Neonacisti na novim putevima

U pogodnim prilikama za vreme predizbornih kampanja, pripadnici Nacionalnodemokratske stranke Nemačke ljubazno dele narodu kolače sa bademima i karamelom, a majkama koje guraju kolica - cucle za njihove bebice. Neonacisti pokušavaju da se profilišu među građanima na nove načine. U zapadnim pokrajinama su uporni u slanju svojih kandidata na izbore za opštinske skupštine, što je taktika koja je već pokazala rezultate na takvim izborima u Saksoniji i Meklenburgu-prednjoj pomeraniji. Jer, na opštinskim izborima najčešće nema cenzusa od pet procenata, tako da već i 1,2 odsto glasova u skupštini sa 80 mesta mogu da donesu jedan mandat – i odgovarajuću pažnju javnosti. Minstar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble je imao u vidu sve te pojave kada je juče rekao: «Moramo preduzeti sve napore kako bismo mlade ljude privoleli demokratiji, da ne bi pali šaka desnim ekstremistima»!

No, to neće biti lak posao s obzirom i na drugu novinu u strategiji desnih ektremista koja se ogleda u njihovom novom i neočekivanom protivljenju globalizaciji. Taman što je državno tužilaštvo proteklih dana izvršilo «preventivni udar» na antiglobaliste i levičare u vidu racija i hapšenja kako bi ih uklonilo sa vidika visokih gostiju samita G8 koji će biti održan u Hajligendamu, sada su i desni ekstremisti najavili antiglobalističke demonstracije. Oni se bune protiv «podređivanja politike ekonomskim interesima» i njihove parole su gotovo iste kao i levičarske, samo što se u njima češće pominju «narod» i «otadžbina». Na ovaj način, neonacisti svojataju neke duhovne tekovine levičara, i svojim antikapitalizmom pokušavaju da pridobiju nove birače.

Poseban aspekt delovanja desnih ekstremista u poslednje vreme čini i njihova saradnja sa islamskim ekstremistima. Premda to zvuči na prvi pogled nelogično zbog ksenofobije prirođene neonacistima, sa radikalnim islamistima ih povezuje antisemitizam uz negiranje holokausta. Zbog toga oni trenutno postupaju kao organizacije čiji su politički ciljevi, doduše, različiti, ali koji, tamo gde im se interesi poklapaju razmenjuju informacije na obostranu korist. Ministar unutrašnjih poslova Bavarske Ginter Bekštajn je u intervjuu za radio SWR rekao da se primećuju »prvi znaci» takve saradnj: «Postoji saradnja sa islamistima i Iranom, recimo, na planu konferencije anti-holokausta. Desni ekstremisti sa zadovoljstvom prihvataju to što je iranski predsednik Ahmadinedžad želeo da organizuje takvu konferenciju, to što on negira genocid nad Jevrejima. Oni sarađuju i kada je reč o Bliskom istoku, ne tako tesno, ali mi ovde moramo da pripazimo da se ta saradnja ne ostvari u Nemačkoj kao borba protiv našeg demokratskog sistema».