Nezavisnost Kosova

Kosovski premijer Hašim Tači juče je potvrdio da će Kosovo proglasiti nezavisnost. "Biće to miran dan i dan razumevanja i zalaganja države da ostvari volju gradjana Kosova", rekao je Tači novinarima u Prištini, posle razgovora sa predstavnicima verskih zajednica.

Prema scenariju koji su objavili mediji, a koji nije zvanično potvrdjen, predviđeno je da premijer Hašim Tači u 10.00 predsedniku Skupštine Jakupu Krasnićiju prosledi zahtev za održavanje vanredne svečane sednice Skupštine na kojoj će biti usvojena deklaracija o nezavisnosti. U 12.00 je predviđen sastanak Predsedništva skupštine, a u 13.30 sastanak parlamentarnih grupa. Posle sednice predvidjeno je da u 18.00 u Medija centru na konferenciji za novinare govore predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, premijer Hašim Tači i predsednik parlamenta Jakup Krasnići.

U 18.30 ispred Doma mladih i sportova u Prištini biće, kako su javili mediji, postavljen obelisk nezavisnosti, a pola sata nakon toga filharmonija Kosova će u hali "1. oktobar" početi svečani koncert. Slavlje će se nastaviti na Trgu Majke Tereze, koncertom estradnih umetnika Kosova. Predviđeno je da se građanima u 22.50 obrate kosovski predsednik i premijer, a svačanost povodom proglašenja nezavisnosti biće završena u 23.00 vatrometom u Prištini.

Tačijeva izjava

Kosovski premijer Hašim Tači izjavio je u subotu uveče da su završene sve pripreme za proglašavanje nezavisnosti Kosova. Tači je, učestvujući u emisiji Radio televizije Kosova rekao da Kosovo može "uveličati ovaj ispit" samo dostojanstvenom proslavom. "U nedelju ujutro ću se sresti sa predsednikom Kosova i predsednikom parlamenta da bismo odlučili o datumu i satu proglašavanja nezavisnosti", rekao je Tači.

Predsednik kosovske vlade je rekao da proglašavanje nezavisnosti predstavlja dobru vest i dobar razvoj događaja, dodajući da je "uticaj Beograda na Kosovu definitivno okončan". On je rekao da Beograd ima prava da se interesuje za kosovske Srbe, ali samo preko institucija Kosova. "Mi ćemo uvek biti sa srpskom zajednicom i niko nema razloga za paniku i strah", naglasio je Tači. Kosovski premijer je najavio da će odmah nakon proglašavanja nezavisnosti vlada formirati ministarstva odbrane i spoljnih poslova.

Predstavnici srpske vlade na Kosovu

Predstavnici Vlade Srbije boraviće u nedelju na Kosovu, a premijer Vojislav Koštunica obratiće s javnosti u Beogradu povodom očekivanog proglašenja nezavisnost Kosova i odluke o slanju misije EU.

Kako je najavljeno, potpredsednik Vlade Božidar Đelić i ministar prosvete Zoran Lončar boraviće u najudaljenijoj srpskoj enklavi, u

Štrpcu.

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić i državni sekretar u tom ministarstvu Dušan Proroković održaće u Kosovskoj Mitrovici

konferenciju za domaće medije, a potom i za predstavnike stranih medija.

Tokom posete Kosovu Samardžić će razgovarati sa građanima i njihovim predstavnicima.

Kako je najavljeno iz Ministarstva za Kosovo i Metohiju, u njihovoj pratnji biće i poslanici Skupštine Srbije, kao i predstavnici

srpskih partija u crnogorskoj skupštini.

Ministar energetike i rudarstva Aleksandar Popović će sa poslanicima boraviti u Ranilugu. Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić boraviće u Gračanici, a državni sekretar tog ministarstva Branko Jocić u Velikoj Hoči u Orahovcu.

Ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo posetiće povratničko naselje Osojane, kod Istoka, dok će ministar vera Radomir Naumov

boraviti u Goraždevcu.

U Novom Brdu će boraviti državni sekretar MUP-a Srbije Mirjana Orašanin i pomoćnik ministra za Kosovo i Metohiju Miroljub Kljakić.

Američki analitičari o Kosovu

Proglašenje nezavisnosti Kosova ponovo će ugroziti stabilnost na Balkanu, smatra bivši američki ambasador u UN Džon Bolton. "Mislim da postoji značajan rizik da se nestabilnost na Balkanu nastavi, u Bosni i drugim područjima gde etničke grupe ne žive u državi u kojoj žele", rekao je na panel diskusiji u Vašingtonu Bolton.

Bolton, koji je sada viši saradnik u američkom Enterprajz institutu, smatra da će se priznavanjem nezavisnosti Kosova "samo posejati seme budućih sukoba na Balkanu, političkih i, na žalost, mogućih vojnih sukoba". "Kosovo će biti slaba država podložna delovanju islamskih radikalnih snaga van regiona, uz podršku pojedinih Albanca, znači potencijalna kapija za unošenje radikalizma u Evropu", smatra Bolton.

Nasuprot njemu, predsednik Projekta za demokratije u tranziciji Brus Džekson izneo je na panelu ocenu da će nezavisnost Kosova pomoći i Beogradu i Prištini, jer će obema državama biti bolje kako se budu približavale Evropskoj uniji. Džekson smatra da je bilo nemoguće očekivati da će Kosovo ostati deo Srbije nakon pokušaja etničkog čišćenja 1999. godine iza kojeg je stajala politika režima Slobodana Miloševića. "U Srbiji živi sedam miliona ljudi, na Kosovu ih je oko dva miliona. Prvobitna ideja je bila da Srbija i Kosovo u jednom paketu idu ka Evropi. Medutim, pošto za to nije bilo interesa bilo je potrebno razmotriti mogućnost dva paketa", ocenio je Džekson.

Dvojica analitičara osvrnula su se i na protivljenje Rusije nezavisnosti Kosova. Džekson je rekao da argumenti Moskve nisu legitimni, dok je Bolton istakao da bi kontroverza u vezi sa kosovskim statusom dodatno mogla da iskoplikuje rusko-američke bilateralne odnose.

Poljski i češki stavovi o nezavisnosti

Poljski, češki i slovački zvaničnici priznaju da nezavisnost Kosova nije potpuno legalna ni u skladu s međunarodnim pravom, ali ocenjuju da bi održavanje sadašnjeg stanja bilo gore.

Nezavisnost Kosova neće biti potpuno legalna, jer se ne poštuje Završni akt iz Helsinkija iz 1975. godine, ali druga rešenja bila bi gora, izjavio je za vikend izdanju "Gazete viborče" bivši šef poljske

diplomatije Adam Danijel Rotfeld. U intervjuu Rotfeld je podsetio da medjunarodno pravo svakom narodu daje pravo na samoopredeljenje, ali samo pod odredjenim uslovima.

"Evropljane obavezuje Završni akt Konferencije o bezbednosti i

saradnji u Evropi iz 1975. godine koji odredjuje da sa otcepljenjem

moraju strane da se slože. Taj uslov (na Kosovu) nije ispunjen",

naglasio je Rotfeld.

Poljski zvaničnik kazao je, medjutim, da bi u slučaju Kosova druga

rešenja bila još gora i dodao da je "sada kasno" za neki drugi

specijalni status koji bi omogućio Srbiji da sačuva obraz a ne bi

stvorio u svetu tako opasan presedan.

Da nezavisnost Kosova ima izvesne pravne nedostatke priznao je i šef češke diplomatije Karel Švarcenberg.

"Apsolutno shvatam i kao pravnik imam simpatija za stav da bez

saglasnosti Saveta bezbednosti UN to nije čisto pravno rešenje",

rekao je Švarcenberg tokom posete Prištini sredinom januara.

Švarcenberg je najavu Češke da će Kosovo priznati, ne prva ali ni

među poslednjima, pravdao time da, kako je tada kazao, ipak treba

poštovati realnost, onakvu kakva jeste, a da bi trebalo uzeti u obzir i

politiku Miloševića, koja je po oceni Švarcenberga "dovela do

raspada bivše Jugoslavije".

Tema nezavisnosti Kosova bila je na dnevnom redu i posete šefa

slovačke diplomatije Jana Kubiša Vašingtonu krajem ove sedmice,

kada je ministarki spoljnih poslova Kondolizi Rajs izložio stav

Slovačke da za priznanje eventualne nove države Bratislava traži

saglasnost UN i EU.

Kubiš je još pre posete SAD objasnio da Slovačka ima problem da

prizna nezavisnost Kosova jer se radi o jednostranom rešenju, ali je

i upozorio da je jednostrano proglašena nezavisnost ipak bolje

rešenje od održavanja sadašnjeg stanja.