Neravnopravan položaj osoba sa invaliditetom | Graditelji mostova | DW | 20.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Graditelji mostova

Neravnopravan položaj osoba sa invaliditetom

Nije samo država Bosna i Hercegovina nakon rata bila u ruševinama, već i njeno zakonodavstvo. Osobe sa invaliditetom dospele su na marginu društva i već godinama vode tešku borbu za svoja prava.

default

Derventa

Bio je to nesvakidašnji prizor jednog političara u Bosni i Hercegovini: Vjekoslav Čamber, ministar za rad i socijalnu politiku Federacije BiH je 3. decembra 2012. povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom i sam seo u kolica i gurao ih kroz centar Sarajeva. Tom akcijom je Čamber hteo da privuče pažnju i ukaže na probleme te populacije. Ali ta akcija nije privukla samo pozitivne reakcije. Kritičari su ministru prebacivali da je njegovo delovanje neprikladno.

Zajedno smo jači

Neprikladno ili ne - njegova akcija ipak je privukla medijsku pažnju i postigla cilj: u javnost izneti probleme ljudi sa invaliditetom u BiH. Upravo to godinama nije bio slučaj, jer je bilo potrebno obnoviti ratom razrušenu zemlju.

Vjekoslav Camber Sozialminister Bosnien und Herzegowina Archiv 2012

Vjekoslav Čamber

"Nakon tih ratnih dešavanja oni su ostali negdje tamo u nekom zapećku", priča Tatjana Spasojević, predsednica Udruženja "Sunce" za decu i mlade sa posebnim potrebama iz Dervente. Napominjući da su u lošoj situaciji posebno bili ljudi, koji nisu ratni invalidi, a ponajviše deca sa posebnim potrebama, navodi da "o njima bukvalno niko nije brinuo".

Ona sama je majka sedmogodišnje slepe devojčice i zna koliko je teška borba drugih majki i očeva za prava njihove dece. Pod motom "zajedno smo jači", sa nekolicinom roditelja dece sa posebnim potrebama, pre nekoliko godina je osnovala Udruženje "Sunce". To udruženje je samo jedno od brojnih u Bosni i Hercegovini.

Takve nevladine organizacije su često prva adresa, na koju se mogu obratiti ljudi sa invaliditetom. "Tu su prihvaćeni onakvima kakvi jesu i tu ih se ne sažalijeva", kaže Sanja Zahirović iz Informativnog centra za osobe s invaliditetom Lotus iz Tuzle.

Više prava za ljude sa invaliditetom

Osobe sa invaliditetom žele samo da se poštuju njihova prava, dodaje Zahirović: "Treba da imaju pravo na normalan porodični život, na rad, obrazovanje, ali i pristup obrazovanju i stanovanje - znači sve ono na što imaju pravo i druge osobe bez invaliditeta."

Karte Teilrepubliken Bosnien-Herzegowina

BiH

I ona napominje da su neratni invalidi nakon rata u BiH gurnuti na margine društva. Cela zemlja je bila u ruševinama, pa tako i zakoni i prava, pojašnjava Zahirović. To je bio razlog zašto osobe sa invaliditetom "nisu mogle u tolikoj mjeri ostvariti svoja prava kao što su to mogli ratni invalidi". A delom je još uvek tako, dodaje Zahirović, ali ujedno napominje da ima i iskoraka kad su u pitanju zakoni. Tako je BiH Konvenciju UN o pravima ljudi sa posebnim potrebama u međuvremenu ratifikovala, što uliva nadu da bi se prava tih ljudi narednih godina mogla u većoj meri poštovati nego do sada.

Podeljena zemlja, podeljena socijalna politika

Bosna i Hercegovina je zemlja koja pretrpela sukoba i ratova i koja još uvek nije u potpunosti obnovljena, pa tako ni ratne rane nisu još zaceljene. Stopa nezaposlenosti je među najvećim u regionu i zvanično iznosi više od 40 odsto. Prosečna plata kreće se oko 400 evra. Mladi, visokokvalifikovani ljudi napuštaju zemlju prvom prilikom. Uz to je i sama zemlja podeljena - na Federaciju BiH i Republiku Srpsku, a svaki entitet ima svoje zakonodavne i izvršne vlasti.

Stoga i ne čudi što ne postoji zakonodavno jedinstvo kad je u pitanju socijalna politika, posebno ona koja se tiče osoba sa posebnim potrebama. Ta "institucionalna" i "zakonodavna" podela je očigledna i kad je u pitanju civilna invalidnina za tuđu negu i pomoć. Ona u Federaciji BiH iznosi i do 200 evra, a u Republici Srpskoj 20-ak. Jer, nema ministarstva koje bi se posvetilo tom pitanju, već se sve odvija na entitetskom nivou, pa zbog toga dolazi i do razlika u isplatama. Drugi razlog je što se u suštini dobro izrađeni zakoni ne primenjuju u praksi, kritikuju predstavnici organizacija osoba sa invaliditetom. A tako se opet stvara začarani krug, u kojem ni društvo često ne shvata ozbiljno probleme te populacije.

Pozitivan razvoj u jednom delu zemlje

Značajan doprinos pozitivnom razvoju u vezi sa tom problematikom je proteklih godina dalo Ministarstvo za rad i socijalnu politiku Federacije BiH. U tom delu zemlje je 2010. uspostavljen jedan fond sa ciljem da se podstakne zapošljavanje ljudi sa invaliditetom. Osim toga, federalno Ministarstvo za rad i socijalnu politiku "ima zakonom definisanu saradnju sa organizacijama osoba sa invaliditetom i ta praksa se kroz dugi niz godina uspešno sprovodi", naglašava resorni federalni ministar Vjekoslav Čamber.

Symbolbild Rollstuhl Flash-Galerie

Invalidi u borbi za osnovna prava

"Takvim odnosom federalno ministarstvo rada i socijalne politike promoviše učešće u javnom i političkom životu organizacija osoba sa invaliditetom i nevladinih organizacija, koje zastupaju interese osoba sa invaliditetom", dodaje Čamber.

Tu, u međuvremenu dobru saradnju sa nadležnim političarima, potvrđuje i Sanja Zahirović iz Tuzle. Uprkos tome na brojnim mestima i situacijama često se mora voditi teška borba pre nego se, na primer, osobama koje sede u kolicima omogući prilaz pojedinim objektima, ili da se postave zvučni semafori za slepe osobe. Jer, šta jednoj mladoj devojci u kolicima vredi što je položila prijemni ispit za fakultet, kad uopšte ne može da ode predavanje, jer ne postoje prilazi fakultetu, koji bi joj to omogućili, navodi kao primer, Sanja Zahirović.

Međutim, aktivisti se ne daju obeshrabriti. Dugotrajna i često mučna borba za finansijska sredstva, prihvatanje u društvu i poštovanje prava osoba sa invaliditetom u Bosni i Hercegovini se nastavlja.

Autor: Marina Martinović
Redakcija: Jakov Leon

Audio i video