Die Wächter der Verfassung

Dominantne nemačke stranke CDU/CSU i SPD trenutno pregovaraju o zajedničkom učešću u vlasti. Na spisku stranačkih želja su zakonske promene koje se tiču i ustavnih prava. Planovi političara mogli da naiđu na velike probleme, pogotovo što se tiče čuvanja podataka, unutrašnje bezbednosti, sistema socijalne zaštite i mera za spas evra, kažu pravnici.

Naime, izvršna vlast u Nemačkoj ne može da radi šta hoće. Ustavni sud u toj zemlji se već 60 godina strogo pridržava pravila da svaki novi zakon mora biti u skladu sa nemačkim ustavom, odnosno - da štiti ljudska prava, slobodu i demokratiju. Ako se ti principi prekrše, Ustavni sud može da poništi zakone, a političari moraju da se drže tih odluka.

Svi dosadašnji režimi morali su da trpe kritike sudija Ustavnog suda, nevezano sa tim koje partije su bile na vlasti. A sud je doneo puno odluka koje su privukle pažnju i u inostransvu, na primer:

· da po zidovima učionica ne moraju da se stavljaju raspeća, odnosno simboli hrišćanske vere

· da istopolni parovi moraju da imaju iste olakšice kao venčani parovi, u pogledu ubiranja poreza

· da blokada iz protesta, kao vid građanskog otpora, nije krivično delo

· da policija ne sme da pristupi hard-disku korisnika bez veoma ozbiljnog povoda

· da oteti putnički avioni ne smeju prosto da budu oboreni, zbog borbe protiv terorizma

Sudije Ustavnog suda zavise od političara?

Mnoge od ovih odluka bile su suprotne namerama vlasti, a ponekad su i skupo koštale državu. Sa tim će se nastaviti. Ipak, postoje sumnje da političari vrše pritisak na sudije da bi uticali na njihove odluke. U krajnoj liniji, izbor 16 sudija zavisi i od mišljenja političkih partija – polovinu njih preporučuje nemački parlament Bundestag, a drugu polovinu Veće nemačkih pokrajina Bundesrat.

Ipak, sve bivše sudije Ustavnog suda sa kojima je Dojče vele razgovarao odlučno tvrde da poltičari nemaju upliv na odluke najvišeg sudskog veća u Nemačkoj. Jedan od njih je Udo Štajner, koji je od 1995. do 2007. bio sudija Ustavnog suda: “Ne znam ni za jedan jedini slučaj”, kaže Štajner. “Nemački političari se ne mešaju u to.” Sedište suda je u Karlsrueu, što takođe pomaže izolaciju od Berlina koji je udaljen 500 kilometara.

Doduše, to ne sprečava vlasti u Berlinu da kritikuju odluke Ustavnog suda. “Mi ne diskutujemo o kritikama, o tome kako ćemo reagovati na njih”, kaže Volfgang Hofman-Rijem koji je bio član tog tela od 1999. do 2008. "Reakcije vlasti se primaju k znanju, ali nemaju nikakav uticaj na odluke", kaže on.

Hrabrost suda se isplati

Hans-Jirgen Papir bio je ustavni sudija od 2002. do 2010. On pamti i kako je sve počelo: “Tokom 50-tih godina ton je bio mnogo oštriji, a napadi političara mnogo agresivniji”, kaže on. Na primer, Ustavni sud se zalagao za apsolutno razdvajanje države i medija i zato je 1961. tadašnjem kancelaru Konradu Adenaueru zabranio da osnuje medij u državnom vlasništvu. To je Adenauera, navodno, razbesnelo. “To je bio pravi podvig Ustavnog suda.”

Od tog trenutnka, niko nije dovodio u pitanje integritet tog veća, kaže Kristijan Rat, koji već godinama analizira odluke Ustavnog suda. To se isplati i kod političara i kod građana. Po jednom anketi iz 2012., oko 78 odsto Nemaca ima veliko poverenje u Ustavni sud. Razlog za to je možda i što sve sudije imaju reputaciju prvoklasnih pravnika i često su u pitanju ugledni profesori.

Pisac i novinar Kristijan Rat ipak kaže: „Ustavni sud jeste veoma politički sud, jer se njihove odluke dešavaju na političkoj pozornici”. To ne osporavaju ni bivše sudije. Trenutni predsednik tog sudskog tela Andreas Foskule čak otvoreno kritikuje projekte vlasti. Po mišljenju ministra unutrašnjih poslova Hansa-Petera Fridriha, to je narušavanje načela političke neutralnosti. Ipak, to neće imati posledice po ovog sudiju – članovi Ustavnog suda mogu da ostanu na funkciji do 12 godina, a posle toga nemaju pravo na ponovni izbor. “Drugim rečima, ne moraju da se obaziru na partije i donose presude u skladu sa njihovim interesima” kaže novinar Kristijan Rat.

Prebacivanje lopte

Ovaj sud godišnje donosi preko 6000 odluka. Mnogi smatraju da je to preveliko opterećenje. Bivši ustavni sudija Udo Štajner ipak staje na stranu politilčara. “Donošenje zakona je danas kompleksno i ubrzano”, kaže on. Od političara se očekuje sve više, pa niko ne može zakonima da posveti onoliko vremena koliko to može Ustavni sud. Nasuprot tome, za dugogodišnjeg sudiju Ustavnog suda Hansa-Jirgena Papira, to predstavlja neku vrstu zloupotrebe suda: “Odluke se prebacuju na Ustavni sud, zato što političari nisu voljni ili nisu u dobroj političkoj situaciji da donesu odluke sami za sebe i u pravom trenutku”, kaže on za Dojče vele.

Partije na vlasti često potpuno otvoreno sklapaju trule kompromise da bi očuvale jedinstvo koalicije, sve vreme računajući na intervenciju Ustavnog suda. Bivši sudija Vofgang Hofman Rijem smatra da političari nisu tako nevični zakonu kao što se predstavljaju: “Oni ponekad isprobavaju koliko daleko mogu da odu i gde su granice”.

Hofman Rijem je siguran da će buduća velika koalicija zadati puno posla Ustavnom sudu. Stranka Levice, koja trenutno ima najveći poslanički klub u najmanjoj opoziciji svih vremena, već je zapretila tužbama Ustavnom sudu, u slučaju da ne dobije više manjinskih prava u parlamentu.

Autori: Vofgang Dik / Darko Janjević

Odg. urednica: Dijana Roščić