Nemačka policija i Bundesver skreću udesno? | Politika | DW | 28.06.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Nemačka policija i Bundesver skreću udesno?

Među nemačkim policajcima i vojnicima navodno ima posebno mnogo pristalica desničarsko-populističkog AfD-a. Konkretnih podataka nema. Ipak, o tome se povela debata koja otkriva i druge političke konflikte u Nemačkoj.

Na specijalnoj konferenciji za štampu na koju je Alternativa za Nemačku (AfD) iz Saksonije „radi upoznavanja" pozvala prestoničke novinare, na pitanje od odnosima ove stranke sa policijom i vojskom je odgovoreno: Da, odnosi sa pripadnicima policije i Bundesvera su veoma dobri, neguju se, među njima ima mnogo pristalica Alternative za Nemačku (AfD), Hrišaćnske demokrate (CDU) nemaju pravo na „poslušnost“ među vojnicima.

Potvrde iz sindikata policije 

Debatu o naklonosti nemačkih bezbednosnih snaga pokrenuo je Friedrih Merc, koji je za malo postao predsednik CDU, ali je na stranačkom kongresu ipak pobedila Anegret Kramp-Karenbauer. „Gubimo delove Bundesvera i policije. Mnogi se osećaju ostavljenm na cedilu i odlaze u AfD“, rekao je Merc.

Fridrih Merc i Anegret Kramp-Karenbauer

Fridrih Merc i Anegret Kramp-Karenbauer

Nedugo nakon toga, oba sindikata nemačke policije su potvrdila da u policiji postoje izvesne simpatije prema AfD-u.

To je, kako je navedeno, „politička posledica izbegličke krize" kada su policajci morali da tolerišu nedozvoljene ulaske u Nemačku umesto da to spreče, kao što im zakon nalaže, kaže Jerg Radek, zamenik šefa „Sindikata policije“.

A predsedavajući „Nemačkog sindikata policije“, Ernst G. Valter kaže da on definitivno može da potvrdi Mercovu izjavu, dodajući da i njega veoma zabrinjava što se sve više kolega ne oseća predstavljanim etabliranim strankama i razmišlja o „alternativama“.

Posle ovih izjava, ponosni su bili ne samo članovi AfD u Saksoniji, nego i poslaničkom klubu te stranke u Bundestagu jer: jedan od njihovih glavnih poslova je upravo bila kritika vlasti zbog talasa izbeglica 2015. I 2016, a eto sada i drugi ukazuju na posledice.

Debata bez statističke osnove 

Ipak, ova debata ima jednu slabost: ne postoje podaci o članovima AfD-a i biračima AfD-a u policiji, Budnesveru i bezbednosnim službama. Doduše, ti podaci ne postoje ni za druge stranke - jer je glasanje na izborima privatna stvar. Diskusija se dakle bazira na principu rekla-kazala, ličnom sagledavanju stvarnosti i ličnim iskustvima. 

Na poslednjim izborima za Bundestag, 24. septembra 2017, AfD je sa 12,6 posto glasova postala najjača opoziciona stranka u Nemačkoj. U Saksoniji i drugim regionim istočne Nemačke ima skoro 25 posto. Uprava AfD-a na saveznom nivou ne može da isporuči statistiku o profesijama svojih članova ili poslanika. Ipak: U poslaničkom klubu AfD-a u Bundestagu koji ima 91 poslanika, govori se o 13 osoba koje bi mogle da odgovaraju opisu kada se obzir uzme njihova karijera.

Borba za unutrašnju sigurnost 

Ova debata je dobila na važnosti i zbog toga jer ukazuje na druge konflikte. Unutrašnja bezbednost je zapravo klasična tema koja je konzervativnim strankama kao CDU donosila pobedu na izborima. Zbog toga u strategiju AfD-a spada i pokušaj preuzmanja ove teme od CDU-a, pa tako u toj stranci kažu da je baš ona prava „stranka vladavine prava“. 

Poslanici AfD-a u Bundestagu - govori Aleksander Gauland

Poslanici AfD-a u Bundestagu - govori Aleksander Gauland

Iza Mercove izjave i kao i iza izjava drugih političara CDU-a stoji namera da se stvar promeni i da se ova tema ne prepusti Alteranativi za Nemačku. Okretanje ka AfD-u bio je ipak samo protest, rekao je dugogodišnji ekspert CDU-a za unutrašnja pitanja, Volfgang Bozbach. On smatra da je Hrišćanskim demokratama potrebna promena političkog kursa, i da će se onda vratiti i izgubljeni birači.

Angela Merkel protivreči

Politička borba za unutrašnju bezbednost je u punom jeku - i na drugim mestima. Na izborima ove jeseni, Sebastijan Vipel iz AfD-a će najverovatnije biti ponovo izabran u parlament Saksonije. Ovaj policijski komesar, koji pored poslaničkog mandata nekoliko sati sedmično obavlja posao komesara, za malo je postao gradonačelnik Gerlica i time prvi gradonačelnik iz AfD-a u Nemačkoj. Tokom predizborne kampanje on se predstavljao kao čovek reda i zakona što je bilo dobro prihvaćeno. Naposetku je ipak - iako tesno - pobedio kandidat CDU-a.

Međutim, ovde se ne radi samo o AfD-u, već i o sukobu unutar CDU-a. Za Merca se kaže da još uvek želi da nasledi Angelu Merkel - kao šef stranke i/ili kao kancelar. „Merc protiv Merkel“ je i simbol za sukob unutar Hrišćanskih demokrata oko orijentacije te stranke. Angela Merkel je odgovarajući na pitanje u Bundestagu rekla da se ne slaže sa Mercovom izjavom u vezi sa vojskom i policijom.

Postoji li desničarsko-ekstremistička teroristička mreža?

Ova debata je pružila još jedan razlog za udarne vesti u nemačkim medijima: Da li u Nemačkoj postoji desničarsko-ekstremistička mreža u koju su uključeni pripadnici vojske, policije, tajnih službi pa sve do članova AFD-a?

I DW je izveštavao pre godinu dana o istraživanju o jednoj mreži koja deluje ilegalno, koja se priprema za „dan X“, koja hoće građanski rat i koja je napravila listu za odstrel političkih neprijatelja.

U to se uklapaju aktuelni izveštaji o ubistvu jednog lokalnog političara. Tokom istrage ovog ubistva otkrivena je jedna verovatno desničarskoteroristička ćelija.

Ili nešto malo starije: desničarskoektremistički čet među policajcima, pokušaji sabotaže prilikom istrage o delovanju terorističke grupe NSU, istrage Državnog tužilaštva u miljeu takozvanih „prepera", odnosno ljudi koji se pripremaju za neku kataklizmu koja po njihovom mišljenju neposredno predstoji.

Ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer je sada obećao da će se ubuduće još intenzivnije boriti protiv desničarskog ekstremizma.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM