Nema fakulteta za Bošnjake

Otkako je Kosovo proglasilo nezavisnost na diplomama svršenih srednjoškolaca piše Republika Kosovo. Pošto Srbija, BiH, Crna Gora i Makedonija nisu priznale Kosovo, oni ne mogu da studiraju ni u jednoj od ovih država, a na Kosovu ima samo 50 slobodnih mesta. 25 na Edukativnom fakultetu u Prizrenu i isto toliko na Fakultetu za biznis u Peći.

Probaću u Mitrovici… ali…

Eldar Haljiji, koji je završio prizrensku gimnaziju, prinuđen je da se upiše na Univerzitet u Mitrovici, ali pretpostavlja da ga ni tamo neće primiti.

“Mislim da me neće primiti zbog novonastale situacije i izdavanja diploma sa natpisom Republika Kosovo. Idem da pokušam, pa šta bude. Da studiram u Sarajevu, Podgorici, Beogradu ili Skoplju, nemam finansijskih mogućnosti, iako mi je otac profesor, a majka doktor nauka“, rekao je Haljiji.

On bi rado studirao u Sarajevu ili nekom drugom univerzitetu u Bosni i Hercegovini.

“Samo da nam Vlada Republike Kosovo da neku stipendiju, ja bih istog trena otišao da studiram u Sarajevo“, tvrdi Haljiji.

Samo gastarbajter

Bilo je pokušaja da Bošnjaci studiraju u Prištini. Predavanja bi slušali na albanskom, a ispite polagali na maternjem jeziku. Ali, ni to nije urodilo plodom. Zato Refik Kasi, čiji je sin ove godine završio gimnaziju odličnim uspehom, kaže da svog sina ne može da upiše ni na jedan fakultet.

“Zbog toga imamo takozvanu tihu migraciju. Jer, kada se mlad čovek suoči sa jednim takvim problemom, onda shvati da nema perspektivu za dalji opstanak na Kosovu i izlaz traži u nekoj od zapadnoevropskih država. Tamo, kao što je poznato, oni ne mogu biti ništa, nego obični gastarbajteri“, dodaje Kasi.

Ministar za nauku i tehnologiju u Vladi Kosova Enver Hodžaj kaže da on sa svojim saradnicima iz Bošnjačke zajednice radi da se ovo pitanje reši.

“Pokušavamo da ubedimo vlasti u Bosni i u drugim zemljama da prihvate naše diplome. Ne želimo da bošnjački srednjoškolci budu žrtve i nastojimo da kosovsko obrazovanje ne politiziraju i oni koji žive van Kosova“, objašnjava Hodžaj.

Ostaću kod kuće

Epilog ovakvog stanja je poražavajući. Oko polovine srednjoškolaca bošnjačke nacionalnosti neće ići na dalje školovanje. Jedna od njih je i Senada Adrović iz Prizrena koja je bila odlična učenica medicinske škole.

“Želela sam da upišem Medicinski fakultet u Prištini. To mi je bio životni san. Međutim, tamo se predavanja održavaju samo na albanskom, a ne i na bosanskom jeziku. Da odem van Kosova, na diplomi mi piše Republika Kosovo i nigde me neće primiti. Sve su prilike da ću ostati kod kuće i da neću nastaviti da se školujem“, kaže Senada.

Na Kosovu je početkom devedesetih živelo stotinjak hiljada Bošnjaka, a sada ih ima duplo manje. Imaju osnovne i srednje škole na bosanskom jeziku i dva fakulteta, Edukativni u Prizrenu i Fakultet za biznis u Peći. Ali, ti kadrovi su već višak.