Nemački hod po žici po pitanju Sirije | Evropa | DW | 02.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Nemački hod po žici po pitanju Sirije

Predsednik SAD Barak Obama zatražio je za intervenciju u Siriji odobrenje američkog Kongresa. Za to vreme, vlada u Berlinu je vrlo jasno zauzela stav da neće učestvovati u vojnoj intervenciji protiv sirijskog režima.

„Sačekaćemo da se dokaže da je bilo hemijskog napada, a onda ćemo biti na strani onih koji su spremni da na osnovu toga povuku i konsekvence“, izjavljivao je nemački ministar odbrane Tomas de Mezijer sredinom prošle sedmice, nakon navodnog hemijskog napada u Siriji. Krajem te nedelje, vlada u Berlinu jasno je stavila do znanja šta se pod pojmom „konsekvence“ ni u kom slučaju ne podrazumeva – vojni udari. Nemačka nipošto neće podržati intervenciju u Siriji.

Izbeglice - pravo na zaštitu?

Izbeglice - pravo na zaštitu?

Za Kristijana Hakea, politikologa sa Univerziteta u Bonu, Berlin time nastavlja svoju prepoznatljivu spoljnu politiku: „Nemačka nije odustala od stare mustre vođenja politike. Ona je spremna da bude solidarna samo onda ako to ništa ne košta i ne nosi sa sobom nikakav rizik.“

Odgovornost za zaštitu?

Vlada Berlinu na taj način se igra sa svojom verodostojnošću u očima međunarodne zajednice. Hake, doduše, smatra da je odluka da se ne učestvuje u vojnoj intervencij u Siriji pametna, ali greškom smatra to što se proteklih meseci stalno govorilo da se mora srušiti režim sirijskog predsednika Bašara el Asada. „Time su se, ne samo kod sirijske opozicije, probudila očekivanja koja se sada ne mogu pretočiti u stvarnost“, tvrdi Hake.

Nemačka je osim toga, u Ujedinjenim nacijama bila jedna od glavnih zagovornica principa „Responsibility to protect“, odgovornost za zaštitu. Zato na njoj sada i leži posebna odgovornost da se taj princip i ostvari. A on predviđa da međunarodna zajednica mora da interveniše kada u nekoj zemlji dođe do teških kršenja ljudskih prava.

Merkel i Putin: posebni odnosi

Merkel i Putin: posebni odnosi

Rolf Micenih, spoljnopolitički portparol opozicionog SPD-a, i dalje zagovara taj princip, ali upozorava: „Ta međunarodnopravna norma zahteva i da se intervencijom mora doći do poboljšanja pozicije civila.“ A u tom slučaju to ne bi bilo tako, smatra on.

Nemačka verodostojnost može, u slučaju vojne intervencije da dođe u opasnosti zbog još nekoliko faktora, upozorava Kristijan Hake. Već sada je Bundesver prisutan u kriznom regionu Bliskog istoka i to učešćem u misiji UNIFIL ispred obale Libana, a da se ne priča o nemačkim antiraketnim sistemima „Patriot“ stacioniranim u Turskoj, uz granicu sa Sirijom. Ukoliko se Turska uključi u vojne udare na Asadove snage, onda će i Nemačka tako indirektno postati učesnica u ratu. Spoljnopolitički odbor Bundestaga će upravo ovog ponedeljka (2.9.) raspravljati o tome.

Kancelarkin odnos prema Rusiji

Centralna uloga Nemačke, slažu se i vlada i opozicija, predstavlja njen doprinos diplomatskom rešenju krize. To je teško zamislivo bez učešća Rusije. Kristijan Hake smatra da je zato važno ostvariti uticaj na ruskog predsednika Vladimira Putina: „Pošto Zapad ne može vojno da pobedi u Siriji već samo da zada nekoliko vojnih udaraca, onda je vrlo važno da Nemačka iskoristi svoju ulogu koju ima u odnosima Zapada i Istoka.“

Upravo tu ulogu je vlada u Berlinu proteklih godina „zapustila na način koji zaslužuje krivično gonjenje“, kaže Rolf Micenih. On smatra da je Berlin odavno mogao da ima mnogo veći uticaj na vladu u Moskvi. SPD zato od kancelarke Angele Merkel traži da lično razgovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Prilika za to mogla bi da se ukaže već na predstojećem susretu G20 koji se održava 5. septembra u Sankt Peterburgu.

Autori: Žanet Zajfert / Azer Slanjankić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković