Nemačko-izraelski odnosi lošiji nego ikada pre? | Politika | DW | 24.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemačko-izraelski odnosi lošiji nego ikada pre?

Nemačko-izraelske konsultacije na nivou vlada dveju zemalja održavaju se još od 2008. Ove godine je u Jerusalim otputovao skoro kompletan kabinet. Razgovori neće biti jednostavni. Bilateralni odnosi su u dubokoj krizi.

Portparol nemačke vlade Štefen Zajbert ponosno je objavio termine nemačke kancelarke Merkel za ovu sedmicu. Kao istorijski događaj okarakterisao je odlazak šefice nemačke vlade i 16 ministara (gotovo celog kabineta), u Jerusalim, gde u ponedeljak (24.2.) počinju dvodnevne 5. nemačko-izraelske konsulacije dveju vlada. Centralne teme su navodno naučna saradnja i pripreme svečanosti povodom 50. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa između Nemačke i Izraela. Predviđeni su i razgovori Angele Merkel sa izraelskim kolegom Benjaminom Netanjahuom, kao i susret sa izraelskim predsednikom Šimonom Perezom, koji će joj tom prilikom dodeliti najviši izraelski orden.

Odnosi u krizi

Peres Rede in Europaparlament 12.03.2013

Peres u Parlamentu EU

Mada najava velike posete sugeriše harmoniju, odnosi Nemačke i Izraela nisu dobri. Nedavno je tamošnji list „Haaretz“ objavio tekst u kojem se ocenjuje kako su oni zapravo lošiji „nego ikada pre“.

Izraelski list se pri tome pozvao na pisanje nemačkog nedeljnika Špigle (Der Spiegel) koji je u svojoj analizi govori o ogromnim razlikama u mišljenju između Merkelove i Netanjahua (koji su navodno tokom nedavnog telefonskog razgovora gotovo vikali jedno na drugo).

Berlin kritikuje izgradnju jevrejskih naselja u palestinskim područjima i smatra je preprekom za mir. Izrael istrajava u širenju naselja u istočnom delu Jerusalimu i okupiranom Zapadnom Jordanu. Pri tome, kritike ne stižu samo iz Berlina, već iz gotovo svih delova EU.

Ograničen pristup sredstvima EU?

Israel Ariel Universität

Univerzitet Ariel

Spor oko politike naseljavanja, doveo je prošle godine do izbijanja teške krize u odnosima na relaciji Izrael - EU. U julu je Brisel objavio detalje programa za podsticanje nauke i istraživanja "Horizont 2020". U njemu se izričito navodi kako sredstva neće biti na raspolaganju izraelskim projektima na okupiranim područjima.

Tek u novembru je postignut kompromis, koji je Izraelu dozvoljeno učestovanje u programu, bez da je Jerusalim morao izričito da prizna ilegalni karakter spornih naselja. Istovremeno je stiglo obećanje da evropski novac neće odlaziti u izraelske naučne ustanove na okupiranim područjima.

A onda je u januaru ove godine nemačka vlada iznenadila Izrael, najavom da će ta pravila važiti i za bilateralnu naučnu saradnju, kao i za subvencionisanje privatnih firmi. I one će ubuduće morati da se obavežu da će „nemački novac“ trošiti samo na projekte, koji se sprovode unutar međunarodno priznatih izraelskih granica.

Bojkot Izraela?

Vesti iz Berlina, uznemirile su Izrael. Vlada u Jerusalimu se pribojava međunarodnog bojkota, koji bi mogao da naruši ugled države i našteti privredi. Prve naznake su već vidljive. Najveća danska banka Danske Bank, prekinula je poslovne odnose sa izraelskom bankom Hapoalim. Danci su svoju odluku obrazložili time kako Hapoalim finansira izgradnju naselja u okupiranim područjima i da time krši međunarodno pravo.

I palestinska kampanja koja poziva na bojkot Izraela, beleži prve rezultate. Ona se u prvom redu obraća naučnicima i umetnicima. Tomu poziv su se već odazvali kanadska autorka Naomi Klajn, književnica Elis Voker i osnivač Pink Flojda, Rodžer Voters. Svi su odbili da nastupe u Izraelu.

Možda je taj strah od međunarodne izolacije bio i uzrok burnih reakcija u izraelskom parlamentu za vreme govora predsednika Evropskog parlamenta, nemačkog socijaldemokrate Martina Šulca. On je kritikovao nepravednu raspodelu vodenih resursa između Izraela i palestinskih područja i time izazvao veliki protest izraelskih političara. Ministar privrede Naftali Benet, predbacio je Šulcu da širi laži i napustio parlament zajedno sa članovima svoje stranke.

Benet je tražio izvinjenje, ali se na kraju pomirio sa Šulcom, tokom posete Briselu, prošle sedmice. Dakle, u poslednji čas pre početka nemačko-izraelskih konsultacija. Ali temeljne razlike u mišljenju o politici naseljavanja, verojatno neće biti otklonjene ni na ovom sastanku.

Autor: Betina Marks / Andrea Jung-Grim
Redakcija: Jakov Leon