Nemačka tajna – teorija, ali i zanat | Politika | DW | 15.12.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemačka tajna – teorija, ali i zanat

Nijedna zemlja u Evropi nema tako mali broj nezaposlenih mladih ljudi kao Nemačka. Jedan od razloga leži i u dualnom sistemu obrazovanja koji se sastoji od teoretske nastave i prakse.

Proteklih dana u Berlinu je održana Evropska konferencija o stručnom obrazovanju. Glavna tema bio je nemački dualni sistem obrazovanja koji ujedinjuje teoretsku nastavu i obavljanje prakse. Naime, mladi u Nemačkoj koji nakon završene osnovne škole ne idu u gimnaziju (što dalje vodi na fakultet), upisuju jednu od stručnih škola. Ovde pohađaju nastavu (po pravilu dva ili tri dana u nedelji) dok ostatak vremena provode u nekom preduzeću na praksi. Na taj način su odmah nakon završetka školovanja u potpunosti osposobljeni za rad. Tome treba dodati i činjenicu da veliki broj mladih koji u nekoj firmi tokom školovanja obavljaju praktični deo nastave, vrlo često po završetku školovanja i ostanu u tom preduzeću, odnosno, dotično poduzeće ih jednostavno „preuzme“ i zaposli.

Ali ovakav sistem u Evropi je za sada jedinstven i postoji samo u Nemačkoj. Stručnjaci u tome vide i jedan od glavnih razloga niskog procenta nezaposlenih mladih u ovoj zemlji za razliku od recimo Grčke i Španije. Udeo mladih bez zaposlenja u ovim zemljama iznosi oko 50 posto. Predstavnici sistema obrazovanja ovih zemalja kao i Portugala, Italije, Slovačke i Letonije bili su na Konferenciji u Berlinu. Ovih šest zemalja i Nemačka memorandumom su se usaglasili oko konkretnih mera kako bi „poboljšali svoje nacionalne sisteme obrazovanja“.

Istorijske razlike sistema obrazovanja u Evropi

Ipak, sprovođenje tog memoranduma u delo verovatno neće biti jednostavno kao njegovo potpisivanje. Razlike u školstvu raznih evropskih zemalja postoje već vekovima. Ali, kako je pokazala konferencija u Berlinu, svi predstavnici spomenutih zemalja saglasni su da u njihovim zemljama postoji potreba za reformama.

Bundesbildungsministerin Annette Schavan besucht Tischlerei

Nemačka ministarka obrazovanja Anete Šavan povela jer portugalskog kolegu Njunja Krata u obilazak jedne stolarske radnje koja obučava mlade đake

U srednjem veku kao i početkom tzv. Novog doba, sistemi obrazovanja su u celoj Evropi bili vrlo slični. Mladi su zanat učili kod nekog od majstora ili zanimanje kod nekog od učitelja. Nakon završenog školovanja obično su krenuli na put po zemlji (neretko po celoj Evropi) kako bi proširili iskustva. U Nemačkoj je sistem obrazovanja kakav postoji i danas uveden još 1870. godine. Ali u većini drugih evropskih zemalja sistem obrazovanja je tokom vremena postojao sve više „akademski“, odnosno više vezan za sticanje teoretskog znanja. Tek po završetku škole, recimo, neke Više tehničke škole, mladi kreću u potragu za preduzećem u kojem bi mogli da obave praksu. Samim tim, dok nemački mladi po završetku obrazovanja već uglavnom imaju i radno mesto, mladi u drugim zemljama obično se nalaze na ulici, bez posla.

Nemačka pomaže u svom interesu

Kako bi tačno mogao ili trebalo da izgleda prelazak na novi sistem, za sada još nije sasvim jasno. Predstavnici Portugala i Grčke najavili su u okviru plana za suzbijanje nazaposlenosti kod mladih uvođenje ovakvog dualnog sistema. Time bi poslodavci kao i sindikati u ovim zemljama trebalo da postanu aktivniji i mladima ponude radna mesta. EU bi trebalo da na raspolaganje brže stavi finansijska sredstva. Promene su najavili i Španci i Italijani.

Što se tiče Nemačke i njenog angažmana – kako je u Berlinu naglasila ministark Anete Šavan – „Nemačka to čini iz ličnih interesa”. Naime, obzirom na manjak stručne radne snage kao i činjenice da nemačko društvo postaje sve starije, Nemačkoj će ubuduće biti potrebno još više stručne radne snage iz inostranstva. Kako je najavila Šavan, prvi korak bi trebalo da bude jači angažman nemačkih preduzeća koja deluju u drugim zemljama EU, čime bi ona trebalo da postanu „pioniri“ širenja nemačkog dualnog sistema.

Autori: Peter Šticle / Željka Telišman
Odg. urednik: Nemanja Rujević

Reklama