Nemačka dobila protivhakersku odbranu

Zadatak pripadnika novog centra biće: uočiti napad, odbiti ga i razviti kontrastrategiju. Posla će biti i više nego dovoljno, s obzirom na ono što je početkom februara na 47. minhenskoj konferenciji o bezbednosti, izjavio nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas De Mezijer.

„Svake dve sekunde beležimo po jedan napad na internetu u Nemačkoj, svake dve sekunde! Mreža nemačke vlade na udaru je četiri do pet puta u toku jednog dana. Uvereni smo da je ta mreža meta stranih obaveštajnih službi“, rekao je De Mezijer.

Opasnost koja stiže iz kibernetičkog prostora uočavaju i javnost i političari. Prošle godine počela je sa radom američka kibernetička komanda. NATO je u svojoj najnovijoj strategiji objavljenoj u novembru, kibernetičke napade svrstao među tri najveće opasnosti današnjice, uz terorizam i oružje za masovno uništenje.

Sabotaža u iranskom sistemu za obogaćivanje uranijuma koja je izvedena uz pomoć virusa Staksnet (Stuxnet) pokazala je svetu kako visokosofisticirani računarski virusi, poput svojevrsnih digitalnih krstarećih raketa, mogu da nanesu štetu protivniku, ukazuje Štefan Riter iz Centra za nadziranje situacije Saveznog ureda za bezbednost informacione tehnike. „Za to postoje dokazi. Nije to više nekakva fiktivna pretnja, već realna opasnost koja je veoma velika i izuzetno sofisticirana“, kaže Riter.

Odbrana neophodna

Otvaranjem Centra za kibernetičku odbranu, protiv takvih napada postavila se i nemačka vlada, kaže Sandro Gajken, filozof tehnike iz Štutgarta. On podseća da su hakerske napade do sada izvodili tinejdžeri ili kriminalci.

„To što sada zaista postoje hakerske jedinice u službi određenih vlada predstavlja jedan sasvim nov fenomen. One su, naravno, daleko bolje opremljene, mnogo su moćnije od pojedinačnih, malih hakera i za tako nešto za sada još niko nije u potpunosti pripremljen.“

Koliko je Gajken u pravu pokazalo se ovog utorka (29.3) u Australiji, gde je potvrđeno da je računar premijerke Džulije Gilard hakovan, kao i kompjuteri još deset tamošnjih ministara. Smatra se da je najmanje mesec dana neko čitao elektronsku poštu australijske vlade.

Ozbiljan hakerski napada prijavila je prošle nedelje (24.3.) i Evropska komisija. Provaljeno je u mrežu za elektronsku poštu kao i u unutrašnju mrežu (intranet) Komisije u Briselu i svi zaposleni dobili su nalog da promene svoje šifre. Napad se dogodio uoči velikog sastanka posvećenog važnim pitanjima kao što su buduća struktura Evropske unije, finansijski štit za spas evra i rat u Libiji.

Privreda najčešća meta napada

Kao deo strategije u borbi protiv kibernetičkih napada nemačka savezna vlada usvojila je u utorak (29.3.) Akt o osnivanju i početku rada jedinice za brzo dejstvo pod nazivom „Bezbednost informacione tehnologije u privredi“. Smatra se da je privreda i dalje najčešća meta kibernetičkih napada i to ne samo veliki sistemi, kaže nemački ministar privrede Rajner Briderle. „Na meti kradljivaca podataka nalaze se i mnoga mala i srednja preduzeća koja većinom još ne prepoznaju da im preti takva opasnost.“

To će biti zadatak Nacionalnog saveta za kibernetičku bezbednost koji danas počinje sa radom. To telo, na čijem čelu će biti opunomoćenica nemačke vlade za informacione tehnologije Kornelija Rogal-Grote, trebalo bi da čvršće poveže nemačku vladu i privredu kako bi se na kibernetičke napade što adekvatnije odgovorilo.

Autori: Matijas fon Hajn / Ivan Đerković

Odg. urednik: Nemanja Rujević