Nema razloga za emotivne reakcije Beograda

„Beograd dobro zna, ne samo od Evropske komisije nego i od pojedinih država članica da promena granica i podela Kosova ni na jedan način ne dolazi u obzir. Ni u slučaju razmene teritorija, što često pominje premijer Srbije. To je neodrživo, a Beograd i Priština traže i zaslužuju održivo i trajno rešenje“, kaže izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin (na fotografiji gore) komentarišući za DW reakciju Beograda na pominjanje „teritorijalnog integriteta Kosova“ od strane Evropske komisije, kao jedne od osnova za rešavanje pitanja severa Kosova. Nedavno je i izvestiteljka za Kosovo u Evropskom parlamentu Ulrike Lunaček, za DW izjavila da je podela Kosova „crvena linija“ za većinu Parlamenta u Briselu.

„Ne vidim poseban razlog za emotivne reakcije u Beogradu“, kaže Kacin. „Trema imati na umu da pravog političkog dijaloga između Beograda i Prištine nije bilo zadnjih 30 godina. Sve što se u međuvremenu dogodilo, počev od raspada Jugoslavije, preko formiranja paradžava na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine i Dejtonskog ustava, do promene Ustava Srbije na štetu Vojvodine, sve su to negativna iskustva iz kojih bi morala izaći opšta spoznaja da je došlo vreme da se nađe održivo rešenje“, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

Istorijska šansa

U Briselu se smatra da politički dijalog na najvišem nivou može biti put do održivog rešenja u odnosima Srbije i Kosova. Očekuje se tako da do susreta dva premijera, šefice evropske diplomatije, ali i državne sekretarke SAD, dođe što pre. Iako u Beogradu još nema zvaničnog stava ko će voditi te razgovore, izvestilac za Srbiju, Jelko Kacin , kaže da mu je premijer Ivica Dačić rekao da je spreman da se sastane sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem:

„Što pre dođe do direktnog susreta na nivou obe vlade, uz prisustvo Ketrin Ešton, biće bolje za političku atmosferu, klimu i napredak u dijalogu. Kao izvestilac za Srbiju komuniciram sa ljudima oko Ketrin Ešton koji pripremaju polazne dokumente i osnove za održivo rešenje i na osnovu susreta sa premijerima Srbije i Kosova vidim istorijsku šansu da se napravi proboj.“

Istorijska odgovornost

Istorijska šansa za rešavanje dugogodišnjeg otvorenog pitanja između Beograda i Prištine sa sobom nosi i istorijsku odgovornost, zbog koje je neophodan konsenzus i vlasti i opozicije. Predstavljajući strategiju proširenja, komesar EU Štefan File je naglasio novi pristup „dubljeg ukorenjivanja“ dijaloga Beograda i Prištine u pristupni proces. I dok stoji činjenica da za samo otvaranje pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom nema novih uslova, jasno je da će se tokom tih pregovora neminovno javljati nove „stepenice“ u vezane za Kosovo:

„Koje god poglavlje Srbija da otvori, uvek izađe Kosovo. Recimo poglavlje energetike – energetski baseni, mreže prenosa, naplata- sve to je povezano i sa Kosovom. Lakše je rešiti te izazove i prilagoditi ekonomsku i državnu strukturu, ustav i pravni izgled Srbije Evropskoj uniji, ako se u napred zna da treba odgovoriti na takva konkretna pitanja. Istovremeno, ona će biti daleko lakše rešiva ako imamo održivo rešenje“, zaključuje Kacin.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković