Nestaje solidarnost među Evropljanima | Izbor iz štampe | DW | 06.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Nestaje solidarnost među Evropljanima

Bezvizni režim za zemlje zapadnog Balkana mogao bi da bude suspendovan u slučaju zloupotrebe, odlučio je Savet ministara EU. Ipak, pojedine članice i dalje se plaše prevelikog broja siromašnih imigranta.

Članice Evropske unije dogovorile su se o mehanizmu za brže vraćanje viza za građane balkanskih zemalja. Doduše, ta mera može se sprovesti samo u posebnim slučajevima – na primer ako se naglo poveća broj građana koji neopravdano traži azil iz neke od tih zemalja, ili poveća broj ljudi koji u EU ulaze na neregularan način, ili ako država van Evropske unije odbije da primi natrag svoje građane koji zloupotrebljavaju „beli šengen“. U tom slučaju, Evropska komisija može da suspenduje bezvizni režim za problematičnu zemlju u trajanju od šest meseci.

Ministri pravde i unutrašnjih poslova država-članica Evropske unije doneli su tu odluku da bi se smanjio broj takozvanih „ekonomskih izbeglica“. Među zemljama koje su zahtevale uvođenje te mere bile su Nemačka i Francuska, a kao obrazloženje se navodi da sve veći broj ljudi iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gori traži azil u EU. Mnogi od njih su romske nacionalnosti, i nisu politički progonjeni.

Sličan problem postoji i sa Rumunijom i Bugarskom koje su članice Evropske unije još od 2007. Naime, vlasti u nemačkim opštinama se žale da sve veći broj siromašnih građana tih zemalja dolazi u Nemačku i tamo traži pomoć od države. Nemačka i Velika Britanija traže da Brisel spreči zloupotrebu njihovih sistema socijalne zaštite. Uz to, nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih blokirao je prijem te dve države u šengen-zonu. Ta tema privlači veliku pažnju, jer bi građani Rumunije i Bugarske trebalo da od početka 2014. steknu pravo da rade u Evropskoj uniji, bez ograničenja.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih

Nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih

Berliner morgenpost komentariše da nemačka vlada nije jedina koja će pozdraviti čvrst stav protiv imigranata sa istoka Evrope: „Sa jedne strane, Rumuni i Bugari će i dalje imati ograničenu slobodu kretanja, što znači da neće biti slobodne migracije u bogate zemlje Evrope. Ali postoji još veća briga: ako se te dve zemlje prime u šengen-zonu, one će morati da kontrolišu spoljnu granicu tog prostora u ime EU. Nemačka ne veruje da su vlade u Sofiji i Bukureštu za to sposobne, zbog korupcije i loše uprave. Uz to, ministar Fridrih može sebi da pripiše još jedan uspeh: Nemačka će ubuduće moći da ponovo zatraži vize od putnika iz balkanskih zemalja koje nisu članice Evropske unije. Zaista, teško je prihvatiti to što sve više ljudi i Srbije i Crne Gore traže azil u Nemačkoj, jer ih privlači samo novčana pomoć.“

Istovremeno, nemački ministar Fridrih prebacio je Briselu da ne radi dovoljno da spreči zloupotrebu sistema socijalne zaštite. Takođe je nagovestio da bi države koje su time pogođene mogu da delaju i van sistema Evropske unije. Uz to, Velika Britanija se zalaže da se uvedu ograničenja što se tiče slobode kretanja unutar EU.

„Nemački ministar unutrašnjih poslova ucenjuje Evropsku komisiju: ako se vi ne pobrinete za to da Bugari i Rumuni ostanu tamo gde im je mesto, onda ćemo mi sami da sredimo stvar. Nemačka, Velika Britanija, Holandija i Austrija mogle bi da pokrenu stvaranje režima zaštite od navodnog priliva siromašnih emigranta sa oboda Evrope. Istovremeno, statistika pokazuje da nema masovnog pristupanja Rumuna i Bugara u naše sisteme socijalne zaštite, o čemu priča Fridrih. On i britanski premijer Dejvid Kameron žele da jadnike koji kampuju ispod nemačkih mostova i u britanskoj podzemnoj železnici istaknu kao loš primer. Sve je manje solidarnosti među Evropljanima, u ime koje je uspostavljena sloboda kretanja“, komentariše Frankfurter rundšau.

Britanski premijer Dejvid Kameron

Britanski premijer Dejvid Kameron

Sa druge strane, predstavnici Evropske komisije smatraju da države-članice same snose odgovornost za to kako postupaju sa siromašnim doseljenicima. Mitelbajeriše cajtung komentariše da Nemačka mora da učini sve što je u njenoj moći da reši problem „ekonomske migracije“, pre nego što počne da kritikuje Brisel. Takva retorika nemačkog ministra Hans-Petera Fridriha ide na ruku populistima, smatra taj list: „Već sada postoje naznake da će desničari i mrzitelji Evropske unije dobiti veću podršku na sledećim izborima za Evropski parlament. Ministar unutrašnjih poslova Fridrih trebalo bi da se zamisli zbog toga što se kreće u istom smeru kao i Dejvid Kameron, koji želi da ode još dalje. Britanski premijer zalaže se za ograničenje slobode kretanja u Evropskoj uniji i na taj način preti da obori jedan od najvažnijih prinicipa EU. tome ne sme biti govora, zato što oni koji koriste slobodu prometa robe, kapitala i usluga na evropskom tržištu, moraju da prihvate da će i građani koristiti istu tu slobodu. To piše u Evropskom sporazumu. Kameron i Fridrih trebalo bi to da pročitaju.“

Kelner štat ancajger smatra da niko ne može da krivi siromašne građane iz Rumunije i Bugarske za to što traže bolji život na zapadu: „Pojedinci kao što je Fridrih i britanski premijer Dejvid Kameron mogu da im postavljaju prepreke, ali ne i da ih zaustave“, smatra ovaj list.

Nirnberger nahrihten: „Što se tiče stranaca, Hans-Peter Fridrih apeluje na primitivne instinkte. Oni su u ljude usađeni još u kamenom dobu i zbog toga je lako služiti se njima. Fridrihov postupak bi mogao da donese glasove na izborima za Evropski parlament sledeće godine. Ali refleksi iz kamenog doba ne pomažu državi, već joj nanose štetu: današnji svet je složen i u njemu su potrebni različiti argumenti. Ljudi o kojima se ovde radi, zaslužuju takvu argumentaciju.“

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković