Nema bratske cene: Kako Rusija „ucenjuje“ Moldaviju gasom | Politika | DW | 27.10.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Nema bratske cene: Kako Rusija „ucenjuje“ Moldaviju gasom

Smena proruskih vlasti u Moldaviji dovela je zemlju u nemilost Moskve, tvrdi se u Kišinjevu. Isporučuje se manje skupog gasa i jedini garant da će gasa uopšte biti je separatistička teritorija Pridnjestrovlje.

Vladimir Putin i šef Gasproma Aleksej Miler

Vladimir Putin i šef Gasproma Aleksej Miler

Još nije ciča zima, a Evropa drhti zbog mogućeg manjka gasa. Rasprava se iz politike prelila među obične građane, takoreći u small talk: da li će Rusija isporučiti više gasa ili će Kremlj veštačkim smanjenjem ponude nastaviti da vrši pritisak?

U Moldaviji to nije moguća bliska budućnost već sadašnjica. Jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, potpuno zavisna od ruskog gasa, suočena je sa zahtevima Gazproma da se cena znatno podigne i vrate navodni stari dugovi. Ruski divovski isporučilac energenata je proteklih nedelja smanjio isporuke za oko 35 odsto, prema procenama stručnjaka.

Moldavija od 2007. ruski gas dobavlja po ceni koja se formira na osnovu prosečne evropske cene po dugoročnim ugovorima za nabavku. Prošle ugovorne godine, koja se okončala krajem septembra, ta cena je bila oko 150 dolara za hiljadu kubnih metara gasa.

-pročitajte još: Da li ćemo uskoro uopšte moći da platimo energente?

Od tada Gazprom traži višestruko, orijentišući se na aktuelne tržišne cene. Po brzinski sklopljenom ugovoru za oktobar, Moldavija plaća skoro 800 dolara za hiljadu kubika. Recimo cena za Belorusiju ostala je ista – oko 150 dolara.

Prošle sedmice je stoga Vlada u Kišinjevu proglasila energetsko vanredno stanje koje znači restrikcije za velike potrošače – oni moraju da sa gasa pređu na lož-ulje ili mazut. Vlada sada ima pravo da po hitnom postupku nabavlja gas od drugih ponuđača. U ponedeljak je tako zaključen ugovor sa poljskim isporučiocem Energokomom.

Na isporuke iz susedne Rumunije će se, izgleda, još čekati. Novi gasovod između Jašija (Rumunija) i Ungenija (Moldavija) još je u probnom radu.

Karte - Republik Moldau - DE

Odmazda zbog smene vlasti?

Rusija je ranije više puta zavrtala ventil Moldaviji. „Trenutak ove ucene nije slučajan“, kaže nam ekonomista i stručnjak za energetiku Sergiju Tofilat. „Godinama nije bilo problema sa isporukama gasa, ali sada je jedno drukčije: proruske snage u našoj zemlji izgubile su moć.“

Od prošlog decembra je predsednica zemlje proevropska političarka Maja Sandu. Tada je dobila izbore protiv proruskog rivala i bivšeg šefa države Igora Dodona. Potom je u julu Dodonova Partija socijalista izgubila i parlamentarne izbore i otišla u opoziciju. Nove vlasti nameravaju evropske integracije i reforme na polju pravne države i borbe protiv korupcije.

-pročitajte još: Liderka Zelenih Berbok za sada protiv puštanja u rad gasovoda Severni tok 2

Predsednica Sandu i Vlada nekoliko puta su govorili da su zainteresovani za normalne i dobre odnose sa Rusijom. Ali, kako je rekla Sandu, odnosi moraju da budu ravnopravni. O tome za sada nema ni govora.

Moldaviju, ranije rumunsku teritoriju, Sovjeti su anektirali 1940. nakon pakta Staljina i Hitlera. Pri raspadu SSSR i otcepljenju Moldavije 1991. godine, istočni pojas te republike, Pridnjestrovlje, proglasio je nezavisnost.

Od tada tu vladaju proruski separatisti, iako ih nijedna zemlja sveta nije priznala. U Pridnjestrovlju su i dalje hiljade ruskih vojnika, kao i ogromni stari sovjetski arsenal naoružanja. Još na samitu OEBS 1999. godine se Moskva obavezala da će povući trupe do 2002, no to se nije desilo do danas.

Predsenica Moldavije Sandu je proteklih meseci podsetila Kremlj na to i tražila rešenje pitanja Pridnjestrovlja, ali i obznanjivala solidarnost sa Gruzijom i Ukrajinom čiji su delovi teritorija takođe zauzeti od proruskih separatista.

Predsednica Moldavije Maja Sandu

Predsednica Moldavije Maja Sandu

Spor oko dugova

Ruske vlasti i Gazprom poriču da energetika ima veze sa politikom. Prošle sedmice je Valentina Matvijenko, predsednica ruskog Saveta federacije i time treća osoba u državnoj hijerarhiji, ipak rekla da će se „grubi antiruski ispadi“ moldavske predsednice nužno odraziti na bilateralne odnose.

Ta izjava došla je nakon što se Matvijenko sastala sa predsednikom moldavskog parlamenta gde su razgovarali i o pitanju gasa.

-pročitajte još: Poruka Kremlja: Biće gasa, ako potpišete

Pored toga Gazprom potražuje 700 miliona dolara od Moldavije na ime navodnih starih dugova. U Kišinjevu se tome odupiru, ukazujući da nominalni dužnik – moldavski gasni monopolista MoldovaGaz – sada ionako pripada Gazpromu. Navodno je nejasno koliki su dugovi ćerke-firme prema velikom vlasniku.

„Ranije su iz MoldovaGaza kroz prevaru i korupciju curile ogromne sume novca“, kaže ekonomista Tofilat. „Ko kome šta duguje trebalo bi da se razjasni obuhvatnom revizijom poslovanja MoldovaGaza. Ali tako nešto još nije sprovedeno.“

Parlament u Tiraspolju

Parlament u Tiraspolju

Sav gas preko separatističke teritorije

Prošle nedelje je iz Kišinjeva za Moskvu otišla zanimljiva delegacija u kojoj je bio i vicepremijer Vlad Kulminski. Pričali su sa predstavnicima Gazproma, ali i zamenikom šefa Putinove predsedničke administracije Dmitrijem Kozakom.

Zanimljivo je da je Kulminski u moldavskoj Vladi zapravo zadužen za pitanje Pridnjestrovlja, dok je Kozak 2003. godine bio inicijator memoranduma koji je predviđao federalizaciju Moldavije i priznanje Pridnjestrovlja. Dve godine kasnije je tadašnji predsednik Vladimir Voronjin iznenađujuće odbio da potpiše memorandum i onda je Moskva opet zavrnula gasnu slavinu. I tada je to objašnjeno ekonomskim, a ne političkim razlozima.

Nije novost da su isprepletena pitanja energetike i samoproglašenog Pridnjestrovlja. Naime, ruski gas mahom odlazi u taj odbegli deo Moldavije gde je i velika ruska gasna elektrana - koja strujom snabdeva celu Moldaviju.

Pridnjestrovlje ne plaća ruski gas. Procenjuje se da se njihov dug – koji Gazprom nikad nije ni potraživao – nagomilao na osam milijardi dolara. Time Rusija zapravo subvencioniše separatistički region, a istovremeno pravi unosan biznis za brojne ruske i moldavske firme.

U tome leži još jedan paradoks. Rusija neće sasvim obustaviti isporuke gasa Moldaviji jer bi to moglo da ugrozi prorusko raspoloženje u Pridnjestrovlju.

Neki u Kišinjevu jedini pravi izlaz vide u radikalnom rezu i oslobađanju iz energetske zavisnosti od Rusije. „Često smo doživljavali da ruski gas postaje političko oružje protiv nas“, kaže politikolog Igor Botan za DW. „Konačno bi trebalo da nešto naučimo iz toga.“

Pogledajte video 02:36

Cena gasa: Politika ili ekonomija?

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu