Nemački izum za muzičku revoluciju
14. jul 2020.
„1.000 pesama u tvom džepu.“ Tim rečima je na predstavljanju prvog Ajpoda u septembru 2001. tadašnji šef Epla Stiv Džobs sažeto formulisao revolucionarni koncept memorisanja u formatu MP3. Taj postupak je stvarno omogućio da na malu memorijsku karticu bude pohranjeno 1.000 standardnih muzičkih numera. A MP3 je nemački izum. Pre 25 godina, 14. jula 1995, naučnici na Institutu Fraunhofer dogovorili su se da za svoj format memorisanja koriste nastavak .mp3.
Počeci projekta mp3 sežu čak u 1982. godinu. Tada se radilo o mogućnosti smanjivanja muzičkih datoteka kako bi mogle da se prenose preko digiitalne telefonske mreže ISDN. Student Karlhajnc Brandenburg odabrao je taj gotovo nemoguć zadatak za temu svoje doktorske disertacije na Katedri za tehničku elektroniku u Erlangenu. Ali, uskoro se otišlo dalje od prenosa muzike glazbe preko telefonske mreže. Jedna grupa u Erlangenu odlučila je da definiše sledeću generaciju prenosa tona radijskog i televizijskog signala. Istraživanje je finansirano uglavnom kroz praojekat EU „Eureka".
„Bili smo apsolutni početnici na tom području, nikad ranije nismo pravili neki takav aparat", seća se Brandenburgov kolega Bernhard Gril. „Nismo imali iskustva ni s radijskom tehnikom. Počeli smo od nule.“
Tri sistema za komprimiranje
U početku su istraživači morali da se bore i sa predrasudama mnogih u privredi koji su tvrdili da je tako nešto nemoguće ili bar neostvarivo u praksi.
S obzirom da Moving Picture Experts Group (MPEG) nije mogla da se dogovori oko jedinstvenog standarda, uvedena su tri različita standarda „pakovanja" tona i njegovog digitalnog prenosa. MPEG Layer 1 sada ne igra više nikakvu ulogu. MPEG 2 još može da se nađe kod starijih televizora koji imaju stereo ton. Pravi proboj je ostavrio treći standard koji je poznatiji pod skraćenicom MP3.
Izumitelj formata MP3 Brandenburg najpre je sa žaljenjem konstatovao da njegov algoritam ne funkcioniše sa jedn od njegovih najdražih pjesama: Tom's Diner od Suzan Vega zvučao je jako loše. Zato je usavršavao sistem komprimiranja sve dok nije postigao željeni rezultat. „Taj song sam tako slušao na hiljade puta. Ali, s obzirom da volim tu muziku, nije mi dosadilo", kaže Brandenburg.
I haker pomogao uspeh
Postupak koji su razvili Brandenburg i njegove kolege Hajnc Gerhojzer, Ernst Eberlajn, Bernhard Gril, Jirgen Here i Harald Pop nije samo temeljno promenio radio-tehniku nego je potpuno revolucionisao i muzičku industriju.
Toj MP3-revoluciji doprineo je i jedan haker. Naučnici iz Erlangena su na internet stavili jedan „referentni enkoder" koji je trebalo da pokaže mogućnosti MP3-formata. On je enkodirao samo minut muzike. Jedan student je probio vremensko ograničenje i tako promenjenu verziju enkodera takođe stavio na internet i tako pokrenuo MP3-talas, koji je prvi vrhunac doživeo na platformi Nepster.
Analogno ili digitalno: može li se čuti razlika?
Format MP3 je tako uzdrmao muzičku industriju. Sad je odjednom bilo moguće razmenjivati muziku s jednoga kraja svega na drugi, iako su internet-veze bile mnogo sporije od današnjih. Tek sa uspehom platforme AjTjunz 2003. i legalne striming-atforme Spotifaj od 2008, muzička industrija je polako počela da se oporavlja.
Uprkos stalnom poboljšavanju postupka komprimiranja, kritika sistema MP3 ne prestaje. MP3 je slab odraz onoga što je nekad mogla analogna muzika; skroman surogat za čudo koje se događalo pri slušanju ploča, izjavio je kanadski muzičlar Nil Jang u jednom intervjuu. „Analogna muzika je kao refleksija, kao jezero u kojem se, kad je mirno, odražava priroda."
Izumitelj Brandenburg međutim ukazuje da je novi sistem komprimiranja AAC tako dobar da ljudsko uvo ne može da ga razlikuje od analognog. To su potvrdili brojni testovi, kao i jedna studija britanskog univerziteta u Hadersfildu.
Inteligentne slušalice
Institut Fraunhofer već je licencirao četvrtu generaciju audio-kodeka. „Kad čovek danas kupi mobilni telefon on uz MP3 vjerojatno sadrži još neku našu tehnologiju“, kaže šef Instituta Gril. Kod striminga se koristi druga ili treća generacija komprimiranja AAC. A kod novih „pametnih telefona" - četvrta generacija zvana Enhanced Voice Services (EVS). Ona služi za poboljšanje ne muzike nego glasa, što je još veći izazov.
Izumitelj Brandenburg je do 2014. bio na Institutu Fraunhofer, na kojem je radio gotovo 20 godina i na kraju bio njegov šef. Od 2019. vodi sopstvenu firmu Brandenburg Labs i u saradnji s Institutom Fraunhofer radi na novoj tehnologiji nazvanoj Personalized Auditory Reality (personalizovana auditivna realnost) ili skraćeno PARty, koja bi trebalo da omogući tzv. ciljano slušanje.
Slušalice s tim sistemom bi trebalo da pomognu u slušanju kao što naočare pomažu u gledanju. Slušalice sa sistemom PARty automatski analiziraju sve izvore zvukova i omogućavaju ciljano slušanje jedne osobe ili jednog izvora i pored okolne buke. Tako bi trebalo da bude moguće da se telefonom razgovara s nekim kao da je sa nama na udaljenosti od jednog metra, kaže Brandenburg.