Nemačka odlično zarađuje na Grčkoj | Evropa | DW | 21.06.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Evropska unija

Nemačka odlično zarađuje na Grčkoj

Na tuđoj nevolji dobro se zarađuje – to je stara mudrost trgovaca. Tako je ispalo da je oko dvije milijarde i 900 miliona evra od kamata u proteklih osam godina, iz Grčke došlo u blagajnu – Nemačke.

Na upit stranke Zelenih u Bundestagu, nemačka vlada položila je račun o tome koliko je koštala nemačka „pomoć“ Grčkoj, oko koje je redovno bilo buke onda kada je trebalo da se o tome odlučuje.

Računica je potpuno jasna: ne samo da pomoć nije bila ni od kakve štete za Nemačku, već je od 2010. Berlin ukupno ubrao od Atine negde oko 2,9 milijardi evra na ime kamata za pozajmljeni novac.

Najviše se zaradilo od intervencije koju je naložila Evropska centralna banka, u okviru tzv. programa Securities Markets Programme, na tržištu državnih obveznica i to od maja 2010. do septembra 2012. Iako je i ta mera imala za cilj da spusti kamate na vrednosne papire država koje su u krizi, kamate su ipak bile visoke i Grčka je ukupno morala da plati 3,4 milijarde evra. Tokom 2013. i 2014. prihod od kamata odlazio je tzv. Evropskom fondu za spas ESM, ali inače su kamate na nemačku pozajmicu Grčkoj odlazile u budžetu u Berlin – oko dve i po milijarde evra.

„Nemačka je naveliko profitirala“

I to nije sve: tu je još i pozajmica Grčkoj nemačke državne Banke za obnovu (KfW). I u tom slučaju ubrana je kamata u iznosu od oko 400 miliona evra. Zaključak političara Zelenih Svena-Kristijana Kindlera je jasan: „Uprkos svim pričama desnice, Nemačka je od krize u Grčkoj naveliko profitirala.“ Taj nemački opozicioni političar smatra da „vlada u Berlinu ne sme da sanira nemački budžet zahvaljujući zaradi ostvarenoj u Grčkoj.“

Godine 2010, u vreme kada se javila sumnja da li će Atina te dugove ikad moći da vrati, i kada su kamate počele da rastu nebu pod oblake, morala je da uskoče i Evropska unija i MMF, kako bi Grčku održali likvidnom. Atina je sveukupno primila oko 274 milijarde evra takvih povoljnijih pozajmica, ali je zauzvrat morala da se obaveže na reforme i mere štednje. Evropska komisija je potvrdila da je Grčka samo u protekle tri godine sprovela oko 450 mera štednje i smanjivanja povlastica.

Može li Grčka sad sama?

O budućnosti Grčke ovog četvrtka (21.6.) raspravljaju i ministri finansija evrozone. Trenutni program pomoći toj zemlji u obimu od 86 milijardi evra ističe 20. avgusta i ministri u Luksemburgu trebalo bi da se dogovore kako da taj kraj protekne „glatko“, odnosno koliko milijardi bi Grčkoj moglo da bude potrebno dok ne „stane na sopstvene noge“ i počne dovoljno da pozajmljuje na otvorenom tržištu novca. Raspravljaće se i o mogućim olakšicama Atini sa dugovima koje još uvek ima.

Ciprasova vlada neprestano ponavlja da je ona zapravo uspela da izvuče Grčku iz nevolja: tamošnja privreda beleži rast, a državni budžet bi bio u plusu – kad ne bi morali da otplaćuju dugove. Iako grčka javnost voli da čuje takve samouverene izjave, to je u osnovi potpuno isto kao kada bi neka porodica koja je na kredit kupila stan i automobil, rekla da bi joj „odlično išlo“ kad ne bi morala da otplaćuje rate kredita. Dug postoji i jedino je pitanje ko i koliko zarađuje na toj pozajmici.

Uprkos takvim izjavama grčke vlade, tamošnja državna kasa daleko je od toga da je zdrava: dug koji se nagomilao iznosi 180 odsto BDP te zemlje – daleko preko granice odrednica o stabilnosti za zemlje evrozone. Ni građani Grčke još uvek nemaju mnogo razloga da udu zadovoljni – otprilike svaki peti radno sposoban Grk je (barem zvanično) nezaposlen.

aš(afp,dpa)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android