Nemačka spoljna politika nakon Angele Merkel | Politika | DW | 02.03.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Nemačka spoljna politika nakon Angele Merkel

Sledeći nemački savezni kancelar mogao bi da bude Armin Lašet ili Markus Zeder. DW analizira kakva spoljna politika se može očekivati od jednog, a kakva od drugog?

Armin Lašet, Angela Merkel i Markus Zeder

Armin Lašet, Angela Merkel i Markus Zeder

„Od saveznoga kancelara se očekuje da je iskusan u spoljnoj i evropskoj politici.“ To je novi predsednik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i premijer Severne Rajne Vestfalije Armin Lašet izjavio početkom februara u razgovoru za agenciju Rojters. On je na taj način želeo da se pokaže kao neko ko je u prednosti u odnosu na svog suparnika u borbi za kancelarsku kandidaturu.

Ali, bavarski premijer i predsednik Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markus Zeder brzo je uzvratio. Objavio je da je upravo tri četvrt sata razgovarao s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i da je ustanovio da postoje „velike podudarnosti“ u gledištima. U razgovoru vođenom na engleskom bilo je, između ostalog, reči i o zajedničkim projektima u avio-saobraćaju i planiranom evropskom borbenom avionu. S obzirom na to da su u Bavarskoj sedišta važnih preduzeća koja se bave vojnim i civilnim avio-saobraćajem prometom, Zeder je time sakupio bodove i u spoljnoj politici i u spoljnoj trgovini. A pre toga se u oktobru zalagao aktivniju ulogu Nemačke u spoljnoj politici.

-pročitajte još: Išinger: U evropskom interesu je da nam SAD čuvaju leđa

Veća uloga Nemačke

To je samo jedan primer kako se ta dva političara koji bi želeli da dođu na mesto kancelara pozicioniraju pre nego što konzervativci iz CDU i CSU donesu odluku o tome ko će biti njihov kandidat za mesto prvog čoveka nemačke vlade na saveznim parlamentarnim izborima krajem septembra. Odluka o tome trebalo bi da bude doneta do 23. maja.

Merkel je tokom godina stekla međunarodni renome

Merkel je tokom godina stekla međunarodni renome

Johanes Farvik, profesor međunarodnih odnosa sa Univerziteta u Haleu, ukazuje da pred Lašetom i Zederom nije lak zadatak. „Svaki naslednik kancelarke koja ima deceniju i po spoljnopolitičkog iskustva i koja je očeličena kroz brojne krize, moraće tek da nauči da igra tu ulogu. Istovremeno, težina Nemačke na međunarodnoj sceni poslednjih godina znatno je porasla i ispod toga neće moći da ide nijedan budući kancelar. Naprotiv, smena na dužnosti povećaće pritisak da se on pozicionira po ključnim pitanjima“, kaže Farvik.

„Evropljanin“ i „neispisan list“

Lašet ima više iskustva u spoljnoj, a naročito evropskoj politici. Odrastao je u Ahenu, blizu tromeđe Nemačke, Belgije i Holandije. I veoma rano je razvio svest o tome koliko je važna prekogranična saradnja. I tokom pandemije Lašet je kao premijer Severne Rajne Vestfalije branio otvorene granice. Od 1999. do 2005. bio je i poslanik u Evropskom parlamentu, tamo se bavio spoljnom i bezbednosnom politikom. I uvek se zalagao za više hrabrosti u evropskim integracijama.

Markus Zeder nema takvog iskustva. Profesor Farvik za njega kaže da je po pitanju evropske politike „još neispisan list papira“. Torsten Bener, šef berlinskog Instituta za globalnu javnu politiku ide još dalje. Zeder „ima malo ili nema nikakve emocionalne veze s evropskim projektom i neće se ustezati od oportunističkih agitacija protiv Brisela, ako mu se to učini politički korisnim“, kaže Bener.

Lašet je bio protiv zatvaranja granica zbog pandemije korone

Lašet je bio protiv zatvaranja granica zbog pandemije korone

Transatlantska renesansa neće biti besplatna

Ono što je zajedničko obojici političara jeste to da žele više da se koncentrišu na Evropsku uniju i Francusku, nego na SAD. Angela Merkel je 2003. kao predsednica CDU, stranke koja je tada bila u opoziciji, demonstrativno otputovala u Vašington i podržala Džordža V. Buša u ratu u Iraku, iako se velika većina Nemaca, uključujući i saveznog socijaldemokratskog (SPD) kancelara Gerharda Šrederera tome odlučno protivila.

Tokom četiri Trampove godine transatlantski odnosi bili su teški. „Amerika je uvek za nas bila zemlja slobode i demokratije“, sa žaljenjem je podsetio Lašet u govoru prilikom njegove kandidature za mesto predsednika CDU. Lašet je pritom mislio na upad pristalica Donalda Trampa u zgradu Kapitola u Vašingtonu u januaru 2021. I Zeder je nedavno priznao da je tokom Trampovog mandata njegova ljubav prema Americi bila na teškoj proveri. Obojica sada velike nade polažu u novog američkog predsednika Džozefa Bajdena. On je na nedavnoj virtuelnoj Minhenskoj konferenciji o bezbednosti partnerima poručio: „Transatlantski savez se vratio“.

Ali, Bajdenovo približavanje Evropi nije bezuslovno. On je recimo, kao i njegov prethodnik, zahtevao da partneri povećaju svoje izdatke za odbranu i preuzmu veću odgovornost u bezbednosnoj politici. Zeder se s tim načelno slaže, ali naglašava: „Nismo mi deca – mi smo partneri, a ne vazali ili podređeni.“ To je Zeder izjavio pre nekoliko dana novinskoj agenciji AP. I Lašet podržava cilj NATO da članice izdvajaju dva odsto svoga BDP za obranu, od čega je Nemačka još daleko.

Bajden želi da se ponovo približi Evropljanima, ali bi, smatra, i oni trebalo da preuzmu veću odgovornost

Bajden želi da se ponovo približi Evropljanima, ali bi, smatra, i oni trebalo da preuzmu veću odgovornost

Zeder: Balans između interesa i vrednosti

Prepreka renesansi transatlantske saradnje je nemačka politika prema Kini i Rusiji. Izgleda da i Bajden, kao i ranije Tramp, smatra da je Berlin zbog trgovinskih interesa previše popustljiv prema vladama tih dveju zemalja.

U tom pogledu sigurno se ništa neće promeniti ni ako kancelar postane Lašet ili Zeder. Lašet je, istina, nedavno govorio o „takmičenju sistema“ Zapada i Kine, ali istovremeno nije želeo da isključi mogućnost da kineski koncern Huavei učestvuje u izgradnji mobilne mreže 5G, na šta Vašington gleda veoma kritično. A Zeder je prošlog leta u vezi s Kinom u razgovoru za javni servis ZDF ocenio: „Najveći izazov nemačke spoljne politike idućih godina će, čini mi se, biti pronalaženje pravog balansa između interesa i vrednosti.“ To nije čvrstina koju Vašington očekuje.

Samostalna politika prema Rusiji

Što se tiče Rusije, i Lašet i Zeder su protiv obustavljanja izgradnje gasovoda Severni tok 2, što zahteva Vašington. Lašet takođe želim da se atentat na ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog – koji on oštro osuđuje – jasno odvoji od pitanja trgovine gasom. A Zeder je posetom Moskvi pre godinu dana nastavio tradiciju bavarskih premijera da vode sopstvenu bavarsko-rusku trgovinsku politiku, koju ne opterećuju razlike u političkim mišljenjima.

I Zeder i Lašet su za dovršetak izgradnje Severnog toka 2

I Zeder i Lašet su za dovršetak izgradnje Severnog toka 2

Nastup na međunarodnoj pozornici

Politički analitičari ne očekuju bitno drugačiju spoljnu politiku od one koju je vodila Angela Merkel, bez obzira na to da li će novi kancelar biti Lašet ili Zeder. Naprotiv, Torsten Bener vidi kod obojice sklonost da nastave dosadašnju politiku, pri čemu će, smatra, naići na prepreke. „S jedne strane, zato što se kurs Angele Merkel ne može samo tako nastaviti, zbog protivrečnosti. A s druge strane, zato što će mogući koalicioni partner, naročito ako to budu bili Zeleni, insistirati na promeni kursa spoljne politike. Tu pre svega mislim na politiku prema Kini, jer je jednodimenzionalna kancelarkina automobilska spoljna politika Nemačkoj nanela ogromnu štetu“, kaže Bener.

Na kraju, Farvik zaključuje: „Obojica su politički profesionalci koji do sada nisu imali spoljnopolitička težišta. (…) Ali, obojica će sigurno brzo otkriti koliko je spoljna politika važan zadatak za kancelara. Lašet ima više spoljnopolitičkog iskustva nego Zeder, ali obojica su dobro umreženi na međunarodnoj sceni i obojica podjednako sposobni da na toj pozornici nastupe“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama