problem jer postupci odlučivanja o azilu traju predugo, a to za sve pogođene znači duge periode neizvesnosti.

Da, ali gospodine Glik, izbegličko pravo je individualno, a ne kolektivno. A to bi trebalo da znači da ne možete zbirno uzeti sve ljude sa Zapadnog Balkana i brzo odlučivati o njihovim zahtevima, bez proveravanja njihovih pojedinačnih priča.

Ne, ne. Ne radi se o tome. Naravno da se po slovu zakona uvek mora odlučivati individualno. Razume se da ne možete ljude paušalno odbiti kada traže azil samo zato što dolaze iz određenog regiona. Ali službenici koji o tome odlučuju uvek su specijalizovani za određeni region i tu moramo biti praktični. I ti ljudi moraju biti tretirani sa jednakim poštovanjem kao sve ostale izbeglice, bez obzira odakle dolaze. To mora biti naš aršin i to je ujedno hrišćanski aršin. Ali takođe je ispravno da se odluke o azilu donose što brže.

Gospodine Glik, da li je hrišćanski ili – ako Vam je draže – katolički, delati onako kako institucije predlažu? Zar nisu hrišćanska merila drugačija?

Svakom Hrišćaninu mora biti važno da svakog tretira sa poštovanjem. Ali to je kao u svakodnevici – znači, istovremeno morate donositi teške i neprijatne odluke. Svakodnevno moramo da donosimo odluke koje drugima nanose bol. Ali samo ako su te odluke suštinski neophodne i prema načelima pravde. O tome se radi. Razumem šta te ljude dovodi ovde i mi moramo da se ophodimo prema njima s poštovanjem, ali i da donosimo odluke.

A gde je poštovanje za recimo Rome sa Balkana koji se tamo osećaju progonjenim?

Ne možemo sada poručiti svim ljudima iz svih zemalja sveta u kojima postoje pritisci iz raznih razloga – ne možemo poručiti da imamo mesta za sve. Time bismo probudili nade koje ne možemo da ispunimo. I na kraju ne bismo uspeli.

Moram još jednom da pitam. Govorim sa Vama kao predstavnikom hrišćanske partije čija politika treba da bude vođena i načelima hrišćanstva. Pogledajte Besedu na gori – tamo ne piše ništa o izbacivanju ljudi i Zapadnom Balkanu.

Ali tamo stoji da u neophodnim odlukama u svakodnevici ne treba buditi lažne nade, da vam trebaju određena merila. To su zakonska merila, a sve ostalo je nezamislivo. Ne možemo donositi odluke po nahođenju, prema tome da li nam je neko simpatičan. Neophodni su respekt i iskrenost u odnosu. Iskrenost nalaže da se ljudima što brže i jasnije prenese da postupci za azil iz njihovog regiona imaju manje od jedan odsto šansi na uspeh, ali da se zbog toga ti ljudi ne tretiraju lošije.

Vi sad argumentujete kao realpolitičar, a ja Vas pitam...

Ne, ja argumentujem…

Da, Vi kažete da se moraju donositi odluke, a Beseda na gori mačku o rep.

Nije na meni da donesem konkretnu odluku, dakle mogao bih i da obećavam kule i gradove, da svemu dodam hrišćanski patos. Ali time se sklanjam od odluka. I kao građanin moram da koristim merila koja su realna, a ne uvek da prepuštam neprijatne odluke drugima.

Ali gospodine Glik, Vi takođe znate da se na temelju takvog vokabulara na društvenim mrežama podgreva atmosfera, da se otvoreno mrzi. Moja teza je da takvu mržnju u najmanju ruku olakšavaju oni koji realpolitički argumentuju. Zar ne bi oni hrišćanski i politički angažovani slali bolju poruku ako kao argumente koriste otvorena vrata i milosrđe?

To bi bilo nepošteno kada znamo da nije moguće prihvatiti sve. To bi bilo lažljivo, a ne hrišćanski. Ali u korišćenju jezika moramo biti precizni i ne smemo nipodaštavati ljude. O tome se radi. Nije hrišćanski reći: neću doneti odluku nego ću demonstrirati kako imam dobru dušu, a odluke neka donose drugi. Hrišćanin je na posletku istovremeno i građanin. Ne mogu razdvojiti svoju veru od moje uloge kao građanina.

Setićete se, međutim, debate devedesetih. Potražilaca azila bilo je tek nešto manje nego danas, ali onda je odjednom zakonski suženo pravo na azil.

Danas u stanovništvu imamo potpuno drugačije raspoloženje prema izbeglicama i potražiocima azila. Moći ćemo da pomognemo onima kojima azil treba jer su ugroženi i politički progonjeni, jer dolaze iz ratnih područja pa makar oni bili u još većem broju. Ali preduslov je da, koliko god bilo teško, napravimo razliku između njih i onih iz zemalja u kojima nema progona, odakle se beži jer nema životne perspektive. To treba jasno reći i izvući političke pouke. Potrebna je zajednička politika Evropske unije kako bi ljudi u takvim zemljama imali perspektivu.

*Alojz Glik, 1940, obavljao je više visokih funkcija u bavarskoj Hrišćansko-socijalnoj uniji, a od 2003. do 2008. bio je i predsednik pokrajinskog parlamenta. Sa ukupno 38 godina u lokalnom parlamentu bio je rekorder među svim poslanicima u Nemačkoj. Trenutno je predsednik Centralnog komiteta nemačkih katolika.