Nemački mediji o izborima u Crnoj Gori | Politika | DW | 30.08.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Nemački mediji o izborima u Crnoj Gori

Izbori u Crnoj Gori su u toku. Prve relevantne prognoze se očekuju posle zatvaranja izbornih lokala u 20 časova. Nemački mediji prate ove izbore, i evo nekih procena situacije u toj zemlji.

Nemačka novinska agencija dpa: „U Crnoj Gori su u nedelju ujutru počeli izbori: oko 540.000 građana je pozvano da glasa za 81 poslanika parlamenta koji ima samo jedan dom. Biračka mesta su otvorena od 7 do 20 časova.

Po poslednjim anketama pred izbore, DPS, Đukanovićeva socijalistička vladajuća stranka bila je u vođstvu sa 35 odsto glasova.

Opozicija na izborima nastupa u tri različita saveza čije se pozicije veoma razlikuju. Slažu se samo oko toga što su protiv Đukanovića, kome prebacuju korupciju, umešanost u organizovani kriminal i autoritarne tendencije.

Stanovništvo je podeljeno po mnogim ključnim pitanjima kao što su državnost i odnos prema Zapadu.

Đukanović je podigao tenziju u zemlji krajem prošle godine, donošenjem zakona kojim je crkvi koja je pod kontrolom Beograda zapretio oduzimanjem imovine. Zakon je izazvao masovne proteste koji su se stišali tek na proleće, zbog pandemije korone.

Posmatrači takođe ukazuju na nepravilnosti na izborima kao što su manipulisani birački spiskovi", piše dpa u kratkom izveštaju koji povodom izbora u Crnoj Gori prenosi većina nemačkih medija.

Duško Marović

Duško Marović

Agencija AFPD: „Iako će Đukanovićeva DPS verovatno ponovo biti najjača snaga u parlamentu, prema rečima stručnjaka, mogla bi prvi put da propusti apsolutnu većinu. To bi u formiranju većine moglo da donese važnu ulogu manjim strankama koje su se usredsredile na ekonomska pitanja i korupciju.

Crna Gora je jedan od najperspektivnijih kandidata na Balkanu za prijem u EU. U Briselu, međutim, i dalje postoje rezerve u pogledu ograničene slobode štampe i visokog nivoa organizovanog kriminala u zemlji." 

Nebojša Medojević, decembar 2018.

Nebojša Medojević, decembar 2018.

Medojević: Šanse su ovoga puta prilično dobre

Nemački javni servis ARD: „Mi smo jedina postkomunistička zemlja koja nikada nije promenila vlast. Takva je situacija u Crnoj Gori“, kaže Nebojša Medojević, dugogodišnji opozicioni političar najjače grupacije "Za budućnost Crne Gore". Sa njegove tačke gledišta, šanse su ovog puta prilično dobre da se okončaju tri decenije dominacije socijalista pod partijskim i državnim liderom Milom Đukanovićem.

Medojević je za ARD studio u Beču naveo više razloga za to: korupcija i kako kaže, Đukanovićeve veze sa organizovanim kriminalom, ne mogu se više prikriti ni represivnim merama. Ekonomija više od 30 odsto zavisi od turizma, a veliki broj infekcija koronom doveo je do gotovo potpunog zaustavljanja ovog izvora prihoda. I na kraju: krajem prošle godine, Đukanović je okrenuo veliku većinu stanovništva protiv sebe zakonom kojim je pravoslavna crkva morala da dokaže da svoju imovinu u Crnoj Gori poseduje od pre 1920. 

„Pogrešio je što je postavio pitanje identiteta i pokušao da uništi i nacionalizuje pravoslavnu crkvu“, kaže Medojević za ARD i dodaje: „Ovim je motivisao mlade i pravoslavne građane da glasaju. 80 posto stanovništva Crne Gore pripada pravoslavnoj veri. Takođe znamo da je 60 do 65 posto građana protiv Đukanovića i naš zadatak je da ih pokrenemo da glasaju.“

Đukanović: Znam tu verziju istine

Prošle nedelje, ispred velike Crkve Vaskrsenja Hristovog u glavnom gradu Podgorici, brojni vernici su iskoristili priliku - kao i prethodnih nedelja i meseci - da izraze svoj bes na predsednika. „Milo, lopove, Milo, lopove. Crna Gora se digla, svetinja se mora braniti", skandirali su vernici.

Predsednik je itekako svestan intenziteta protesta protiv njega. U intervjuu za ARD, 59-godišnji Milo Đukanović se tome trezveno usprotivio: 

„Poznata mi je ta verzija istine u Crnoj Gori. Imali smo veoma buran proces kada je usvojen zakon o verskim slobodama." Tom prilikom se ponovo pokazala polarizacija društva. „Pojavili su se mnogi građani koji rade u državnoj službi: lekari, profesori, zaposleni u državnoj upravi i vojsci koji su, prema njihovom slobodnom mišljenju, podržali stav Crkve“.

Đukanović odbacuje kritiku opozicionih partija: oni loše govore o situaciji u Crnoj Gori a pritom ne nude alternativu. Njegova „Demokratska partija spocijalista“, kojom predsedava 23 godine, verovarno može da se osloni na svoje pristalice. U Budvi, tokom jednog od poslednjih pojavljivanja pred izbore, mediji su opšrino i povalno pisali o Đukanoviću prenoseći njegove reči: „Ti si naša prva ljubav. Crna Goro, volimo te!“, piše na kraju ARD.

Milo Đukanović

Milo Đukanović

 Politički akrobata od dva metra, neprijatno mekog stiska ruke

MDR Miteldojčerundfunk, članica javnog servis u okviru ARD, koja pokriva tri istočne savezne pokrajine Tiringiju, Slodonu državu Saksoniju i Saksoniju Anhlat, u opširnom članku povodom izbora u Crnoj Gori piše:

„Jedanaest lista i koalicija takmiči se na izborima u nedelju. Međutim, opozicija je podeljena. Parlamentarni izbori su plebiscit o Đukanoviću i njegovoj vlasti koji se doživljavaju kao autoritarani i korumpirani. Na parlamentarnim izborima pre četiri godine, Đukanovićeva stranka DPS osvojila je 36 od 81 poslaničkih mesta, što je zajedno sa manjim saveznicima bilo dovoljno za većinu.

Kritičari optužuju Đukanovića za spor koji je izazvao sa crkvom, za maltertiranje nezavisnih medija, podsticanje fizičkih napada na kritički nastrojene novinare i falsifikovanje izbora putem manipulisanih biračkih spiskova.

Dva metra visoki Đukanović ima skoro neprijatno mek stisak ruke, ali ovaj političar koji govori tiho, zna kako da ubedi. Tok njegovih misli je uvek logičan i ne da se izbaciti iz takta. Đukanović ne govori nijedan strani jezik, samo malo italijanski, bar tako kažu. 

Ali znanje jezika mu nije bilo potrebno da bi u turbulentnim vremenima dokazao svoje političke veštine. Kada se Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija raspala tokom rata 1991, slovenska i pravoslavna Crna Gora je bila jedina republika koja je ostala lojalna isto tako slovenskoj i pravoslavnoj Srbiji. Sa tadašnjim vladarom Srbije Slobodanom Miloševićem, Đukanović je osnovao Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Međutim, rano je shvatio da srpske vojne akcije u Hrvatskoj i Bosni ne mogu doneti ništa dobro. Đukanović je  crnogorsku vojsku držao dalje od rata, a za njenu akciju u Hrvatskoj na početku rata, kasnije se izvinio. 1997. konačno je raskinuo s Miloševićem. Đukanović je svog starog saputnika kasnije nazvao čovekom koga je pregazilo vreme. U vreme kada je to rekao, to tamo nije bilo bezopasno.

Zapad je podržavao Đukanovića

Zapad je podržavao Đukanovića. Kada je Crna Gora želela da se reši i jugoslovenske valute, dinara, 1999. Nemačka je preko noći snabdela Crnu Goru nemačkom markom, koja je postala zvanična valuta. Crna Gora je 2002. usvojila evro, iako zemlja nije deo evrozone a ni članica EU.

Đukanovićev „politički otac“ Slobodan Milošević, bio je primoran da podnese ostavku u narodnom ustanku 2000. optužen je za ratne zločine i umro je u Hagu, u zatvoru UN-Tribunala za bivšu Jugoslaviju. Đukanović je, međutim, ostao na vlasti. 2006. se država konačno odvojila od Srbije i postala nezavisna.

Đukanović je neko vreme koketirao sa Rusijom. Otvorio je zemlju milijardama ruskih oligarha. Za poreklo novca se nije pitalo. U to vreme Crnu Goru su nazivali „evropskom mašinom za pranje veša“: prljavi novac je ulazio u Crnu Goru i mogao se nakon „čišćenja“ ulagati u EU.

Ponovo je tada bilo opasno za „Mila“, kako ga zovu u Crnoj Gori. Pljuštale su optužbe za šverc cigareta i oružja i druge sumnjive poslove sa italijanskom mafijom. Italijansko javno tužilaštvo pripremilo je proces protiv Đukanovića.

Ali on je napravio još jedan politički salto. Ne samo da je 2017. raskinuo sa Vladimirom Putinom i uveo Crnu Goru u NATO, već se pridružio i sankcijama Zapada protiv Rusije. Od tada niko u Briselu nije pominjao navodne Đukanovićeve veze sa mafijom. To je prepušteno očajnoj crnogorskoj opoziciji", piše MDR.

Do 16 sati u Crnoj Gori glasalo je 65,1 odsto birača, objavio je Centar za demokratsku tranziciju (CDT). To je za devet odsto više nego na parlamentarnim izborima 2016. godine, kada je do 16 sati izlaznost bila 56,1 procenat.

Do 16 sati u Crnoj Gori glasalo je 65,1 odsto birača, objavio je Centar za demokratsku tranziciju (CDT). To je za devet odsto više nego na parlamentarnim izborima 2016. godine, kada je do 16 sati izlaznost bila 56,1 procenat.

Malo je verovatno da će doći do promene

Frankfurter Algemajne cajtung: „Evropa nedeljama posmatra krvavu borbu beloruskog vladara Aleksandra Lukašenka protiv svog naroda. A ove nedelje su izbori u državi u kojoj je jedan čovek na vlasti duže od Lukašenka u Belorusiji, iako različitim metodama i pod različitim okolnostima: crnogorski predsednik Milo Đukanović vuče konce u Crnoj Gori skoro 30 godina.

Kada je 1991. prvi put postao šef vlade, Emanuel Makron je bio dete, Fransoa Miteran je bio predsednik Francuske, a Helmut Kol nemački kancelar. Internet je bio glasina o kojoj je nešto znao samo mali broj upućenih - a u susedstvu je bio rat: Đukanovićeva zvezda je zasijala kada se krvavo raspala Jugoslavija u čijem sastavu je bila i Crna Gora.

Ali dok su srpski autokrata Slobodan Milošević, osnivač Hrvatske države Franjo Tuđman i bosanski muslimanski lider Alija Izetbegović odavno mrtvi, a ratni zločinci, poput Radovana Karadžića ili Ratka Mladića, u Haškom tribunalu osuđeni na doživotnu robiju, Đukanović, jedini poznati političar iz doba jugoslovenskih ratova - i dalje ima vodeću ulogu u svojoj zemlji.

Malo toga nagoveštava da će se to promeniti nakon današnjeg glasanja. Đukanovićeva „Demokratska partija socijalista“ ponovo će biti najjača sila u balkanskoj državi na Jadranu sa oko 630 000 stanovnika.

Đukanović nije Lukašenko 

Poređenje između Lukašenka i Đukanovića, ima smisla samo kada se govori dugogošnjem održavanju na vlasti, naglašava Florijan Biber, politikolog i šef Centra za studije jugoistočne Evrope u Gracu:

„Đukanović stvara koalicije, nikada nije vladao sam, barem ne od 1998. Uvek je tražio saveznike, čak i kada je centralna vlast u njegovim rukama.“ Pored toga, Đukanović je ideološki fleksibilniji i pritom, od kraja 90-ih uvek je znao kako da osigura podršku Zapada, rekao je Biber.

Činjenica je da je izvanredan pragmatizam jedna od Đukanovićevih najistaknutijih osobina. Političar, koji je rođen 1962. u Nikšiću, ideologiju prepušta drugima. Njemu je stalo do vlasti i moći. Tako je preživeo sve prekretnice i prelome u protekle tri decenije - od početka, od kako je sa svoje 23 godine bio komunistički funkcioner u Centralnom komitetu Saveza komunista Jugoslavije - pa sve do danas.

Đukanović je uz podršku manjina i značajnog dela crnogorskog većinskog stanovništva vodio svoju državu do nezavisnosti (2006), početka pregovora o pristupanju EU (2012) i članstva u NATO (2017). U zemlji je uvek držao uzde u ruci i oslanjao se na aparat moći iz vremena jugoslovenskog socijalizma koji se na novu stvarnost prešaltovao skoro bez lomova i samo uz kozmetičke promene.  

Đukavnić, partija i sistem

„Vladajući sistem u Crnoj Gori zasnovan na stranci koja je na vlasti od 1945. Dakle, tu postoji ukorenjena struktura koja nadilazi samu ličnost Đukanovića. On je centralna figura koja drži sistem na okupu, ali sistem ne čini samo on. Njegova stranka je više puta pokazala da je sposobna da regrutuje nove ljude“, kaže Biber i dodaje da „se politička moć u Crnoj Gori zasniva na zavisnosti i neformalnim strukturama". 

Bilo kao premijer, šef države ili predsedavajući vladajuće stranke - Đukanović je uvek određivao smernice politike. To je takođe povezano sa njegovom sposobnošću da razbije opoziciju i da među tim krhotinama potraži pogodne pribavljače većine. Biber govori o „mnoštvu sitnih opozicionih stranka". 

Zavadi pa vladaj

Đukanović je nedavno uspeo da podeli društvo kontroverznim verskim zakonom koji je posebno naljutio Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori. Bilo je masovnih protesta. Pre Korone je ponekad čak izgledalo kao da talas protesta može ugroziti Đukanovićevu moć. Jer srpsko pravoslavlje ima mnogo sledbenika u Crnoj Gori, dok crnogorska nacionalna crkva postoji gotovo isključivo na papiru. 

Protesti Srpske pravoslavne crkve zbog novog zakona

Protesti Srpske pravoslavne crkve zbog novog zakona

„U svim istraživanjima javnog mnjenja u poslednjih 20 godina, Srpska pravoslavna crkva je među prosrpskim stanovništvom Crne Gore imala veći ugled od prosrpskog partijskog pejzaža", rekao je Biber. 

Međutim, Đukanoviću bi ova polarizacija koju je sam izazvao, na kraju opet mogla da koristi:

„On već 20 godina veoma vešto mobiliše po linijama podele društva - uvek na takav način da dominira većom polovinom. To otežava opoziciji da udruži snaga“, kaže na kraju Florijan Biber stručnjak za Jugoistočnu Evropu za Frankfurter Algemajne cajtung.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama