Nemački državljani u Istri: hoćemo kući! | Mozaik | DW | 16.03.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Reportaža

Nemački državljani u Istri: hoćemo kući!

Korona-virus je svuda glavna tema, ali niko ne kaže kako da se dvoje nemačkih državljana iz Istre vrate kući. Svuda oko nas vlada prava pustoš, pa zato fatalistički zaključujemo da smo ovde možda najsigurniji.

I spomenik irskom književniku Džemsu Džojsu, koji je dve godine živeo u Puli, dobio je zaštitu od korona-virusa

I spomenik irskom književniku Džemsu Džojsu, koji je dve godine živeo u Puli, dobio je zaštitu od korona-virusa

Već danima sedimo i raspravljamo šta nam je činiti. Usred korona-krize našli smo se u Istri, regionu koji je uveo rigorozne preventivne mere za suzbijanje ozbiljnije epidemije, u strahu da je ne pogodi katastrofa poput one u susednoj Italiji. U Istarskoj županiji je za sada samo šest obolelih i svi se nalaze na lečenju u Opštoj bolnici u Puli. Direktorka bolnice Irena Hristić kaže da bi se petoro njih u normalnim okolnostima lečilo kod kuće, s obzirom na to da ne pokazuju gotovo nikakve simptome, ali da su zbog mera predstrožnosti smešteni u bolnicu.

Istarska županija svejedno je uvela najstrože mjere za suzbijanje zaraze koje su dovele do zamiranja čitavog javnog života. Tako i na području Pule, nama najbližega gradskog središta, od 14. marta do 14. aprila restorani i kafići više ne rade, kao ni frizeri, berberi, pedikiri i kozmetičari. Zatvorene su i škole, dečiji vrtići i fakulteti, kao i sve kulturne ustanove.

Pričam s vlasnikom jednog restorana u Pomeru. Zabrinut je. A kako ne bi bio. U ovo doba godine promet ionako nije bog zna kakav, a sada će mesec dana izostati i to malo zarade. Ko zna da li će se stanje uopšte smiriti do početka prolećne sezone? I naš sused koji je pre nekoliko nedelja zadovoljno trljao ruke jer mu je kuća za odmor već u januaru bila skoro kompletno bukirana od aprila do oktobra, sada je u panici. Otkazali su mu prvi gosti, oni koji je trebalo da kod njega provedu uskršnje praznike. A rate kredita za kuću nemilosrdno stižu na naplatu – bez obzira na koronu.

Na Forumu u Puli prošle nedelje je snimana reklama za jedno piće - danas i po najlepšem vremenu on zjapi prazan

Na Forumu u Puli prošle nedelje je snimana reklama za jedno piće - danas i po najlepšem vremenu on zjapi prazan

I prodavaonice prehrambenih namirnica u Istri suočene su s ograničenjima. Sada smeju da rade samo do 18 sati. Takođe, moraju da imaju otvoreno što više kasa kako se ne bi stvarale gužve u kojima bi moglo da dođe do širenja zaraze. No takvim prodavnicama je u ovoj krizi ipak lakše, jer – jesti se mora. Ljudi će u kupovinu i dalje, samo nešto ranije. U jednoj velikoj samoposluzi gužve nema. Na policama ima svega. Jedino ćuretine i svinjskih odrezaka nema, ali u ovim teškim vremenima ne treba biti izbirljiv, pa nam je dobra i piletina. Za sada se čini da niko neće ostati gladan, jedino će morati da se ograniči potrošnja mesa.

Danas je sve drugačije

I odlazak na pijacu u subotu ujutru pokazuje svu ozbiljnost situacije. Na velikom parkiralištu u centru Pule, na kojem je inače gotovo nemoguće naći mesto za parking, osim našeg stoje još samo tri automobila! Na pijaci je ponuda još uvek relativno velika, ali kupaca je malo. U neka druga vremena tu se, pogotovo subotom pre podne, ljudi jedva probijaju kroz uske prolaze između tezgi u potrazi za najpovoljnijom ponudom. Danas je sve drugačije.

Znam da je nepristojno ali, priznajem, prisluškujem razgovor jedne prodavačice i njenoga kupca. Ona se žali da već satima stoji uzalud, da će skoro svo povrće morati da vrati kući. Kupac pak priča da je u petak trebalo da obavi nešto u jednom od ureda Istarske županije, ali da se našao pred zatvorenim vratima. Zbog korone. Oboje su uvereni da će stanje biti još gore.

Budući da kafići ne rade, izostaje i obavezna kafa na prvom proljećnom suncu. A kafa je inače jedan od važnijih razloga za odlazak na pijacu baš subotom.

Zabrinuti su i građevinari, koji inače u Istri grade punom parom. Poslovi su im do sada išli odlično, mada je i njih mučio nedostatak kvalitetne radne snage s obzirom na to da su mnogi radnici otišli u inostranstvo. No mnogi građevinari su povećali plate i tako zadržali barem deo ljudi. A sada se pojavio novi problem: nedostatak građevinskog materijala. U jednoj istarskoj firmi kažu da su skladišta skoro prazna. Naime, mnogo toga se uvozi: iz Italije, Slovenije, Španije, pa i iz Kine. Sada su isporuke naglo prekinute. A potražnja je i dalje velika.

Tu smo na sigurnom

U sred svog tog straha za egzistenciju i zabrinutosti za zdravlje, našli smo se mi: dvoje nemačkih državljana koji su morali nešto da obave u svojoj vikendici, pa su planirali da ostanu u Puli samo nekoliko dana, a onda se automobilom u nedelju (15.3.) vrate kući u Nemačku. No mi smo još uvek ovde. Spontano smo odlučili da produžimo boravak, za početak bar do utorka, kako bismo izbegli moguće gužve na nemačko-austrijskoj granici. Austrija je zatvorila svoja skijališta ove nedelje, a hoteli i ostali smeštajni kapaciteti definitivno se zatvaraju u ponedeljak. Dakle, mudro zaključujemo, na granicama se očekuje navala Nemaca koji će morati da se vrate kući. I taman smo se pomirili s prisilnim godišnjim odmorom do utorka, kad je u nedelju stigla još gora vest: Nemačka zatvara svoje granice, između ostalog i prema Austriji, zemlji preko koje moramo da pređemo da bismo stigli kući.

Uzaludno pokušavamo da na internetu pronađemo informacije koje bi nam olakšale odluku kako i kada otputovati. Informacija je mnogo, ali nijedna se ne odnosi direktno na nas, povratnike iz Hrvatske. Kao da smo jedini Nemci koji su se trenutno našli ovde, pa nema potrebe davati neke posebne savete baš za tu grupu. Mada, sudeći po registarskim tablicama automobila koje viđamo na ulicama Pule i putevima u okolini, moguće je da je stvarno tako...

Turističku atrakciju Zlatna vrata sada je moguće fotografisati u punom sjaju, bez mase ljudi

Turističku atrakciju Zlatna vrata sada je moguće fotografisati u punom sjaju, bez mase ljudi

I dalje ne znamo šta nam je najpametnije činiti. Zato možemo satima naširoko i nadugačko da spekulišemo. Telefoniramo s prijateljima u Nemačkoj i Austriji. Nemci su skloniji optimizmu, pa kažu da nam je najpametnije još par dana da ostanemo tu gde jesmo i da pričekamo da se ova panika malo slegne. No Austrijanci smatraju da svi zajedno idemo u susret kataklizmi i da će situacija iz dana u dan biti još gora.

Raspoloženje nam se menja od (verovatno neosnovanog) optimizma, pa sve do apokaliptičnih predviđanja. I tako odlučujemo da ostanemo još barem koji dan u nadi da će stvari biti jasnije. A osim toga, tešimo se, nigdje od korona-virusa nismo sigurniji nego ovde: u našoj vikendici oko koje su apsolutno sve kuće u susedstvu prazne, u mestu koje izgleda kao da ga je odjednom zadesio masovni egzodus, u blizini Pule u kojoj, uprkos lepom, sunčanom vremenu, gotovo nema šanse da se sretnu drugi ljudi – pa tako ni oni koji u sebi eventualno nose zloglasni korona-virus. Boljeg karantina verovatno nigde nema.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama