1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemačka: izbori u vreme kibernetičkog kriminala

31. maj 2021.

Uoči parlamentarnih izbora, koji se u Nemačkoj odražavaju u septembru, raste zabrinutost zbog lažnih vesti i mogućih manipulacija. Kako stranke, političari i eksperti za bezbednost pokušavaju da umanje rizike?

https://p.dw.com/p/3uCzt
Foto: Nicolas Asfouri/AFP/Getty Images

„Imamo posla s veoma složenom pretnjom.“ Onaj ko tako nešto izgovori, taj mora da zna o čemu priča. Arne Šenbom je predsednik nemačkog Saveznog zavoda za informacionu bezbednost (BSI). Njegov posao je da obezbedi zaštitu od digitalnih napada svih vrsta.

Posebna zaštita u izbornoj godini potrebna je strankama, političarima, ali i biračkom telu. Svi oni mogu da postanu žrtve dezinformacija, propagande i lažnih vesti – dakle, manipulacija koje bi mogle da utiču na izborni rezultat.

-pročitajte još: Koalicioni poker bez Angele Merkel

Hibridne pretnje su sve nepreglednije i BSI zato konstantnoj razmenjuje informacije sa potencijalno pogođenima. Ali, i sa Georgom Tilom, koji organizuje i nadgleda izbore za nemački Bundestag. Na jednoj virtuelnoj konferenciji za novinare, Arne Šenbom je, zajedno sa Tilom, odgovarao na pitanje: „Koliko su parlamentarni izbori bezbedni?“ Šef BSI na to pitanje nije želeo da dâ nekakav opšti, umirujući odgovor. Situacija je za to previše složena.

On je podsetio na primere iz nekih drugih zemalja: na „Makron-Leak 2017“, kojim je aktuelni francuski predsednik bio pogođen neposredno pre nego što je izabran na tu funkciju: ili na pokušaje manipulacija tokom američke izborne kampanje.

Šenbom pretpostavlja da je i Nemačka, „kao trenutno vodeća ekonomska sila u Evropi“, za napadače – „privlačna“.

Arne Šenbom: Imamo posla s veoma složenom pretnjom
Arne Šenbom: Imamo posla s veoma složenom pretnjomFoto: Bernd von Georg Thiel/dpa/picture alliance

Redovno ažurirajte uređaje!

Saveznog zavoda za informacionu bezbednost u suštini ima savetodavnu ulogu, a oni koji traže savet moraju sami da se pobrinu za njegovo sprovođenje. I svi su pozvani, svako bi mogao da pomogne da se napadi ili otežaju ili spreče. Šenbomova generalna poruka glasi: „Redovno ažurirajte svoje uređaje!“. I još jedna, za milione onih koji će glasati: „Ne verujte slepo svakoj vesti na mreži! Ne prenosite informacije iz sumnjivih izvora!“

-pročitajte još: Izborna kampanja u Nemačkoj: opasnost na internetu

Sve to je, naravno, mnogo lakše reći nego učiniti. To je i šefu BSI jasno. On podseća da je danas, uz pomoć veštačke inteligencije i modernih softvera, moguće čak i pomešati sadržaje iz različitih video-snimaka.

O tome odakle dolaze napadi i koji se motivi iza njih kriju, Šenbom ne želi javno da spekuliše. Postoje, kaže, razni tehnički pokazatelji i procene njegovih kolega. „Mislim da bi bilo pogrešno reći odakle i sa kojim napadima računamo.“

Saradnja sa BND i Službom za zaštitu ustavnog poretka

Šenbonov BSI „tesno“ sarađuje sa Službom za zaštitu ustavnog poretka i Saveznom obaveštajnom službom (BND), a tajne službe često sumnjiče da je Rusija glavni napadač. Za to često postoje indicije.

I tokom parlamentarnih izbora 2017. bilo je takvih sumnji i strahovanja, ali je kraju sve ipak proteklo relativno mirno. Ništa se nije čulo o velikim kibernetičkim napadima.

Fabrika trolova

Ipak, niko ne želi da se osloni na to da će Nemačka biti pošteđena i na parlamentarnim izborima obe godine – pa ni Tomas Lomajer iz Levice. On je u toj opozicionoj partiji zadužen za medije i dijalog s građanima. Danas je, priznaje, mnogo više zabrinut nego pred prethodne parlamentarne izbore 2017.

Kada su hakeri 2019. objavili na internetu podatke oko 1.000 političarki i političara, stotinak njih je bilo iz Levice. Internet-stranica te stranke redovno je meta napada. A na pitanje DW, Lomajer ističe: „Učimo iz toga i svaki put smo sve bolje pripremljeni“.

Nivo pretnje – „posebno visok“

I ekspertkinja za kibernetički kriminal, Julija Šece iz berlinske fondacije „Nova odgovornost ocenjuje da je opasnost za stranke, kao i političare „veoma visoka“. To je zato, smatra, što stranke moraju same da se pobrinu za IT-zaštitu, a BSI i drugi državni organi su tu samo da pruže podršku. „To znači da se IT-bezbednost ne uzima svuda u obzir ili da se ne primenjuju određeni standardi“, objašnjava Šece za DW.

S njene tačke gledišta, neophodno je „povećati pažnju“, jer hakerski napadi i curenje informacija (Leaks) ne pogađa samo političare ili stranke. Drugi mogući ciljevi su, na primer, podaci koje prikupljaju izborni štabovi: mejl-adrese, politički pravci, podaci o tome šta interesuje birače… Ako te osetljive informacije budu ukradene, one mogu da budu zloupotrebljene da bi se „širile ciljane dezinformacije“.

Prognoza Julije Šece glasi: S obzirom na to da su partije u poređenju sa 2017. mnogo više digitalizovale svoje predizborne kampanje, polje napada 2021. je samim tim mnogo veće.“ Ona dakle deli ocenu predsjednika BSI Arnea Šenboma.

U međuvremenu, Georg Til u pogledu jedne druge moguće slabe tačke ostaje prilično opušten: glasanja putem pošte, koje bi zbog pandemije moglo da odigra veću ulogu nego u prošlosti. Ta forma glasanja postoji do 1957. i otada „nema naznaka da bi izbori time mogli da budu podložniji manipulacijama“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.