Nemačkoj je potreban dr Faust!
11. septembar 2017.
Geteov Faust je odoleo izazovu ostanka u lepoti sadašnjeg trenutka. Ali, u Nemačkoj u predizbornim nedeljama kao da vlada načelo: „Tako je lepo, nek samo ostane ovako".
„Za Nemačku u kojoj živimo rado i dobro" – tako glasi predizborni slogan Demohrišćana Angele Merkel. Ili drugim rečima: sve treba da ostane kao što je i bilo.
Tako, bez vizija, u predizbornoj kampanji se diskutuje o broju mesta u obdaništima ili o obezbeđivanju životnog standarda. Za mali svet moderne male porodice, to i jesu prave teme. No, politika mora da gleda i u budućnost, u velike zadatke stoleća.
Rad će postati privilegija. Šta ćemo s tim?
Ono što je stvarno novo u digitalnom svetu neće biti samovozeći automobil, već - dokidanje rada. Rad će postati privilegija. Od zdravstva, poljoprivrede, industrijske proizvodnje, vojske pa da do istraživanja i individualne nastave, u upotrebi će biti sve više inteligentnih mašina. Ura! To nije samo razlog za slavlje, već će nam omogućiti i vreme za slavlje.
No, posle slavlja obično dolazi mamurluk. U radu i uspehu ljudi nalaze smisao života. Bez rada padamo. Ko će nas pripremiti na to?
Taj preokret svakako neće dovesti do opšte jednakosti. Digitalni kapitalizam će i dalje biti dobar za one koji su već imućni. Ipak smo mi daleko od globalne pravde.
Varljiva sigurnost prelaznog perioda
Nemačka privreda trenutno profitira od jednog paradoksa: pomaže nam upravo činjenica da smo mnogo toga prespavali. Jer, mi i dalje gajimo mnoge vrline pre-digitalne ere, one koje su drugde već davno zaboravljene, mada su u prelaznom periodu bile važne. U to, pored klasičnih nemačkih disciplina kao što su inženjerstvo, zanat i logistika, spadaju i rad glavom – planiranje i školovanje. Neki drugi su već prešli na digitalno učenje i na dinamične karijere u kojima se koriste razne vrste prečica. No, Nemačka u digitalnom svetu trnutno prednjači samo u dve oblasti: konzumiranju pornografije i regulativnom zakonodavstvu.
Srećom po nas, veštačka inteligencija još uvek ne ispunjava ogromna očekivanja. Paradoksalno je, ali prednost Nemačke je u tome što je legitimisala status kvo.
U programima većine stranaka nema baš mnogo misli o budućnosti. Umesto da kompletno preorijentišu društvo, bolje bi im bilo da se dobro pripreme za pojačanu konkurenciju. Svaki pojedinac bi trebalo da bude izabranik. SPD traži fer škole da bi svako dobio šansu. FDP hoće veću konkurenciju među univerzitetima. Čak i pri bezuslovnom dohotku za koji se zalažu Zeleni, ne zna se da će po završetku koalicionih pregovora biti proglašen kraj socijalne države ili će pojedinac opet biti upućen sam na sebe. Glavno je da svaki pojedinac i dalje treba da vidi sebe kao izabranika, kao nekog Harija Potera kojem polazi za rukom da ostvari sve neverovatnije uspehe u životu i nađe dobar posao. U skladu s tim se individualizuje i neuspeh.
Pitanja budućnosti su nerazjašnjena
Velika pitanja ostaju otvorena: kako ćemo živeti u budućnosti? Kao ljudi sa puno slobodnog vremena ili kao poslodavci robota? Kao sanjaoci ili kao kreatori smisla? Kao branioci našeg blagostanja ili kao članovi globalnog sveta? Za Geteovog Fausta, status kvo nije bio opcija. Dvesta godina posle Fausta, u Nemačkoj se niko ne usuđuje da zamisli svet s onu stranu Angele Merkel. Zato će posle izbora sve ponovo da bude kao što nikad nije bilo...
Fric Brajthaupt, rođen je 1967. u Mersburgu na Bodenskom jezeru. Sada živi u SAD i radi kao profesor na Indijana univerzitetu u Blumingtonu. Glavne teme njegovih istraživanja su empatija, naracija i Geteovo vreme.