Neposlušne sudije na meti vlade
2. jul 2018.
Treći jul je teoretski poslednji radni dan za predsednicu Vrhovnog suda u Varšavi. Malgoržati Gersdorf (naslovna fotografija) i neke od njenih kolega bi, prema novim propisima koji upravo stupaju na snagu, trebalo da odu u prevremenu penziju. Evropska unija to želi da spreči i protiv poljske vlade je upravo danas (2.7.) pokrenula postupak zbog kršenja ugovora EU.
Ni sudije na koje se to odnosi ne pristaju na prisilno penzionisanje. One smatraju da je to jednostavno protivzakonito. Za to imaju i argumente. Poljski ustav jasno kaže da se sudije Vrhovnog suda biraju na šest godina i da mogu da rade do 70. godine. Osim toga, one ne mogu da budu opozvane ili smenjene s te dužnosti. Prema tome, ni nekakvi premeštaji nisu mogući. Sudije koje bi, uprkos novim propisima htele da nastave da rade, imale su vremena do početka maja da predsedniku države tu želju izraze. Ostanak na dužnosti moguć bi bio samo uz njegovo odobrenje.
Protivustavni akt
Za Malgoržati Gersdorf to je apsurdno, i ona i njeni najbliži saradnici to od početka odbacuju. To je, kaže, jedan od brojnih primera kako nacionalno-konzervativna poljska vlada ukida odvojenost pravosuđa od izvršne vlasti. „Ustav mi ovo časno mesto garantuje na šest godina i ja ne vidim nikakvog razloga da izvršnoj vlasti šaljem molbe. To ne dolazi u obzir“, kaže ta 66-godišnja predsednica Vrhovnog suda.
Ona je profesorka prava i od 2014. prva žena u istoriji Poljske koja je na čelu Vrhovnog suda. Vladajućima je trn u oku, jer otvoreno kritikuje reformu pravosuđa koju sprovode. Kolege cene njeno mišljenje i podržavaju je u sporu s vladom. „Malgoržati Gersdorf ostaje, u smislu poljskog Ustava, prva predsednica Vrhovnog suda do 30. aprila 2020“, oglasila se Skupština sudija tog suda prošle sedmice u posebnom saopštenju. To saopštenje je inače jednoglasno prihvaćeno. Ako Malgoržati Gersdorf želi da nastavi svoj posao uprkos zabrani, ona dakle neće biti sama.
Vrhovni sud trenutno ima 76 sudija. Od njih je 27 starijih od 65 godina. Kada bi oni napustili svoje dužnosti, Sud bi bio smanjen za trećinu. Vladajuća većina u Poljskoj bi slobodna mesta mogla da popuni sudijama odanim vladi. Osim toga, Vrhovni sud po prvi put dobija i porotnike koje bira Senat (gornji dom poljskog parlamenta). I to je novina. Do sada takvih honorarnih saradnika u Vrhovnom sudu nije bilo. Oni bi, prema rečima ministra pravosuđa, trebalo da se pobrinu za „učešće društva“ u procesu odlučivanja na Sudu.
Vladi je važno da što je pre moguće podvede Vrhovni sud pod kontrolu. On bi naime trebalo da odlučuje i o valjanosti izbora. Već najesen u Poljskoj se održavaju lokalni, a iduće godine i parlamentarni izbori.
Uklanjanje starih elita
U Varšavi se s napetošću očekuje hoće li one sudije koje uprkos novim propisima ne žele da prestanu da rade, moći da nastave svoj posao. Predsednik Poljske Andžej Duda namerava da u utorak (3.7.) odlučiti koliko dugo predsednica Vrhovnog suda Malgoržati Gersdorf može da ostane na dužnosti. I to iako ona nije tražila dozvolu, jer to smatra apsurdnim. Ministar pravosuđa Zbignjev Ziobro preti „disciplinskim merama“ zbog neposlušnosti. „U Poljskoj nema paralelnog pravosuđa, postoji samo pravosudni sistem koji se bazira na zakonima koji su na snazi“. Ziobro upozorava sudije da „ne mogu da budu iznad zakona“.
Sprovođenjem Zakona o Vrhovnom sudu reforma pravosuđa u Poljskoj bila bi gotovo okončana. Ranije je ministru pravosuđa dodeljena nadležnost imenovanja i opoziva predsednika sudova. I u Ustavni sud i u Zemaljsko-pravosudno veće (kontrolno telo sudija) imenovane su sudije odane aktuelnoj vladi.
Reforma pravosuđa bila je jedno od najvažnijih obećanja nacionalno-konzervativne stranke Pravo i pravda (PsS). Ona je usmerena protiv stare „kaste sudija“, koja, prema rečima ministra pravosuđa Ziobroa, vodi računa samo o sopstvenim interesima i u kojoj navodno još funkcionišu stare komunističke veze.
Protesti opozicije
Reformu pravosuđa u Poljskoj kritikovale su i Venecijanska komisija Saveta Evrope, kao i Evropska komisija. Od decembra 2017. u toku je postupak protiv Varšave zbog nepoštovanja načela pravne države (po prvi put u istoriji EU), koji može da dovede do ograničavanja prava glasa Poljske u Evropskoj uniji. Poljska vlada se optužuje da ukida podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, odnosno da politizuje pravosudni sistem.
Opozicija mobiliše javnost i najavljuje proteste protiv političkog uticaja na sudove. To bi trebalo da bude signal i EU da ne smanjuje pritisak na vladu u Varšavi i nastavi postupak zbog nepridržavanja načela pravne države.
I bivši poljski predsednik Leh Valensa uključio se iz Gdanjska u aktuelnu raspravu. Ako vladajući na bilo koji način napadnu Vrhovni sud, on će, najavljuje, doći u Varšavu: „Dosta je uništavanja Poljske.“ Valensa takođe kaže da želi da „gurne u stranu glavnog krivca čitave nesreće“, i to „fizički“. Za to mu je potrebno 100.000 ljudi koji će na njega da čekaju u Varšavi. „A ako mi policija stane na put, braniću se“, poručio je Valensa, dodavši i to da ima i oružje. Neki zato tog 75-godišnjaka smatraju ludim, ali je za mnoge on i dalje legenda antikomunističke opozicije i simbol nade.