Nemački mediji: EU ranjiva na zapadnom Balkanu | Izbor iz štampe | DW | 04.10.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

izbor iz štampe

Nemački mediji: EU ranjiva na zapadnom Balkanu

Štampa na nemačkom i dalje prati stanje na granici Srbije i Kosova. Uz konstataciju da je nova „eskalacija” zaustavljena, napominje se da je EU na zapadnom Balkanu „ranjiva”.

Kfor, 2.10.2021

Kfor, 2.10.2021

„Bolna tačka Evrope” – pod tim naslovom list „Velt am zontag” (WamS) analizira višednevne napetosti na granici Srbije i Kosova. Sporazum između oko automobilskih registracija je postignut, a predstavnik EU Miroslav Lajčak spor je proglasio riješenim. No, da li je sad stvarno sve opet u redu, pita se WamS? I odmah nudi odgovor. „Ne, nikako, glavni konflikt i dalje nije rešen, i upravo to EU čini ranjivom".

„Spor oko registracija koji je za sada rešen, a na kraju otvara pitanje o državnom priznanju Kosova. Srbi u Kosovu vide kolevku svoje nacije. A i na međunarodnom planu je status Kosova sporan”, piše WamS.

Uz konstataciju da je Kosovo „najviše udaljeno od punopravnog članstva” u EU ovaj list citira i Srđana Majstorovića iz Centra za evropsku politiku (CEP): „EU nije u stanju da ponudi realnu perspektivu članstva zemljama zapadnog Balkana”.

Majstorović za WamS dodaje kako to ne izaziva samo razočaranje kod lokalnog stanovništva, već slabi i EU. Po njegovom mišljenju, upravo zbog kolebljive balkanske politike EU, autoritarni moćnici i nacionalisti u regiji i mogu sebi da politički dozvole sukobe poput ovog najnovijeg između Srbije i Kosova: „…i da onda te krize zloupotrebljavaju za svoje unutrašnjopolitičke agende.” Majstorović podseća da se u Brisleu zna kako je dovoljna samo jedne iskra da bi se rasplamsali stari konflikti.

Nužno pomirenje

U sredu 6.10.) će šefovi država i vlada zemalja članica EU na „Zapadnobalkanskom samitu” u Sloveniji raspravljati o situaciji u regiji. U tom kontekstu WamS podseća na posjetu šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen zapadnom Balkanu i njene reči izrečene u Prištini – ona je tamo podsetila na nemačku istoriju i rekla da „dolazi iz zemlje koja je kriva za Drugi svetski rat i Holokaust”, te dodala da samo suočavanje s prošlošću može voditi prema „pomirenju, koje je tako nužno”. A upravo po pomirenje je po mišljenju WamS-a ono što nedostaje da bi se napravio sledeći logičan korak za EU, a to je „primanje država bivše Jugoslavije”.

Predsednik Aleksandar Vučić sledi nacionalističku politiku i igra na raskol, piše nemački list. Njemu odgovaraju poslednje napetosti, kaže za WamS Vesela Černeva iz European Council on Foreign Relations (ECFR):

„Propaganda pokazuje rezultate.” WamS tu citira podatke iz jedne aktuelne studije ECFR-a, po kojoj 54% Srba u Rusiji vide saveznika, a 47% u Kini – i samo 11% u EU. Černeva smatra da Vučić sledi istu strategiju kao „bivši jugoslavenski diktator Tito, koji je stajao između istoka i zapada i tako bio relevantan”.

Sukob interesa na Balkanu

Nemački list smatra da motivi Rusije ili Kine, koja je pogotovo tokom pandemije poslala znatnu pomoć u Beograd, u Srbiji nije „ljubav prema bližnjem”. WamS citira navode iz jednog izveštaja Njemačkog ministarstva spoljnih poslova iz aprila ove godine u kojem se dolazi do zaključka da te dve zemlje šire dezinformacije, odnosno da, s posebnim fokusom na zapadni Balkan, pokušavaju manipulisati kako bi se među građanima narušilo poverenje u zapadne vakcine, u institucije EU, odnosno zapadne i evropske strategije vakcinacije.

I Turska, odnosno arapske Zalivske zemlje imaju svoje interese i aktivne su na Balkanu kako bi proširile svoje zone uticaja, smatra WamS i dodaje kako EU za sada nije imao pravi odgovor na taj razvoj.

Nemačka bi mogla imati ključnu ulogu u ponovnom uspostavljanju poverenja prema EU u regiji, odnosno jačanja smatra analitičar Majstorović. Ali tek treba videti hoće li i kakav prioritet zapadni Balkan imati za novu saveznu vladu u Berlinu. U predizbornoj kampanji gotovo da se i nije pričalo o spoljnoj politici, zbog toga Majstorović upozorava: „Ne možemo govoriti o strateškoj autonomiji EU sve dok zapadni Balkan nije deo Unije, i sve dok je prepušten uticaju trećih aktera.” A upravo to se sad i događa, zaključuje WamS.

Leposavić, 2.10.2021

Leposavić, 2.10.2021

„Informacijski rat” na Kosovu

Švajcarski list „Noje Cirher cajtung" (NZZ) piše kako najnovije napetosti na zapadnom Balkanu imaju obeležja hibridnog konflikta i pita se šta bi to moglo značiti za strane vojne trupe (i pogotovo pripadnike švajcarske vojske) na Kosovu?

U okviru misije Kfora Švajcarci mirovnim snagama na raspolaganje stavljaju između ostalog teške građevinske mašine i osoblje, a zadatak švajcarske vojske na Kosovu je osiguravanje slobode kretanja u toj zemlji. Radi se o specijalistima među kojima su vojni policajci, timovi za deminiranje i medicinsko osoblje. Jedna od ključnih pozicija na kojima djeluju je Severna Mitrovica, gde većinski žive Srpkinje i Srbi, piše NZZ i dodaje kako „kosovska država u opštinama severno od reke Ibar nema puno uticaja".

Ovaj list napominje da tu regiju kontroliše „jedan ogranak stranke srpskog predsednika", te da „netransparentna mreža privatnih frimi za obezbeđenje i elemenata organizovanog kriminala u svakom trenutku može proizvesti nemir".

U načelu su obe strane u stanju „bljuvati vatru iz kratera hladnog konflikta", piše NZZ, te napominje da se „Beograd i Priština već godinama igraju s kontrolisanim napetostima, uglavnom iz unutrašnjepolitičkih razloga".

Demonstracija vojne moći

Eskalacija spora oko automobilskih registracija se odvijala najpre po već dobro poznatom scenariju, smatra NZZ, ali i napominje da je ovaj put sukob dobio novu dimenziju, pogotovo što se tiče pozicije međunarodnih mirovnih trupa.

„Srpski predsednik Vučić je demonstrirao da, ako to želi, konflikt može dovesti i do samog ruba izbijanja rata", piše NZZ. Ono što se poslednjih dana događalo na granici Srbije i Kosova ovaj list podsjća na „klasični hibridni, nejednoznačni konflikt sadašnjosti u kojem je jedno bitno insceniranje vojne snage za informacijski rat".

Stacioniranje srpskih tenkova i pripadnika oružanih snaga uz granicu s Kosovom se praktički u realnom vremenu mogao pratiti preko „insceniranih" postova na društvenim mrežama, iskusni reporteri TV iz Srbije su izveštavali iz zapovedništva operacije, piše NZZ: „Iako su prezentovani svi elementi mehaniziranog prodora, nije se radilo o ofanzivnoj akciji, već o ‚show of force'" NZZ smatra da je Vučić ovaj spor oko tablica iskoristio kako bi prezentirao modernizovanu i ojačanu srpsku vojsku.

Odgovor Amerikancima?

„Srbija pokazuje zube, očito pre svega za domaću publiku, ali i prema Zapadu, pogotovo prema SAD”, piše NZZ i pretpostavlja da se potez Beograda može shvatiti i kao reakcija na vojnu vježbu «Defender Europe 21», u okviru koje su u maju i junu ove godine Amerikanci sa svojim saveznicima trenirali brzo prebacivanje trupa iz SAD na moguća krizna žarišta na jugoistoku Evrope.

„Borbene jedinice su prvo iz Severne Amerike prebačene u Nemačku, a zatim su se kretale na dve linije prema Crnom moru: istočno od Srbije preko Mađarske, Bugarske i Rumunije, i zapadno duž Jadrana.

U zvaničnoj komunikaciji američke vojske vežba je predstavljena kao klešta oko bele mrlje Srbije. I u ovom slučaju poruka izgleda jasna: potencijalni saveznik Rusije je izolovan, mi kontrolišemo Balkan, uključujući i mediteranske luke." Poruka te vežbe se, očekivano, nije svidela ni Rusiji ni Srbiji, zaključuje NZZ.

Dugo vremena je švajcarska vojska rutinski delovala na Balkanu i podsticala mir, ali novo vojno samopouzdanje Srbije i američko pozicioniranje u regiji ponovno u fokus vraćaju brizantnost operacije Kfora. „Švajcarska vojska na iskustvima na Kosovu uči kako se konkretno nositi s hibridnim konfliktima", piše NZZ i napominje da bi se i Swisscoy mogao naći na meti mogućih dezinformacijskih kampanja: „Teoretski je moguće povlačenje iz ‚nacionalnih interesa' ili iz političkih razloga. Ali to bi oslabilo verodostojnost angažmana. Nakon 22 godine misije na Kosovu počinje nova, očito nešto nemirnija faza za Švajcarsku u okviru Kfora", završava NZZ.

Piredio: Srećko Matić

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu