Nemačka prespavala pojavu neonacista

Zaključak je porazan, ali nije iznenađujući: Bezbednosne institucije su drastično potcenile desničarski ekstremizam, saopštio je komitet koji je ad hoc formiran da ispita propuste u istrazi organizacije Nacionalsocijalističko podzemlje, ili NSU. Teroristi NSU terete se za deset ubistava, kao i za bombaške napade i pljačke banaka. Nemački poslanici govore čak i o „potpunom neuspehu države“. Ali to nije iznenađenje, kada se u obzir uzmu brojne blamaže u bezbednosnim institucijama, koje su izašle na videlo posle otkrivanja NSU.

Proces za članicu NSU Beate Čepe tek je počeo. Njena dva saborca – Uve Mundlos i Uve Benhart – su mrtva, pa su na optuženičkoj klupi samo još četvorica pomagača. Suđenje može da potraje, ali anketni odbor je ovog četvrtka već završio prikupljanje dokaza. Doduše, odbor se ovim slučajem bavi još od zime 2012 godine. Na svom 72. zasedanju, nemački parlamentarci su ispitivali saradnike Službe za zaštitu ustava, ali i pitali stručnjake za savet.

Do nasilja može doći svuda

A stručnjaka je bilo mnogo: Barbara Džon, poverenica nemačke vlade za pomoć porodicama žrtava NSU terora, izjavila je da su neuspesi bezbednosnih institucija posledice „predrasuda i moralnog kukavičluka“. Ipak, Džonova je pohvalila rad istražnog odbora i prenela im zahvalnost porodica žrtava. Ona smatra da bi trebalo uspostaviti centralu za pomoć žrtvama desničarskog nasilja, u čiji rad bi bili uključeni i ljudi pogođeni zločinima NSU. Osim toga, Barbara Džon se zalaže za pokretanje savetovališta o desničarskom nasilju, kao uspostavljanje funkcije poverenika kome bi građani mogli da se žale na prestupe policije.

Brita Šelenberg iz Minhenskog centra za primenjena politička istraživanja kaže da nedostaje „ključni državni koncept“ u borbi protiv ekstremnih desničara. Postoji mnogo pojedinačnih mera, ali je potrebna i trajna podrška protivnicima ekstremizma. „Do desničarskog nasilja može doći bilo gde“, naglašava ona. Dodaje i da se u Nemačkoj svi koncentrišu na krivca, a da se zaobilazi tema diskriminacije i iskustva žrtava. Po njenim rečima, druge evropske zemlje ne izbegavaju te teme.

Uspavana država

Bernd Vagner iz programa za rehabilitaciju ekstremnih desničara „Exit Deutschland“ prebacio je državnim institucijama da su prespavale razvoj nacističke scene. Vagner se nacistima bavi više od 25 godina i kaže da se stalno provlači fraza da „nije sve tako loše“. Međutim, njegova organizacija je brže prepoznavala gde i kada se izgrađuju strukture desničarskih ekstremista, nego što su to činile državne institucije, kaže Vagner.

Kriminolog Ginter Šiht kritikovao je nedostatke u obrazovanju policije. Moguće je da još uvek postoji uticaj zastarelog načina razmišljanja, kaže on, a ima i naznaka „latentnog rasizma“ – makar tako pokazuju pojedinačna ispitivanja. Ipak, nema sistematske procene. Tema „nije dobro ispitana“ iako postoje dobre mogućnosti da se policija obrazuje po pitanjima desničarskog ekstremizma.

Debata o izveštaju o septembru

Ocene stručnjaka uklapaju se u sliku koju je komitet već stekao u proteklih 15 meseci. I predsedavajući odbora Sebastijan Edati iz SPD-a prebacuje državnim institucijama da su istraživali „ograničeno i opterećeni predrasudama“. „To nije bilo dostojno pravne države“, kaže on. Konačna verzija izveštaja biće spremna za nekoliko meseci. Parlament će o o tome raspravljati početkom septembra, odnosno nekoliko nedelja pre izbora u Nemačkoj. Svi članovi odbora saglasni su da službe bezbednosti moraju da se reformišu.

Autori: Marsel Firstenau / Darko Janjević
Odg. urednik: Nemanja Rujević