1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemačka ima velike planove

1. januar 2019.

Savet bezbednosti UN od danas ima pet novih nestalnih članica sa dvogodišnjim mandatom, među kojima je i Nemačka. Koji su planovi i prioriteti Nemačke?

https://p.dw.com/p/3Ardp
USA | UN-Sicherheitsrat
Foto: picture-alliance/dpaBELGA/Y. Jansens

Nemačka, Belgija, Indonezija, Južna Afrika i Dominikanska Republika nove su nestalne članice SB UN izabrane po regionalnom principu od 1. januara 2019. do 31. decembra 2020. godine. Te zemlje zameniće Holandiju, Švedsku, Kazahstan, Etiopiju i Boliviju. Od novih nestalnih članica najviše iskustva imaju Nemačka i Belgija koje više puta bile izabrane u to telo, a najmanje Dominikanska Republika koja u Savet bezbednosti UN ulazi prvi put.

Savet bezbednosti UN ima 15 članica od kojih je pet stalnih - Francuska, Velika Britanija, SAD, Kina i Rusija, a 10 se bira na period od dve godine, ali tako da se svake godine zamenjuje po pet članica. „Stare" nestalne članice SB UN od prošle godine su Ekvatorijalna Gvineja, Obala Slonovače, Kuvajt, Peru, Poljska.

Članice SB UN se mesečno rotiraju kao predsedavajuće tog tela. U januaru je predsedavajuća Dominikanska republika, a Nemačka će to biti u aprilu, nakon što će tu funkciju u martu obavljati Francuska.

Multilaterzalizam i jačanje Evrope

Nemačka ima mnogo planova za naredne dve godine. Ministar inostranih poslova Haiko Mas (SPD) je na Generalnoj skupštini UN rekao da želi da se bori za jačanje multilateralizma koji je pod pritiskom, između ostalog zbog politike američkog predsednika Donalda Trampa.

„Ujedinjene nacije su u središtu multilateralnog sistema. Živimo u vremenu kada je potrebno više međunarodnog poretka, više pouzdanosti, više poverenja u naša zajednička pravila. Ujedinjene nacije su onoliko jake, pravedne i efikasne koliko što to njene članice”, rekao je Mas.

Nemačka takođe želi da zalaže za snažne UN i snažnu ulogu Evrope u njenim telima. Iznad svega, u naredne dve godine Nemačka želi da Evropska unija dobije zajedničko stalno mesto u Savetu bezbednosti. Naime, zbog Bregzita će EU imati samo Francusku kao stalnu članicu u SB UN.

Borba protiv raketa srednjeg dometa

Nemačka takođe želi da radi na prevenciji kriza. Nemačko prisustvo u Savetu bezbednosti ima za cilj da osigura da se to telo angažuje ranije nego do sada u regionima u kojima se pojave naznake krize. Nemačka takođe ima ideje za rešavanje napetosti.

Bundesaußenminister Maas bei den Vereinten Nationen
Haiko Mas i Kristof HojzegenFoto: picture alliance/dpa/K. Nietfeld

Nemački ambasador pri UN Kristof Hojzegen najavio je da želi da regrutira više žena za rešavanje sukoba. „Žene donose drugačija životna iskustva i perspektive od muškaraca i to može da pomogne u traženju kompromisa, pomirenju neprijatelja i stvaranju mira", rekao je ovaj diplomata.

Međutim, održavanje mira treba da se odvija i na sosptvenom pragu. Ministar spoljnih poslova Mas je krajem decembra jasno stavio do znanja da bi Nemačka želela da koristi svoj mandat u SB UN u kampanji protiv raspoređivanja raketa srednjeg dometa, ukoliko bi prestao da važi INF - sporazum kojim je između Rusije i SAD dogovorena zabrana oružja srednjeg dometa. „Raspoređivanje novih raketa srednjeg dometa naišlo bi na veliki otpor u Nemačkoj", kaže Mas.

Učešće u misijama UN

Nemačka je trenutno uključena u osam od 14 misija UN. Vojnici Bundesvera su najbrojnije uključeni u misiju za stabilizaciju Malija -MINUSMA. Oko 1.100 Nemica i Nemaca pomaže u procesu pomirenja u Maliju. Nada povezana sa ovom misijom je da će se tako pomoći stabilizacija celog regiona zapadne Afrike.

U Libanu, Nemačka je uključena u UNIFIL, jednu od najstarijih misija UN. Nadalje, nemačke snage su aktivne u Sudanu, Južnom Sudanu, Somaliji, Zapadnoj Sahari, Libiji i Haitiju. U svim ovim misijama, Nemačka ne samo da daje osoblje, već i podržava mirovni proces putem mobilnih timova za obuku.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android