Nemački „kralj Sunca“ u stečaju | Evropa | DW | 24.05.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Obnovljivi izvori energijie

Nemački „kralj Sunca“ u stečaju

Nemačka već gotovo dvadeset godina milijardama evra subvencioniše proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Vetrenjače se još uvek proizvode u toj zemlji, ali solarni paneli se uvoze iz Azije. Zašto?

Nemačka solarna branša u suštini ima najbolje startne mogućnosti. Vlada je pomaže moćnim subvencijama zbog čega je ta mlada grana industrije postala veoma tražena i ostvarila je rekordne zarade. U međuvremenu, i pored subvencija, nemačkoj solarnoj branši ne ide baš najbolje. Nekada uspešne kompanije kao što su Q-Cells ili Conergy u međuvremenu su bankrotirale. Sredinom maja došao je kraj i za bivšeg „kralja Sunca“ Franka Azbeka. Njegova firma Solarworld otišla je u stečaj. Nemačkim tržištem danas dominiraju Kinezi i Indijci.

Nemačka vlada nije samo podsticala solarnu branšu, već i proizvodnju iz drugih obnovljivih izvora kao što su vetrenjače ili biogas. Kada je o proizvodnji vetrenjača reč, stvari izgledaju drugačije. Nemačkim proizvođačima ide dobro. Potrebno im je sve manje subvencija za izgradnju novih vetro-parkova. Ali kako to da je podrška na jednoj strani dala tako dobre rezultate, a na drugoj nije?

Podrška države

Logo Solarworld

Firma „Solarworld“ morala je da proglasi stečaj

Osvrt na 1991. godinu: tadašnja vlada Socijaldemokrata i Zelenih donela je odluku o snažnom zaokretu u energetskoj politici. Usvojen je Zakon o obnovljivim energijama koji predviđa finansijsku pomoć države za svakoga ko struju proizvodi iz obnovljivih izvora. Sve to finansiraju potrošači koji, kada plaćaju račun za struju, plaćaju i dodatak kojim se finansira proizvodnja ekološke struje. Cilj je bio da Nemačka postane vodeća zemlja u korišćenju ekološke energije, a to je istovremeno trebalo da bude i podsticaj za domaću privredu.

I funkcionisalo je. Dok je udeo struje proizvedene iz obnovljivih izvora 2000. godine iznosio sedam procenata, 2017. je trećina ukupno proizvedene struje bila ekološka. Međutim, zbog visokih državnih subvencija, u nemačkim kompanijama smanjene su inovacije, ocenjuje Manuel Frondel sa Instituta za privredna istraživanja (RWI). On smatra da je fundamentalna greška bila to što istraživanje i razvoj tehnologija nisu bili podsticani.

Naime, od ovakvih subvencija ne profitiraju samo nemački proizvođači. Finansijska pomoć predviđena je bez obzira na to da li se na krov postavlja nemački ili kineski solarni panel. To u početku nije bio problem, jer su kineski solarni paneli bili jeftiniji i važili za manje kvalitetne. Ali oni su tokom godina postali jednako kvalitetni kao i nemački, a njihovu proizvodnju subvencioniše država. Tako Nemačka u međuvremenu indirektno subvencioniše i kineske proizvođače.

Opasnost od jeftinije konkurencije iz inostranstva mogla se i očekivati, kaže Frondel. On smatra da je subvencionisanje solarne foto-naponske energije velika greška. Njegov institut izračunao je da Nemačku samo to košta preko sto milijardi evra. U snabdevanju nemačkih domaćinstava strujom, udeo solarne foto-naponske energije iznosi tek pet procenata. Frondel kaže da će troškove svega toga snositi nemački potrošači i to u sledećih dvadeset godina.

Deutschland Energie Kohlekraftwerk und Windenergie Energiewende

Nakon katastrofe u Fukušimi 2011, Nemačka odlučila da zatvori svoje nuklearne elektrane

Ipak, ne ide loše čitavoj nemačkoj solarnoj branši, ističe Kristof Podevils iz trusta mozgova Agora Energiewende. Kada je reč o invertorima koji su potrebni kako bi se jednosmerna struja koja dolazi iz solarnih panela, pretvorila u naizmeničnu, nemačke firme veoma su cenjene. „SMA na primer i dalje važi za jednu od vodećih svetskih kompanija.“

Vetrenjače manje zavisne od subvencija

Podevils ističe i da nemačke vetrenjače ne mogu tek tako da zamene vetrenjače proizvedene u inostranstvu. „Izgradnja vetrogeneratora je klasično mašinstvo. Pored toga, tako velika postrojenja nije lako transportovati.“ Nemački proizvođači već su u prednosti zbog toga gde proizvode, ali i zbog vrsne tehnologije. „Kod solarnih panela je drugačije. Oni mogu lako da se transportuju po svetu u kontejnerima. Velikih proizvođača ima i u Kini i u Indiji. Paneli mogu tamo veoma jeftino da se proizvode.“

Pogledajte video 04:26
Trenutno na programu
04:26 min

Oni koji žanju vetar

Uz to, proizvođači vetrenjača manje su zavisni od subvencija, s obzirom na to da, kako sami navode, oko 70 odsto postrojenja izvoze. Subvencije za energiju vetra su, u poređenju s podsticajima za solarnu energiju, veoma male, dodaje Frondel. Kada je reč o energiji vetra, u Evropi je od samog početka postojala snažna konkurencija, što je kompanije primoralo da proizvodnju održavaju inovativnom i efikasnom.

Najjeftinija struja ikada

Prema podacima iz jednog istraživanja, zaokret energetske politike Nemačku je do 2015. godine koštao oko 150 milijardi evra. Do 2025. godine ta brojka bi mogla da se poveća na 500 milijardi, ukoliko se uračuna i neophodna izgradnja mreže za prenos električne energije. Industrija i potrošači sve češće se žale na visoke troškove. Kako bi se troškovi smanjili, reformisan je Zakon o obnovljivim energijama.

S obzirom na posrnulu solarnu industriju moglo bi da se postavi i pitanje da li su subvencije bile greška. Naravno da je Nemačku zaokret u energetskoj politici mnogo koštao, kaže Podevils. Ali treba imati u vidu da je zbog nemačke inicijative tehnologija za proizvodnju vetrenjača i solarne foto-naponske energije znatno pojeftinila. „Solarna struja danas je deset puta jeftinija nego što je bila pre petnaest godina, dok je cena struje proizvedene vetrom prepolovljena“, naglašava Podevils. Zbog toga će mnoge zemlje koje su se protivile promeni energetske politike, sada shvatiti da je struja proizvedena iz obnovljivih izvora najjeftinija ikada.

Pogledajte video 04:05
Trenutno na programu
04:05 min

Atomska energija? Zašto da ne!

DW.COM

Audio i video