Nepotrebno prepucavanje SAD i Rusije | Politika | DW | 15.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nepotrebno prepucavanje SAD i Rusije

Od petka 18 ruskih službenika ne može da putuje u SAD, niti da raspolaže svojom tamošnjom imovinom. Rusija uzvraća kontra-merama. Analitičari primećuju da na američkoj listi nema poznatih imena iz vrha vlasti.

„Novi početak“ u odnosima SAD i Rusije već je „sahranjen“ – tako su iz Kremlja prokomentarisali objavljivanje američke „crne liste“ na kojoj je 18 ruskih službenika čiji je kapital zamrznut i kojima je zabranjeno da uđu u SAD. Oni su navodno suodgovorni za smrt Sergeja Magnickog, moskovskog advokata koji je radio za američku advokatsku kancelariju. Magnicki je, kako veruju u Vašingtonu, 2009. godine na smrt pretučen u ruskom zatvoru, nakon što je otkrio milionsku proneveru državnog novca. Kao zvaničan razlog smrti u Rusiji je naveden srčani udar. Na američke „crne liste“ u Moskvi odgovaraju recipročno – na udaru se našlo 18 građana SAD koji su navodno umešani u mučenja u zloglasnom Gvantanamu.

Ponomarjov: Ova ili neka druga lista neće primorati rusku vlast da postupa prema principima pravne države niti da poštuje ljudska prava

Ponomarjov: Ova ili neka druga lista neće primorati rusku vlast da postupa prema principima pravne države niti da poštuje ljudska prava

Dobra ideja u senci politike

„Magnickijev zakon“ koji je uveo Barak Obama svojevrstan je proboj u međunarodnom pravu, smatra Sergej Lukaševski koji vodi Centar „Andrej Saharov“ u Moskvi. „Potvrđen je postulat prema kojem ljudska prava moraju da se brane bez obzira na državne granice“, kaže Lukaševski za DW. On međutim traži da „Magnickijev zakon“ ne ostane usamljen – jer nije Rusija jedina zemlja u kojoj se krše ljudska prava. Ukoliko bi iz Vašingtona stizale inicijative samo protiv Rusije, to bi diskreditovalo temeljnu ideju zaštite ljudskih prava. Lukaševski takođe ukazuje da američka „crna lista“ nije sastavljena potpuno „pošteno“. Na njoj nema nosilaca visokih funkcija što pokazuje da su osnovne vrednosti poput slobode, demokratije i ljudskih prava donekle poklekle pred potrebama diplomatije i realne politike.

Sa tim stavom saglasan je i Lev Ponomarjov iz ruskog Pokreta „Za ljudska prava“. U intervjuu za DW, Ponomarjov se pita zašto na listi nema predsedavajuće moskovskog Okružnog suda Olge Jegorove. Dodaje da nikakve liste sastavljene u Beloj kući neće promeniti situaciju u Rusiji. „Ova ili neka druga lista neće primorati rusku vlast da postupa prema principima pravne države niti da poštuje ljudska prava“, kaže ovaj aktivista. Bez obzira na slabu efektnost, Ponomarjov ocenjuje potez američkih vlasti kao „apsolutno pozitivnu stvar“.

Potez bez efekata

Politikolog Sergej Utkin nema mnogo razumevanja za čitavo prepucavanje Moskve i Vašingtona. „Oni koji sastavljaju crne liste uzaludno se nadaju da će time nešto izmeniti. Zato ne razumem njih, ali ni ozlojeđenost druge strane“, kaže za DW Utkin koji je član Akademije nauka u Moksvi. On podvlači da je suvereno pravo SAD da zabrane ulaz u zemlju bilo kome, ali da bi i sama pretnja bila diplomatski dovoljan potez. Sankcije protiv konkretnih osoba možda nisu bile ni potrebne, kaže Utkin.

Njegov kolega Jevgeni Minčenko prokomentarisao je kontra-mere Moskve kao poruku da je za ruski državni vrh neprihvatljivo da se SAD bave unutrašnjim stvarima Rusije. Minčenko, inače prvi čovek Međunarodnog instituta za političke studije u Moskvi, kaže da je američka lista namerno „prekratka“, odnosno da nijedno ime sa nje ne vodi direktno do vrha vlasti. „Vašington nije želeo da sasvim zaoštri odnose“, dodaje naš sagovornik.

Autori: Jegor Vinogradov / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković