Nema „prezimljavanja“ za azilante sa Balkana | Izbor iz štampe | DW | 24.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Nema „prezimljavanja“ za azilante sa Balkana

Izbeglice iz balkanskih zemalja ponovo su tema u nemačkim medijima. U Rajnland-Pfalcu oglušili su se o ukaz savezne ministarke da se potražiocima azila sa Balkana omogući „prezimljavanje“ u Nemačkoj.

Izbeglice iz balkanskih zemalja ponovo su tema u nemačkim medijima. Nemački radio SWR javlja da okruzi u nemačkoj saveznoj državi Rajnland-Pfalc ubuduće više ne žele da na teritoriji svojih opština primaju izbeglice iz balkanskih zemalja. „To znači da će izbeglice iz Makedonije, Srbije i Bosne i Hercegovine, umesto da budu razmeštene po opštinama, ostajati u prihvatnim centrima za izbeglice, navodi se u dokumentu, koji je usvojilo Veće okruga Rajnland-Pfalca na svojoj generalnoj skupštini, a u koji je imao uvid SWR.“

Obrazloženje za takvu odluku jeste nedavno usvojen zakon kojim su balkanske zemlje proglašene sigurnim i to je automatski i razlog zbog kojeg opštine u toj nemačkoj saveznoj državi ne žele više da primaju izbeglice iz Srbije, BiH i Makedonije. „Opštine strahuju da više neće biti stambenog prostora za izbeglice iz zemalja u kojima bukti građanski rat, kao što je slučaj sa Sirijom, Libijom i Avganistanom. Opštine su se na taj način“, kako prenosi SVR, „otvoreno suprotstavile ministarki za integraciju koja je izdala tzv. ukaz prezimljavanje. Po tom ukazu savezna pokrajina Rajnland-Pfalc ne bi smela da uskrati gostoprimstvo azilantima sa Balkana tokom zimskih meseci“, prenosi nemački radio SWR.

IS Kämpfer Archivbild 2013

Borci IS u Iraku

Nova američka akcija u Avganistanu?

Avganistan je takođe tema koja nalazi mesto u nemačkoj štampi. Naime, na natpise u medijima da će SAD nastaviti sa borbenim operacijama u Avganistanu, Berliner cajtung primećuje: „Prema navodnoj Obaminoj tajnoj naredbi, rat u Avganistanu trebalo bi da bude produžen za najmanje godinu dana. Umesto da, kao što je bilo obećano, samo obučavaju avganistansku vojsku, u zemlju bi trebalo da od 1. januara 2015. bude ponovo poslato 10.000 vojnika. Vojnici bi aktivno uzeli učešće u borbama, ali i u lovu na talibane. Takođe bi bili nastavljeni napadi bespilotnim letjelicama i borbenim avionima. To je prekretnica koja bi trebalo da nas zabrine“, ocenjuje Berliner cajtung. „Sada je potpuno jasno da ni sama američka vlada više ne veruje u to da su Avganistanci sposobni da situaciju u svojoj zemlji zadugo stave pod kontrolu.“

Lajpciger folkscajtung piše kako bi preostale američke trupe trebalo da dobiju više manevarskog prostora. „Dobitnik Nobelove nagrade za mir (Obama prim. aut.) trebalo bi da kao primer pred očima ima užasavajuću situaciju u Iraku. Jer, tamo se, nakon povlačenja američkih trupa, na veliko proširilo delovanje 'Islamske države'. Ipak, još uvek se ne zna kakve će posledice sve to ostaviti na američke saveznike. Možda će se u tom slučaju i Bundesver zapitati da li treba da odustane od povlačenja“, piše list iz Lajpciga.