Nemačka kolonijalna istorija - „Uzorna kolonija″ Togo | Politika | DW | 02.08.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka kolonijalna istorija

Nemačka kolonijalna istorija - „Uzorna kolonija" Togo

Nemačka svojoj kolonijalnoj prošlosti ne pridaje dovoljno pažnje ili je jednostavno ignoriše. Togo u zapadnoj Africi je tri decenije bio za nemačku „uzorna kolonija“. Taj period je ostavio traga do danas.

Crkva u Lomeu izgrađena je 1902.

Crkva u Lomeu izgrađena je 1902.

U nemačkim školskim udžbenicima skoro da nema ništa o kolonijalnoj istoriji te zemlje u Africi. Čak i u nemačkoj politici, ova tema je tek poslednjih godina postala nešto prisutnija – nametnuta diskusijama o genocidu koji su Nemci počinili nad Herero i Nama narodom početkom 20. veka u „Nemačkoj jugozapadnoj Africi" - današnjoj Namibiji. Pritom je Nemačka imala ne mali broj takozvnih protektorata.

Togolonad, oko 1914.

Togolonad, oko 1914.

Togoland je bio nemačka kolonija u zapadnoj Africi, od 1884. do 1916. Posle Prvog svetskog rata, zemlja je podeljena između Francuza i Britanaca, od kojih su posle nastali Togo i Gana.

Neki kažu: 30 godina, pa to nije dugo. Međutim, vreme koje su Nemci proveli u Togou, ostavilo je traga do danas.

S jedne strane to se vidi u arhitekturi zemlje: moćne kolonijalne građevine u pomorskoj prestonci Lome, stare bolnice, mostovi, luke. S druge strane, građani Togoa i danas u školi uče nemački, a u nekim restoranima se nude i nemačka jela. Više od 100 godina kasnije, na ulicama prestonice Lome može da se čuje nemački.

Nemačka guvernerska palata postoj i danas

Nemačka guvernerska palata postoj i danas

Idilična slika prošlosti

Istoričar Nikoje Gajibor, koji se decenijama bavi nemačko-togoleškom istorijom, još uvek se seća svojih časova nemačkog.

Generalno gledano, kada razgovarate sa građanima Toga u Lomeu, mnogi pokazuju simpatije prema Nemačkoj. Često se čuje kako su Nemci bili prijatniji nego Francuzi. To je pak idealizovana slika prošlosti, smatra istoričar Gajibor.

Nemačko groblje u Togou - ovde nije sahranjen niko stariji od 35 godina.

Nemačko groblje u Togou - ovde nije sahranjen niko stariji od 35 godina.

„Nije to bio mir za vreme Nemaca, jer crnci tada nisu bili ništa drugo do robovi. Kaže se da je Togo bio uzorna nemačka kolonija – za koga? Tačno: 1905. je Togo bio jedina kolonija koja se ekonomski isplatila. Ali po koju cenu?"

Kafa, kaučuk, pamuk, palmino ulje, kikiriki – za transport ovih proizvoda Nemci su izgradili mnoge pruge. Vladali su čeličnom rukom, priča istoričar. Strogo su se distancirali od naroda Toga, zabranjivani su odnosi između njih, a ukoliko bi se rodila deca, nemački očevi ih nisu priznavali.

Lome 1905.

Lome 1905.

Građani Togoa skoro da nisu imali nikakvih prava u sopstvenoj zemlji. Onaj ko bi se usprotivio ili pobunio protiv nemačke kolonijalne sile, morao je da računa sa strogim kaznama, priseća se Nikoje Gajibor. Na primer - bičevanjem.

„Jedan bi ga držao za ruke, drugi za noge a Nemac bi uzeo bič i udarao 25 puta. Poslednji udarac bi bio najjači, u ime nemačkog cara. To su zvali ‚one for kaiser‘ - još jedan za cara."

Moć porodice Nasingbe

Nakon što je Nemačka izgubila Prvi svetski rat, Togo je pripao Francuzima. Ova država na obali Atlantskog okeana tek je 1960. postala nezavisna. Porodica Nasingbe uz pomoć vojske decenijama vlada čvrstom rukom.

U sećanju je ostalo sporno muško prijateljstvo između bavarskog premijera Franca-Jozefa Štrausa sa bivšim vladarom Togoa Ejademom Nasingbeom. On se na vrh države katapultirao posle krvavog puča 1963. Predsednik je postao 1967. I ostao do smrti 2005. Bio je najduže na vlasti od svih vladara u Africi.

Ejadema Nasingbe u razgovoru sa novinarima 2002. tri godine pre nego što umro sa 70 godina.

Ejadema Nasingbe u razgovoru sa novinarima 2002. tri godine pre nego što je umro sa 70 godina. Imao je oko 50 dece, a For, sadašnji predsednik Togoa je jedini sin koji se bavi poltikom.

„Ne osećam se kao diktator", rekao je For Nasingbe, sin Ejadema Nasingbe i aktuelni predsednik Toga tokom izborne kampanje ovog proleća agenciji afp.

Ovaj 53-godišnjak vlada zemljom, otkako mu je pre 15 godina umro otac. U ovoj poslednjoj diktaturi jedne porodice u zapadnoj Africi konstantno dolazi do protesta i krvavih sukoba s policijom.

Demonstracije u Togou, 29.11.2018.

Demonstracije u Togou, 29.11.2018.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava govore o represiji. Uprkos svemu For Nasingbe je dobio izbore ovog proleća. Opozicija govori o izbornoj prevari.

Stabilokratija u Africi

Ali, Nasingbe je za mnoge i garant stabilnosti ima li se u vidu rastući džihadizm u tom regionu. Jer, oblaske zemlje zapadne Afrike sve više strahuju da bi se terorizam mogao proširiti i kod njih. A to je tokom svoje predizborne kampanje tematizovao i Fore Nasingbe.

Fore Nasingbe

Fore Nasingbe

„Opasnost i pritisak su enormni za zemlju kao što je Togo. Jednostavno zbog toga što možemo da gledamo borbe koje se odvijaju samo sedam kilometara do naše granice."

Togo ima skoro oko 7 ipo miliona stanovnika, i veličine je kao Bosna i Hercegovina. Bio je i ostao jedna od najsiromašnijih država sveta. Više od dve trećine ljudi žive ispod granice siromaštva – sa manje od 1,76 evra po danu. Nedostaje električne energije i pitke vode, prvenstveno u ruralnim područjima, gde živi većina stanovništva, a posla nema u celoj zemlji. Nakon ponovne pobede Nasingbea mnogi ne veruju da će se bilo šta promeniti.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama