Nepismenost - deo folklora?

Nepismenost u Srbiji je na neki način postala deo folklora, i neugodna činjenica sa kojom se živi već više desetina godina. Broj nepismenih, kao i funkcionalno nepismenih, i dalje je visok, jer se očito ne čini mnogo na poboljšanju pismenosti.

Slavica Maksić, naučni savetnik Instituta za pedagoška istraživanja, za Dojče vele kaže kako istraživanja pokazuju da postoji loš trend kada je u pitanju odnos prema znanju i obrazovanju:

„Unazad, nekih dvadesetak godina, znači vrlo direktno povezano sa krizom i raznoraznim lošim događanjima u našem društvu, došlo je do značajnog pada u vrednovanju škole. A u skladu sa time i šta je ono što deca ponesu iz škole i čime vladaju.“

Za političare - problem nije hitan

Političari ne čine mnogo na poboljšanju pismenosti, jer im se taj problem ne čini kao previše urgentan, smatra Gojko Božović, direktor izdavačke kuće „Arhipelag“:

„To govori o jednoj vrsti nedovoljne razvijenosti i državne uprave, i nedovoljne zainteresovanosti različitih državnih struktura za konkretna životna pitanja ljudi. To nije nastalo u jednoj godini, niti u jednoj deceniji. To je, dakle, proizvod dugog niza proteklih decenija, kada se na iskorenjivanju nepismenosti nije radilo dovoljno, kada se nije radilo sistematski, nego se radilo povremeno i kampanjski, bez istinskog istraživanja stanja stvari na terenu.“

Posledice visoke nepismenosti su višestruke. Nepismen čovek je praktično isključen iz najvećeg segmenta društvenog života, ili kako bi se u Srbiji drugačije reklo, nespreman za život, kaže Božović:

„Ukoliko se tom pitanju ne posveti ozbiljna pažnja, i ukoliko se suštinski ne promeni status kulture i obrazovanja u našem društvu, mi ćemo sve teže rešavati i druge probleme sa kojima se suočavamo, u tom jednom širokom rasponu od ekonomije do politike.“

Nepismeni stižu i na fakultete

Iskorenjivanje nepismenosti mora biti nacionalni projekat, ocenjuje Slavica Maksić. Posebna pažnja se stoga mora posvetiti dodatnom obrazovanju, kako odraslih, tako i onih koji imaju između 15 i 20 godina.

Tragično je što mnogi u Srbiji nisu završili osnovnu školu, ali je još tragičnije to što mladi ljudi prilično nepismeni stižu na fakultete, ističe Slavica Maksić.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković