Nemačka nema dovoljno veterinara | Mozaik | DW | 11.01.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Nemačka nema dovoljno veterinara

Pandemija je u Nemačkoj dovela i do toga da je porastao broj kućnih ljubimaca. Veterinara nema dovoljno, a angažovanje stručnog kadra iz inostranstva, na primer iz Srbije, za ordinacije je komplikovano.

U vreme pandemije, zatvaranja i socijalnog distanciranja, mnogi su se, zbog usamljenosti, odlučili da nabave kućnog ljubimca. U međuvremenu je skoro svako drugo domaćinstvo u Nemačkoj postalo dom za nekog kućnog ljubimca.

„Pozitivan efekat kućnih ljubimaca na ljude naučno je dokazan“, podseća profesorka psihologije Andrea Bec s Međunarodnog univerziteta u Erfurtu. Ona se već 20 godina bavi istraživanjem odnosa ljudi i životinja.

U kriznim vremenima poput pandemije, vlasnici kućnih ljubimaca navode da im oni pomažu u sticanju psihičke stabilnosti i redukovanju osećaja usamljenosti. To je i naučno objašnjivo, jer čak i tokom kratkog prisnog kontakta sa životinjom organizam proizvodi oksitocin. Reč je o hormonu koji smanjuje stres, teskobu i agresiju, ali i podstiče osećaj zadovoljstva i samopouzdanje. To nekima smanjuje stres, ali zato su veterinari tokom pandemije pod sve većim pritiskom.

Enormno opterećenje za veterinare

„Svedoci smo kako očajni vlasnici kućnih ljubimaca satima pokušavaju da pronađu dostupnog veterinara“, kaže Katalina Oto. Ona skoro deset godina radi kao mobilna veterinarka u regionu Rajna-Majna i u svom timu zapošljava i druge mobilne veterinarke i veterinare sa teritorija Kelna, Berlina i Rurske oblasti. I uprkos priličnom broju službenika, njen tim često nije u stanju da stigne na sve zakazane termine.

„Jedne subote uveče imali smo 60 poziva vlasnika kućnih ljubimaca u roku od samo sat vremena. Mesečno obavimo i do 500 poseta“, kaže Oto. Broj novih kućnih ljubimaca vrtoglavo raste, a broj veterinara se smanjuje. „Od 24 veterinarske klinike na području regiona Rajna-Majna nije preostala ni polovina“, objašnjava ona. To znači da opterećenje dramatično raste, kaže Hajko Ferber, direktor nemačkog Saveznog udruženja veterinara.

Visoka stopa samoubistava među veterinarima

Veterinari su natprosečno skloni samoubistvu, ističu iz nemačkog Udruženja za dobrobit životinja. Studija na temu stresa i zdravstvenih opterećenja, koja je 2011. godine objavljena u stručnom veterinarskom časopisu „Tirercteblat“ pokazala je da gotovo polovina ispitanih smatra da je njihov posao povezan sa znatno većim opterećenjem nego kod normalne populacije.

Kao razlog prevelikog opterećenja navode se loša primanja, veliki pritisak tokom obavljanja posla, problematično ophođenje s vlasnicima njihovih pacijenata i njihovim očekivanjima, kao i suočavanje s temom smrti. Veterinari u određenim slučajevima moraju da eutanaziraju životinje i zato su češće suočeni sa smrću nego njihove kolege koje se bave humanom medicinom.

„Korona je samo katalizator, problem preopterećenja prisutan je već godinama“, objašnjava Ferber. Sve manje veterinarskih ordinacija zbog nedostatka osoblja nudi usluge hitnih intervencija. U Nemačkoj čak postoje i čitavi regioni koji više nisu pokriveni hitnom službom. Stoga su vlasnici kućnih ljubimaca primorani da voze i po sat i po vremena do najbliže klinike. To u nekim slučajevima može da bude fatalno.

Preopterećenje ima brojne razloge

Prema Ferberovim rečima, razlozi nedostatka stručnog kadra su različiti. „Udeo žena među nemačkim studentima veterine je skoro 90 odsto“, ističe on. Pre 30 godina tom profesijom dominirali su muškarci. Takav razvoj dovodi do smanjenja broja radnih sati, jer se žene, recimo, ređe odlučuju na samozapošljavanje, odnosno da privatno pružaju svoje usluge. Osim toga, veterinarke zbog porodiljskog odsustva duže izostaju sa posla, jer one od trenutka kada saznaju da su trudne ne smeju više da rade.

„Potrebno nam je više fleksibilnosti u Zakonu o radnom vremenu, jer uz period odmora od jedanaest sati hitna služba nije moguća.“ Takođe bi, ističe Ferber, trebalo olakšati zapošljavanje veterinarki i veterinara iz drugih zemalja. „Ako zaposlite nekog veterinara iz Srbije, imate dve godine posla sa birokratijom, a veterinarske firme su mala preduzeća i ako se nađu u toj situaciji one su s tim potpuno preopterećene“, kaže Ferber.

Veći promet tokom pandemije

Slaba je uteha to što su veterinari, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, prošle godine ostvarili jedanaest odsto više prometa nego 2019. i 2020. godine. U vreme korone, novac koji se ranije trošio na godišnje odmore, sada se izdvaja recimo za stomatološko lečenje životinja.

Operacije su takođe postale češće jer vlasnici imaju više vremena za svoje ljubimce, kaže direktor nemačkog Saveznog udruženja veterinara. Vlasnici, ističe Ferber, znatno češće traže kvalitetniju dijagnostiku – umesto ultrazvuka zahtevaju recimo CT.

„Od izbijanja korone, ordinacije su preplavljene osobama koje po prvi put imaju kućnog ljubimca, od kojih su neki neiskusni i koji za benigne slučajeve, poput odstranjenja krpelja, okupiraju klinike i veterinarske ordinacije.“

Uprkos visokim zahtevima vlasnika kućnih ljubimaca, brojni nemački veterinari, poput Kataline Oto, rado izvršavaju svoje zadatke. Izazovi pričinjavaju zadovoljstvo, kaže ta veterinarka, ali i dodaje da bi ipak bilo poželjno da ima više društvenog priznanja za veterinare.

fs/mbf/hr/tagesscchau

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.