Nemačke biotehnološke firme u svetskom vrhu
26. novembar 2020.
Firma Bajontek (BioNTech) iz Majnca i njen američki partner trebalo bi uskoro da dobiju dozvolu za korišćenje vakcine protiv kovida 19, a tvrtka Kjurvak (Curevac) iz Tibingena najavljuje za iduće mesece – „ne najbržu, nego najbolju“ vakcinu protiv korona-virusa. Ono što je i jednoj i drugoj firmi iz Nemačke zajedničko jeste to da iza njih stoje milijarderi kao što su braća Štringman i Ditmar Hop, koji su do sada već zaradili toliko novca, da ne moraju ni da razmišljaju o brzoj zaradi.
Ditmar Hop, jedan od osnivača najveće evropske softverske kompanije SAP, u proteklih 20 godina investirao je u Kjurvak milione evra, a da pritom nijedan lek ili vakcina na osnovu takozvane mRNA-metode nisu dobili dozvolu za korišćenje. Isto važi i za Bajontek, ali i za njegovog američkog suparnika Modernu, koja takođe radi na osnovu mRNA-tehnologije.
-pročitajte još: Bajontek je u dugovima, ali za to ne mora da brine
Mnogo novca i mnogo strpljenja
Braća blizanci Andreas i Tomas Štringman postali su milijarderi kada su svoju farmaceutsku kompaniju Heksal (Hexal) prodali švajcarskom farmaceutskom gigantu Novartisu. Heksal je proizvodio lekove kojima je bila istekla patentna zaštita. Od osnivanja firme Bajontek pre dve godine, lekar Andreas i ekonomista Tomas Štringamn su, pored svog stručnog znanja, u nju uložili i milione evra.
„Braća Štringman i Ditmar Hop su uradili nešto neobično: od početka su uložili veoma mnogo novca, iako je u tom trenutku mRNA-tehnologija bila povezana s veoma, veoma velikim rizikom“, kaže za DW Zigrfid Bialojan, stručnjak za biotehnologiju u konsultantskoj firmi EY (Ernst & Young). „Oni su preuzeli rizik u trenutku kada drugi investitori u to nisu želeli da se upuštaju.“
U Sjedinjenim Državama finansiranje takvih inovativnih preduzeća preuzimaju tzv. fondovi Venture Capital (VC), koji raspolažu milijardama. Jedan od investitora u firmu Moderna, koja je nastala na osnovu početnih istraživanja na Harvardskom univerzitetu, je VC-fond specijalizovan za medicinu Flešip pajoniring (Flagship Pioneering).
-pročitajte još: Vakcina protiv korone za manje od jednog evra?
Podsticaj investicijama u biotehnologiju i u Nemačkoj?
Zigfrid Bialojan se nada da će uspeh Baojnteka i Kjurvaka podstaći investitore u Nemačkoj da ubuduće u biotehnologiji ne vide samo rizik, nego i šansu. Jer, samo retke zemlje raspolažu tako velikim brojem naučnih instituta kao Nemačka, a nisu problem ni državni podsticaji za početna istraživanja. „To je gigantski potencijal“, kaže Bialojan.
Iz primera Baojonteka i Kjurvaka može mnogo da se nauči, smatra Bialojan. „Važno je pitanje u kom trenutku se neki investitor uključuje? I šta on može da uradi upravo u ranoj fazi, kako bi neko start-ap-preduzeće od početka bilo na pravi način postavljeno?“
Radi se prije svega o „translaciji“ jedne istraživačke ideje, kao što je bila ona osnivača Kjurveka Ditmara Hoera na Univerzitetu u Tibingenu. Ili ona bračnog para Ugura Šahina i Ozlem Tureči na Univerzitetu u Majncu koji su osnovali Bajontek. „Postoji kritična tačka na putu od naučnog projekta do preduzeća: kako neku odličnu ideju iz akademskog sveta što je moguće profesionalnije dovesti do komercijalnog razvoja?“
Manji rizik kroz inkubatore
Da bi se pomoglo biotehnološkim start-ap-firmama iza kojih ne stoji neki milijarder, u Nemačkoj je stvoreno više inicijativa. U Dortmundu postoji Lead Discovery Center (LDC), nastao iz Društva Maks Plank. U Majncu postoji TRON, biofarmaceutski institut za translacionalnu onkologiju na Univerzitetu Johanes Gutenberg. Obe inicijative rade na pripremi akademskih projekata za komercijalni razvoj.
-pročitajte još: Razvoj vakcina: više pitanja nego odgovora
U SAD postoji mnogo takvih inicijativa oko centra biotehnologije – Bostona. Tamo je i lekar Johanes Frihauf osnovao Bajolabs (Biolabs), neprofitni inkubator za start-ap-preduzeća. On stavlja na raspolaganje gotove laboratorije, uspostavlja kontakte s industrijskim stručnjacima ili šefovima u velikim kompanijama. Prva evropska ekspozitura Bajolabsa upravo se gradi u Hajdelbergu, gradu iz kojeg potiče Johanes Frihauf.
I u Bonu postoji finansijski fond za osnivače haj-tek-preduzeća. Novac delimično stavlja na raspolaganje država, a delimično privatni investitori.