Neugodna iznenađenja direktne demokratije na referendumu u Hrvatskoj

I takozvana direktna demokratija može ponekad da skrene u pogrešnom smeru. To je proteklog vikenda jasno dokazala najmlađa članica Evropske unije. Kako bi povećala izglede za svoj ulazak u Uniju, Hrvatska vlada je pre dve godine bila ublažila uslove za organizovanje referenduma u zemlji, tako da sada ne postoji odrednica o minimalnog odzivu učesnika niti ograničenja što se tiče teme referenduma.

Jedna građanska inicijativa sada je vladi u Zagrebu za taj, s dobrim namerama sastavljen, ali loše izveden zakon, uručila neugodan račun. Zabrana istopolnih brakova, iz čega proizlazi i diskriminacija homoseksualaca i lezbejki, sada bi trebalo da bude zapisana i u Ustavu. S obzirom na to da je na referendumu učestvovao mali broj građana, njih 38 odsto, manjini stanovništva stvarno je uspelo da većini nametne svoje mišljenje.

Nesigurno društvo

I referendum, baš kao i užarene i neprijateljski nastrojene rasprave pre samog održavanja, itekako su dokaz opšteraširene homofobije, manjka tolerancije kao i kulture sukoba koji vladaju u hrvatskom društvu. Jer o uvođenju homoseksualnih brakova pre referenduma niko i nije govorio. Klerikalno-konzervativna građanska inicijativa „U ime obitelji“ u akciju je krenula iz čistog uverenja i ubrzo je pronašla više nego dovoljno pristalica koji su za svoja neprijateljska gledišta prema LGTB zajednici na kraju dobili podršku u javnosti.

Cela rasprava na kraju je pokazala u kojoj meri su mnogi Hrvati nesigurni, frustrirani i ogorčeni, i to nepunih pola godine nakon ulaska u Evropsku uniju. Ekonomski problemi, velika nezaposlenost, nedostatak perspektive i strah od gubitka nacionalnog identiteta – to su glavni problemi skoro pa bolesnog hrvatskog društva, društva bez iluzija.

Put je još dug

Homoseksualci i lezbejke su žrtveni jarci i kolateralna šteta oštrog sukoba između liberalnih urbanih elita i konzervativne, katolički nastrojene i delimično zaista homofobne većine. Takav razvoj događaja predstavalja ozbiljnu opasnost po demokratski razvoj Hrvatske. Danas su na dnevnom redu homoseksualci i lezbejke, a sutra bi cilj besa naroda mogle da budu nacionalne manjine, jer već je u toku jedna nova građanska inicijativa, koja vredno prikuplja potpise za referendum o ograničavanju prava srpske manjine.

Zato Hrvatska vlada, koja se inače sasvim jasno izjasnila protiv upravo održanog referenduma, mora što je pre moguće da promeni zakon i za buduće referendume odrediti jasne uslove, kao što je na primer minimalni odziv birača od 50 odsto kao i norme o kakvim sadržajima na referendumu može da se glasa. To je neophodno da bi se sprečili referendumi diskriminatorskog karaktera. I pre samog referenduma bilo je jasno da je Hrvatska pred sobom, u smislu demokratskom razvoja, dugačak put, uprkos ulasku u Evropsku uniju. To je sada još jednom potvrđeno i zato ne iznenađuje to što su u žustrim raspravama uoči referenduma čak i neki građani smatrali da Hrvati još nisu spremni za „neograničenu demokratiju referenduma“.

Komentar: Benjamin Pargan / sk
Odgovorni urednik: Ivan Đerković