Nemačka o Srbiji 10 godina posle promena | Politika | DW | 04.10.2010
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemačka o Srbiji 10 godina posle promena

Deset godina posle petooktobarskih promena, nemački analitičari imaju podeljena mišljenja o procesu demokratizacije Srbije i njenog društva. Promene se ne mogu prevideti, ali ni problemi…

default

Beograd, 5. oktobar 2000.

Kada je pre nekoliko dana u Berlinu boravila Slavica Đukić-Dejanović, danas predsednica Narodne Skupštine Srbije, a za vreme diktature Slobodana Miloševića njegova bliska saradnica, njen kolega, predsednik nemačkog parlamenta Norbert Lamert je prokomentarisao:

„Ne mogu se prevideti promene u Srbiji, koje su usledile proteklih godina, pre svega orijentacija Srbije ka Evropskoj zajednici. To potvrđuje i Izveštaj o napretku koji je sačinila Evropska komisija. Međutim, taj isti Izveštaj ukazuje i na činjenicu da se određeni ciljevi sprovode na papiru, ali se istovremeno ne realizuju i u praksi“, rekao je Lamert.

„Građani, bavite se manje nacionalizmom, a više stvarnim problemima!“

Slavica Djukic Dejanovic Norbert Lammert

Slavica Đukić Dejanović i Norbert Lamert u Berlinu

Volfgang Kloc koji u Beogradu vodi kancelariju fondacije „Hajnrih Bel“ (Heinrich Böll) smatra da Srbija danas nije tamo gde bi trebalo da bude jedna evropska zemlja koja je pre deset godina počela sa demokratizacijom društva. U Srbiji postoje veliki strahovi i nema poverenja između vladajuće elite i građana, ocenjuje Kloc.

„Iako se u javnosti drugačije predstavljaju, vladajuća elita nije svesna šta bi Evropa trebalo da znači za njih i za Srbiju. Kada bi građani, umesto da se od jutra do mraka bave nacionalnim pitanjima koje im preko medija serviraju političari, više bavili stvarnim problemima poput funkcionalnog zdravstvenog i obrazovnog sistema, tada bi Srbija bila na brzom putu u dobru budućnost“, smatra Kloc.

Demokratija se ne postiže preko noći

Nema sumnje da je Srbija danas demokratičnija u odnosu na pre deset godina, kaže Solveig Rihter, stručna saradnica nemačke fondacije „Nauka i politika“. Milošević je za vreme svoje vladavine unutrašnje i spoljno-političke ciljeve sprovodio delimično i sa silom, dok današnja vlada to čini diplomatskim, mirnim putem, objašnjava Solveig Rihter.

„Naravno da je Srbija i dalje zemlja u tranziciji koja gradi i jača svoju demokratiju. Pri tome se u Srbiji, kao i u svim drugim zemljama u tranziciji, pojavljuju problemi kao što su korupcija, nepotizam, nedostatak medijske i pravosudne slobode, loša funkcionalnost institucionalnog sistema. Sve su to deficiti koji se u procesu demokratizacije ne mogu prevazići preko noći“, kaže Solveig Rihter.

Boris Tadic nach dem Wahlsieg

Predsednik Srbije Boris Tadić

Predsednik Tadić često se ponaša protivustavno

Ni dugogodišnji dopisnik njemačkih štampanih medija iz jugoistočne Evrope Norbert Mapes-Nidik ne sumnja u poboljšanje i napredak Srbije u poslednjih deset godina. Taj novinar smatra da je u današnjoj Srbiji najveći problem nepotizam. Često su lični i privatni kontakti važniji od onih institucionalnih, pa se i sam predsednik Srbije Boris Tadić ponaša protivustavno, komentariše Mapes-Nieik.

„Predsednik Boris Tadić vrlo često prevazilazi ovlašćenja koja su mu ustavom propisana. Možda to ponekad i ima pohvalan cilj, ali to nije u skladu s onim što mu ustav nalaže“, kaže Norbert Mapes-Nidik.

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM